Проф.др ЖАРКО ОБРАДОВИЋ, овлашћени представник Посланичке групе Социјалистичке партије Србије на Шестом ванредном заседању Народне скупштине Републике Србије на заједничком   начелном и јединственом претресу о Предлогу закона о отклањању последица поплава у Републици Србији и Изевштају о елементарној непогоди – поплави која је задесила Републику Србију и мерама које су предузете ради спасавања становништва и одбране угоржених места од поплава:

„Социјалистичка партија Србије сматра да, у односу на оно што се десило, треба апсолутно данас, два месеца после, дати и једну оцену о раду Владе, јер то грађани Србије очекују, а мислим да је то потребно рећи.

    Ми у Социјалистичкој партији Србије сматрамо да су Влада Републике Србије, председник Владе, као и сви министри, како они који су данас присутни, тако и они који нису,  реаговали правовремено и веома, веома успешно у односу на најаву елементарне непогоде, у току поплаве, појаве клизишта, пружајући подршку и помоћ становништву подручја погођених поплавама и клизиштима.

    Влада Републике Србије је по мишљењу нас социјалиста показала да је веома компетентна, одговорна и храбра, да је показала да је способна да се носи са елементарном непогодом, да помогне људима, да је успела да тачно, брзо и објективно информише грађане о размерама катастрофе која је задесила Србију и да сузбије гласине и панику, да је имала храбрости да ствари назове правим именом, да оно што не функционише промени, да изврши одговарајуће промене и нађе боља решења.

    Једном речју, у односу на оно што је задесило Србију средином маја, а то је највећа природна катастрофа у новијој историји и реаговање поводом те природне катастрофе, Влада Републике Србије је по оцени  Социјалистичке партије Србије положила испит и за свој рад заслужује највишу оцену.

Закон о отклањању последица  треба усвојити јер ствара правну институционалну структуру за помоћ становништву подручја обухваћених поплавама, односно у срединама где су се активирала клизишта. Закон даје могућност да се стамбени и други објекти што пре израде, да се живот што пре нормализује, да се обнови производња, пољопривреда у свим оним срединама где су биле поплаве и где су била клизишта.

Мислим да је предлагањем овог закона и роковима које је прописала, критеријумима које закон садржи, Влада показала своју спремност да одмах пређе у онај други део отклањања последица елементарних непогода, а то је да се људима директно помогне.

СПС ће гласати за Извештај о раду и  Предлог закона о отклањању поплаве“.

„Покушаћу у име Социјалистичке партије Србије да дам једну оцену свега онога што се дешавало у протеклих два месеца, два месеца и један дан и о овом извештају и о Предлогу закона.

    Иако је Предлог закона тачка дневног реда која иде по распореду пре Извештаја, мислим да треба говорити о Извештају о поплавама, зато што је то узрок, а закон је последица.

    Занимљива је коинциденција да је данас  тачно два месеца и један дан од како је Влада увела ванредну ситуацију. Данас имамо овде у Народној скупштини Републике Србије расправу о ова два важна документа, а у Бриселу имамо Донаторску конференцију, те очекујемо да ће бити прикупљена новчана помоћ за подршку и помоћ Србији и Босни и Херцеговини, за пострадале у поплави.

    Мислим да на почетку треба рећи оно што је важно. Када разговарамо о Извештају о поплавама, апсолутно се треба ограничити на временски период који је садржан у овом извештају, који смо добили ми, народни посланици, јер и овај се временски период креће у оквиру 15. маја, када је Влада донела одлуку о ванредној ситуацији и 17. јуна, када је Влада усвојила Извештај. То је садржано у овом извештају од преко 300 страница.

    Праве размере, елементарне непогоде које су погодиле Србију се могу схватити пажљивим читањем овог Извештаја и када се погледа члан 1. Предлога закона о помоћи поплављенима, јер тај Предлог закона садржи број локалних самоуправа које су погођене. Морам рећи да је министарка потпуно управу, то се питање мора решити, јер су бројке, односно оне локалне самоуправе које се помињу у Извештају који смо ми добили 41, у Закону 45 плус пет градских општина у Београду. Имамо ситуацију да поједине локалне самоуправе нису уврштене и то је једно питање које се апсолутно може и треба решити, али је разумљиво што овде у овом извештају нису све укључене у том тренутку.

    Да би се схватиле опет размере катастрофе којима је Србија била изложена, не могу а да не поменем податке из Извештаја. Извештај је по мени јако, јако квалитетан и пажљивим читањем свих делова тог Извештаја, од свега онога што су министарства написала, у ствари долази се до одговора на многа питања која је постављала јавност, која се постављају данас и која ће вероватно бити потребна за објашњење за време које долази.

    Наиме, мимо ових 45 локалних самоуправа, не треба заборавити један податак да је поплавама, односно површине општина које су биле погођене поплавама и клизиштима је веровали или не 31.308 километара квадратних, а то је у односу на 88.361 километар квадратни, колика је површина Републике Србије, нешто преко 35% територије.

    Социјалистичка партија Србије сматра да, у односу на оно што се десило, треба апсолутно данас, два месеца после, дати и једну оцену о раду Владе, јер то грађани Србије очекују, а мислим да је то потребно рећи.

    Ми у Социјалистичкој партији Србије сматрамо да је Влада Републике Србије, председник Владе, као и сви министри, како они који су данас присутни, тако и они који нису, да је Влада реаговала правовремено и веома, веома успешно у односу на најаву елементарне непогоде, у току поплаве, појаве клизишта, пружајући подршку и помоћ становништву подручја погођених поплавама и клизиштима.

    Влада Републике Србије је по мишљењу нас социјалиста показала да је веома компетентна, одговорна и храбра, да је показала да је способна да се носи са елементарном непогодом, да помогне људима, да је успела да тачно, брзо и објективно информише грађане о размерама катастрофе која је задесила Србију и да сузбије гласине и панику, да је Влада имала храбрости да ствари назове правим именом, да оно што не функционише промени, да изврши одговарајуће промене и нађе боља решења.

    Вредно је поштовања да су председник Владе и министри лично учествовали у спашавању људи, у отклањању последица елементарних непогода, да су личним примером и начином рада и реаговањем на поплаве и клизишта успели да мобилишу хиљаде људи да се добровољно укључују у одбрану Србије од поплава и спашавање. Касније ћу то потврдити и подацима.

    Неколико десетина људи из различитих министарстава успели су да сузбију ширење поплава, да помогну спашавању људи,  успели су да збрину десетине хиљада оних који су остали без својих домова и који су морали да потраже ново место за становање,  учествовали су у достављању хуманитарне помоћи, у отклањању последице поплаве, врло ефикасно и транспарентно су организовали прикупљање помоћи за становништво погођених подручја, како у роби, тако и у новцу, брзо су анимирали међународну заједницу кроз различите видове помоћи, како кроз робу, новац, учествовање у акцијама спасавања, посетама државних званичника, дипломатског кора поплављеним подручјима. Формирана је Канцеларија за помоћ и обнову поплављених подручја, а ради отклањања последица, подношењем овог Извештаја Влада је показала спремност да разговара о овој теми и своју одговорност према оном што је задесило Србију и предлагањем закона о отклањању последица поплава, Влада је показала и спремност да се пређе, ако могу рећи у другу етапу отклања последица поплаве и појаве клизишта – то је изградња стамбених, инфраструктурних објеката и надокнада штете свима који су оштећени у елементарним непогодама.

    Једном речју, у односу на оно што је задесило Србију средином маја, а то је највећа природна катастрофа у новијој историји и реаговање поводом те природне катастрофе, Влада Републике Србије је по оцени  Социјалистичке партије Србије положила испит и за свој рад заслужује највишу оцену.

    Ову своју оцену, оцену нас социјалиста ми темељимо на анализи Извештаја онога што је Влада урадила и у одговору на неколико питања, а то је – како је дошло до поплаве и да ли се могла поплава спречити? Друго питање – које су последице поплаве, каква је била реакција Владе и других? Треће питање – како је Влада реаговала и други државни органи? Четврто – како је могуће отклонити последице поплаве?

    Ако покушамо да дамо одговор на питање како је дошло до поплаве и да ли су се могле спречити, одговор је врло јасан. Он је садржан у два додатна извештаја овом главном Извештају Владе – то је Извештај Републичког хидрометеоролошког завода и Извештај Јавног предузећа „Србијаводе“.

    Треба подсетити, јер Извештај то врло јасно говори, да је оно што се дешавало између 12. и 18. маја, нешто што није у новијој историји забележено на просторима Србије. Пажљиво сам гледао Извештај и приметио сам неке податке које апсолутно треба јавно саопштити. Примера ради да је количина падавина, ти дневни и месечни максимуми на појединим местима као што је Београд, Ваљево, Лозница, Смедеревска Паланка, било далеко изнад до тада забележених максимума. У Београду је примера ради оборен апсолутни рекорд 258 литара по метру квадратном, до 16. маја у Ваљеву 250, у Лозници 283 и у Смедеревској Паланци 202.

    Ако погледате Извештај о водостају река од 64 мерна места која су забележена у овом Извештају, на 38 мерних места водостај је већи него што је био икад у историји мерења нивоа ових река. То само по себи довољно говори. Ако узмемо у обзир још да су биле обилне падавине месец дана раније, онда је разумљиво зашто је дошло све ово до чега је дошло.

    Какве су биле последице поплаве? Па, ево, ми смо израчунали, односно Канцеларија је израчунала да је директна штета милијарду 532 милиона евра. Када погледате ове друге податке који су наведени у овом Извештају, видећете да је примера ради у оквиру ових 31.308 километара квадратних које су биле захваћене поплавама, пољопривредног земљишта захваћено 10%. Не помињем број општина, којих је ево у овом извештају 41.

    Морам да поменем да је било евакуисано 31.879 лица. У овом извештају који обухвата свега месец дана, јер сви подаци још нису били обухваћени, је далеко мањи број него што је укупна штета, али тај број изазива дужно поштовање и указује на размере катастрофе која је задесила Србију. Поплављено је, примера ради, у овом извештају се каже 2.260 објеката, а 1.730 и нешто је било угрожено, помињу се путеви, помињу се мостови, помињу се оштећени инфраструктурни пројекти. Примера ради, у 24 општине, у девет управних округа у Граду Београду у одређеним деловима било је забрана коришћења воде. Ово све говори које су биле последице да би се схватило која би била размера те катастрофе која је задесила Србију.

    Треће питање јесте питање како је Влада реаговала, али не само Влада него и други државни органи, али и грађани. То је део који треба апсолутно афирмисати.

    Почећу од МУП-а, зато што без увреде по неке колеге, ја сам врло пажљиво гледао овај Извештај и негде су наведени и конкретне активности министара, а негде нису. Ја ћу поменути свега неколико министарстава, апсолутно не доводећи у питање да су се и други свако на свој начин ангажовали. Чињеница је да је МУП ангажовао готово цело своје људство, да је дневно било ангажовано 7.300 људи, највише 18. маја, 9.592. Нема практично сектора управе који није реаговао, да је министар личним примером давао подстрек осталима да се ангажују, да је занимљиво поменути да су људи из различитих полицијских управа одлазило у друга погођена места и пружали помоћ у отклањању последица поплава и клизишта.

    Када је реч о Министарству одбране и војсци, Извештај говори да је активношћу Министарства одбране и Војске Србије било покривено 11 Управних округа, око 50 локација, да је дневно ангажовано 10.949 припадника Министарства одбране и Војске Србије, највише 17. маја.

    Посматрао сам врло пажљиво бројке о броју људи који су евакуисани – 10.299, од тога копненим путем скоро 70%, а  ваздушним путем око 30%.

    Један занимљив податак који сам нашао, нисам довољно компетентан да знам шта то тачно значи, часови налета, али користећи просту логику, кад упоредите ове бројке, онда долазите до једног фрапантног података, али за нас врло важног и корисног, да су наши ваздухоплови практично од 33 дана, колико је обухваћено у овом извештају, 16 дана били по 12 сати у ваздуху или сваког дана од 33 дана по четири сата најмање у ваздуху, што говори колико је Војска била ангажована, да су се бринули за смештај становништва у њиховим касарнама, домовима војске, где су пружали хуманитарну помоћ, уређење обала и насипа, да су пружали инжењерске радове, да су радили на испумпавању вода, на биолошкој деконтаминацији.

    Када је реч о реаговању Министарства саобраћаја, поменут је један за мене јако важан податак. Има свега онога што је министарка урадила лично и њено Министарство, али и податак да је 31 предузеће за путеве и грађевинске фирме учествовало у ванредној одбрани од поплава

    Када је реч о енергетици, за мене је веома импресивно оно што је урађено у одбрани ТЕНТ-а и Костолца и ангажовање Војске, МУП-а, а поготово добровољаца, јер не треба заборавити, упркос свему што се дешавало, упркос свим овим размерама, ми нисмо имали искључење струје и то је нешто што треба апсолутно поштовати.

    Мислим да је Влада врло пажљиво написала овај Извештај. Помињу се нека директна и нека индиректна реаговања на оно што је утврђено да није добро. Само на два места се констатује да није било довољне сарадње Министарства здравља и Покрајинског секретаријата за демографију, у комуникацији вероватно и ономе што је требало учинити, и помиње се да је био пропуст Општинског штаба за ванредне ситуације у Обреновцу који није на време започео делимичну локацију и ескалацију догађаја.

    Као директан пример реакције за мене је податак који се може аналитички извући. То је именовање водећих људи из Министарства одбране и Министарства унутрашњих послова на челна места у оним подручјима која су била критична и где је требало реаговати поводом поплава, и  у Сремском управном округу, и код одбране Костолца, и код одбране Обреновца и код одбране Шапца.  

    Како су реаговали други? Мислим да не можемо прескочити ни ту страну приче. Веома је импресивно оно што је учињено од стране Министарства иностраних послова. Не треба заборавити да је министар иностраних послова цео дипломатски кор, 70 амбасадора ангажовао да обиђу Обреновац и да непосредно виде какве су последице елементарне непогоде, да је организовано пружање помоћи.

    У оквиру међународног аспекта лично сматрам да данашњу расправу не треба прескочити, а да се не помене да су у пружању помоћи учествовали тимови из 15 земаља – Руске Федерације, Црне Горе, Македоније, Белорусије, Бугарске, Немачке, Румуније, Данске, Словеније, Мађарске, Чешке, Аустрије, Француске, Хрватске, Кипра, да су учествовали специјални тимови из УН и ЕУ. Ако сам неког заборавио, ја се извињавам, али треба споменути све ове људе и ове земље, јер то је најбољи доказ у тешким временима да Србија има своје пријатеље.

    Не треба заборавити реаговање председника Републике и својим личним присуством и дотурањем хуманитарне помоћи  и међународним активностима и све оно што је он учинио на подршци и помоћи људима поплављених подручја.

    Иако у овом извештају тај део не стоји, не може се а да се не помене Београд и руководство Београда и оно што је Град Београд урадио у пружању хуманитарне помоћи.

    Без увреде било ког  министра, и оних који јесу ту и они који нису, сви су се ангажовали, али краткоћа времена не дозвољава да сви буду поименице поменути. Мислим да је, како сам и у име СПС изрекао оцену,  Влада добила највишу оцену за оно што је радила, онда се то односи на сваког појединачно.

    Посебну пажњу заслужује и оно што смо видели први пут после неколико деценија, а то је солидарност наших људи са пострадалима, њихова спремност да помогну, да се организују у радне хуманитарне тимове, да проведу дане и ноћи тамо где је било најпотребније. Влада је била један мотивациони фактор. Позив за подршку и помоћ је наишао на одговор људи. Било је неколико десетина хиљада волонтера, и младих и старих, очигледно људи широког срца и добре воље, који су хтели да помогну онима који су били погођени несрећом. Тај вид подршке и помоћи којим су исказали тај посебан вид патриотизма треба и истицати и стално га неговати.

    Покушавајући да што конкретније прођем кроз овај извештај, не могу а да не поменем и одговор на питање како отклонити последице поплаве. Зато данас расправљамо о Закону о отклањању последица. Закон треба усвојити јер ствара правну институционалну структуру за помоћ становништва подручја обухваћено поплавама, односно у срединама где су се активирала клизишта. Закон даје могућност да се стамбени и други објекти што пре израде, да се живот што пре нормализује, да се обнови производња, пољопривреда у свим оним срединама где су биле поплаве и где су била клизишта.

    Закон је кратак, али је веома јасан. Кажем кратак јер има 46 чланова, али он даје одговор на сва питања која се тичу отклањања последица поплаве и појаве клизишта. Он одређује територију која је погођена поплавама и где ће се спроводити обнова. Утврђује да Влада доноси државни програм обнове на предлог Канцеларије за помоћ у обнови поплављених подручја. Прописује шта државни програм обнове садржи, који су критеријуми, мере, рокови, процене и финансијски аспекти.

    Да не бих анализирао даљи садржај овог закона, ја ћу своје излагање завршити једном оценом. Мислим да је предлагањем овог закона и роковима које је прописала, критеријуме које закон садржи, Влада показала своју спремност да одмах пређе у онај други део отклањања последица елементарних непогода, а то је да се људима директно помогне. Правиће се стамбени објекти, правиће се инфраструктурни објекти. Јако је важно да постоје критеријуми за доделу свега тога.

    На крају оно што сам рекао на почетку. Мислим да је оно што нам се десило нешто што нико није знао, нити је могао знати. Желео бих да нам се никад не деси. Мислим да је Влада реаговала веома успешно. Ми у СПС ћемо ту оцену поделити заједно са  осталим посланицима који буду гласали за Извештај о раду и који буду гласали за Предлог закона о отклањању поплаве“.