СУЗАНА СПОСОЈЕВИЋ, народна посланица Социјалистичке партије Србије на Шестом ванредном заседању Народне Скупштине Републике Србије на заједничком начелном претресу о Предлогу закон о отклањању последица поплава у Републици Србији:

„Усвајање предлога закона о отклањању последица поплава у Републици Србији је први корак ка нормализацији живота у поплавама и клизиштима у угроженим подручјима. Важно је да до јесени буду поправљени стамбени објекти, али је важно да буду поправљене и школе како би деца на време кренула, да буде поправљена путна инфраструктура како би се живот колико толико нормализовао, али да буду поправљени и домови здравља, нарочито у оним местима која су удаљена од већих здравствених центара, јер заиста је тешко старима, болеснима, трудницама да и због физичког напора, али и због финансија, због лечења путују у друге градове. Наравно, најбитније је да не буде остављених, да не буде заборављених и да не буде гладних“.

„Сложили смо се око тога да је Србију задесила катастрофа драматичних размера. Из Извештаја који је пред нама видимо да су штете, губици од поплава и клизишта већи од 1,5 милијарди евра. Извештајем су обухваћени сви сектори, институције, инфраструктура, производња, пољопривреда и стамбени и пољопривредни објекти.

    Када на земљу која је већ у кризи, и економској и привредној, наиђе још већа криза у виду великих елементарних непогода онда је неминовно да то води ка још већем осиромашењу и земље и грађана. Људима су уништене и куће и покућство, угинула стока, вишегодишњи засади, а ако се узме у обзир колика је штета од изгубљене добити онда то поприма значајно велике размере. Јасно и разумљиво је да су грађани који су оваквом егзистенцијалном проблему и нервозни и нестрпљиви и да желе да им се проблем реши што пре, колико преко ноћи.

    У време мајских поплава Влада је уложила огроман напор да се спречи и ублажи ова елементарна непогода и да прође са што мање последица, највише се бринући за људске животе, а затим и за имовину. Грађани морају да буду уверени да је Влада и даље ту за њих, да ће Влада учинити све да сви они који су остали без крова над главом добити своје домове до зиме или добити средства да своје куће санирају. Такође, биће надокнађена штета и свима онима који су претрпели губитке у пољопривредној производњи или у неким другим областима.

    Усвајање предлога закона о отклањању последица поплава у Републици Србији је први корак ка нормализацији живота у поплавама и клизиштима у угроженим подручјима. Важно је да до јесени буду поправљени стамбени објекти, али је важно да буду поправљене и школе како би деца на време кренула, да буде поправљена путна инфраструктура како би се живот колико толико нормализовао, али да буду поправљени и домови здравља, нарочито у оним местима која су удаљена од већих здравствених центара, јер заиста је тешко старима, болеснима, трудницама да и због физичког напора, али и због финансија, због лечења путују у друге градове. Наравно, најбитније је да не буде остављених, да не буде заборављених и да не буде гладних.

    Код додељивања помоћи важно је да помоћ не буде додељена по принципу повлашћених или више или мање омиљених и зато је ова транспарентност коју закон предвиђа код додељивања средстава изузетно добра.

    Последице поплава и клизишта у Смедеревском крају, одакле ја долазим, су готово идентичне као и у другим местима захваћеним поплавама и ако то медијски није било испраћено. Градски штаб за ванредне ситуације у Смедереву поднео је извештај који показује да је у недавним поплавама причињена штета у износу од 484 милиона динара. Од тога је највећа штета на пољопривредном земљишту, производњи и сточарству, 197 милиона динара, већа штета причињена је и на инфраструктури и на стамбеним и привредним објектима.

    Пошто и Смедерево није било обухваћено овим законом у члану 1, поднели смо амандман и захваљујемо се Влади што је уважила сугестију и што ће овај члан бити проширен и што ће бити обухваћене све општине и сви градови који су у овим поплавама оштећени.

    Морам да кажем да је реакција надлежних републичких и локалних органа у Смедереву била и правовремена и сврсисходна, да су и ватрогасци и полиција реаговали заиста на време и да смо избегли оно што је најбитније, да није било људских жртава, јер све се друго може надокнадити, само људски живот не.

    Сада када су поплаве иза нас, испред нас је обавеза да нормализујемо живот у поплављеним  и клизиштима угроженим подручјима. Локалне самоуправе неће моћи саме да санирају последице поплава и клизишта.

    Ви знате у каквом су стању локални буџети и зато су све очи упрте у Владу и у државу, да ће одмах након усвајања овог закона држава кренути да реализује, односно да спроводи активности на санацији и адаптацији. Санирање последица на свим нивоима и у свим областима је прво што се мора урадити, а након тога је потребно радити на информисању и едуковању грађана када дође до елементарних непогода шта радити и шта радити након елементарних непогода. Видели смо да су неки животи изгубљени јер грађани нису хтели да послушају надлежне органе и напусте своје домове.

    Морамо да едукујемо грађане и о томе шта су непланска и дивља градња у близини река и колико je утицалo да последице ове непогоде буду још веће и које су предности када имате објекат који је изграђен у складу са планским документом, објекат који је изграђен у складу са грађевинском дозволом, за који је издата употребна дозвола и који је укњижен. Такође је веома битно едуковати грађане о предностима и неопходности осигурања и њихове имовине и механизације и пољопривредних површина и производње. У развијеним државама више од 90% производње је осигурано, док је то у Србији само 2%, тако да у развијеним земљама се поплавом не бави држава, већ се баве осигуравајућа друштва.

    Све лоше што се догоди са собом доноси последице, али доноси и могућност да се из тога извуку многе поуке.  У овим мајским поплавама видели смо какви смо људи и колико смо солидарни. Видели смо и колико смо спремни да се организујемо, али што је најбитније, видели смо у овим невољама да су млади били први ти који су изразили спремност да се ангажују и да помогну где год је требало. Зато ту енергију, жељу и вољу младих људи да помогну треба организовати и водити.

    Предлогом овог закона предвиђене су могућности организовања радних акција. На Одбору смо чули да је то предлог Министарства спорта и омладине и заиста нам је драго што сте то уврстили у закон, јер то је нешто по чему је Србија некада била препознатљива.

    Из свега што се догодило, морамо да извучемо и поуку да је потребно организовати и радити и на јачању цивилне заштите и Сектора за ванредне ситуације. Чињеница је да је немогуће предвидети све што се око нас и код нас догађа, али морамо да се припремимо да те последице буду што мање“.