ЂОРЂЕ МИЛИЋЕВИЋ, народни посланик Социјалистичке партије Србије на Шестом ванредном заседању Народне скупштине Републике Србије на заједничком начелном и јединственом претресу о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о раду и Предлогу закона о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању:

“Током данашњег дана имали смо једну квалитетну и садржајну расправу. Као некакав закључак у овом тренутку могу да извучем и чини ми се да је неоспорно из свих сугестија, предлога, па и критика које су се могле чути на рачун предлога измене и допуне Закона о раду, јесте да је неопходно усвојити измене и допуне Закона о раду.

Србији је неопходан Закон о раду који ће, како је, између осталог, данас речено, повећати инвестиције, повећати запошљавање, али који ће на другој страни заштити она елементарна права радника. То је веома важно.

Србији је потребан Закон о раду, који неће окарактерисати поштеног српског радника као најодговорнијег за све оно што је лоше данас у систему, за катастрофално пљачкашку приватизацију и за оно што сте и ви, господине министре, данас рекли, што је Србија остала без 358 хиљада радних места. Дакле, Србији је неопходан Закон о раду и чини ми се да се у томе сви слажемо.

Наравно да је важно постићи што шири друштвени консензус око онога што јесу системски закони. Наравно да је важно постићи консензус када је реч о социјалном дијалогу, али, с друге стране, Влада је само један од учесника у социјалном дијалогу, поред послодаваца и синдиката.

Оно што желим да кажем и што је наше мишљење јесте да је Влада показала једну одлучност и одговорност, да је Влада у ову причу ушла са идејом да се задржи атмосфера договора, да се задржи атмосфера разговора и да се постигне консензус и компромис око овог изузетно важног и значајног питања. Влада је показала и посвећеност и стрпљење када је реч и према осталим учесницима у дијалогу, наравно, мислим и на послодавце и на синдикате.

Ако имате чињеницу, како сте ви, између осталог, господине министре, рекли, да је усаглашено преко 75% веома важног садржаја законског предлога и ако на другој страни имате чињеницу да улазите у разговор са 100% жеља и са интенцијом да се свих 100% жеља апсолутно испуни, онда можете закључити да је немогуће доћи у таквој ситуацији до компромиса и до консензуса. До компромиса се долази ако сва три од учесника у социјалном дијалогу, и Влада, и послодавци и синдикати направе по један корак уназад и одступе од онога што је жељено, да би се постигао компромис и консензус у општем интересу грађана.

Наравно да ми поштујемо раднике. Поштујемо оне који су у Србији навикли поштено да живе од свог рада, али исто тако морамо да водимо рачуна и онима који данас  немају посао. Дакле, ми морамо да водимо рачуна о онима који су запослени, али морамо да водимо рачуна и о онима који нису запослени. Морамо да водимо рачуна и о младим људима који су завршили факултете, који су завршили школе и очекују запослење и желе достојанствен живот, живот од свог поштеног рада. Управо из тог разлога ово данас радимо.

Социјални амбијент, сложићемо се у потпуности, јесте веома тежак. Промене и реформе јесу неопходне, јесу неминовне и нико се тиме осим претходне Владе и ове Владе у континуитету није довољно бавио, јер се водило рачуна о рејтингу, а није се водило рачуна о ономе што јесте суштина, а суштина је будућност Србије.

Ова Влада, као и претходна Влада, рекао бих, води једну реалистичну политику. Дакле, ова Влада се хвата у коштац са тешким економским проблемима, иде у сусрет тим проблемима, покушава да понуди конкретна решења која јесу у интересу грађана. Ова Влада не прича грађанима оно што би грађани желели да чују, не прича бајке, већ оно што јесте реалност.

Важно је чути мишљење сваког од учесника у социјалном дијалогу. Важно је чути и мишљење синдиката. Важно је постићи консензус око овог важног питања, али је исто тако важно поштовати вољу већине грађана Србије. Огромна већина грађана Србије на ванредним парламентарним изборима који су одржани у овој години јасно је рекла – желимо модерну Србију, желимо економску и финансијску консолидацију, желимо реформе без којих нема позитивног помака.

Нити синдикати имају тапију на апсолутна права радника, нити послодавци имају тапију на апсолутна права покретања производње и привређивања, а опет Влада Републике Србије и држава као трећи, први или други учесник у социјалном дијалогу мора да води рачуна и о једнима и о другима и има највећу одговорност. Влада данас показује да преузима одговорност за будућност Србије.

Један од кључних циљева Владе Републике Србије јесте економска и јесте финансијска консолидација. Оваквим предлогом Влада показује да оне кључне економске и буџетске параметре жели да држи чврсто у својим рукама и да неће дозволите да управља ситуацијом, а неће дозволити да ситуација управља Владом, а самим тим да ситуација управља читавом Србијом. Дакле, Влада данас показује једну посвећеност и опредељеност ка реформским процесима. Ми данас правимо први важан корак. Ми данас започињемо суштинске реформе и правимо корак ка оздрављењу економског система и ка већем запошљавању у Србији.

Србија мора да се реформише и зато морају да се предузимају храбри, тешки, болни, економски и политички потези. Такву политику су управо препознали грађани Србије и такву политику су грађани вредновали на изборима. Дакле, грађани су рекли да желимо реформе. Ово је нужност, неопходност и реалност и морамо да наставимо реформски пут и реформски правац.

Реформе у одређеним сегментима јесу болне, али оне не смеју да стану, јер ако нема реформског процеса и системских закона неће бити позитивног помака, а то је ваљда заједнички интерес свих нас.

Дакле, мора да се побољша инвестициона клима у Србији. Мора од Србије да се настави атрактивна инвестициона дестинација, а то не може без реформи и не може без усвајања сета системских закона.

Дакле, када говоримо о томе колико су реформе болне и колико су тешке у одређеним сегментима, увек треба поставити питање колико кошта одлагање реформи, колико кошта сваког грађанина Србије. Ви сте навели само један податак – 358.000 људи је без посла, односно Србија је остала без 358.000 радних места. То је катастрофалан податак и катастрофална чињеница.

Ми данас имамо две алтернативе, два правца. Један је реформа, а други је, нажалост, банкрот или грчки сценарио.

Дакле, када је реч о Закон о раду, желим да кажем да овај Закон о раду свакако јесте бољи од постојећег законског решења. Желим да подсетим, ми смо један од ретких посланичких клубова који је гласао против актуелног Закона о раду. Не мислим тиме данас да се хвалим. Нажалост, оно што се десило у прошлости, ми данас тешко да можемо да променимо и да желимо, тешко да можемо да променимо оно што је чињено и рађено у прошлости, али можемо да утичемо на садашњост и можемо да градимо темеље неке нове будућности и зато данас ово чинимо. Из прошлости ми извлачимо поуке, али морамо да идемо напред. За Србију је изгубљено драгоцено време. Можда за неке политичке партије има времена, можда за неке организације има времена, али за Србију свакако нема времена.

Овај законски предлог је бољи од постојећег. Он јесте у интересу радника, он јесте у интересу послодаваца. Верујемо да ће спречити злоупотребе и када је реч о несавесним послодавцима, али и када је реч и о несавесним радницима. Са друге стране, он јесте по мери тржишта и по мери новог запошљавања.

Потпуно отворено, па нема овде нико интерес да отпушта. Интерес је да се запошљава. Права радника, то је легитимно право, али тешко да ће моћи да се остваре на улици, тешко да ће се ту дефинисати квалитетнији амандмани. За један квалитетан закон потребан је дијалог. Влада је показала и вољу и одлучност и за дијалогом и за компромисом и за консензусом.

Оно што је веома важно питање, а мислим да је и министар то рекао током данашње расправе, шта то у овом законском предлогу крши радничка права? Шта то конкретно у овом законском предлогу онемогућава послодавца да привређује и да покрене производњу?

Оно што желим на самом крају да кажем, између онога што јесте реалност, реалистичан закон, између онога што се може дефинисати као списак лепих жеља, као странка која има одговорност пре свега према грађанима, ми прихватамо реалистичан закон”.