ЂОРЂЕ МИЛИЋЕВИЋ, народни посланик Социјалистичке партије Србије на Седмом ванредном заседању Народне Скупштине Републике Србије на заједничком начелном претресу о Предлогу закона о приватизацији, Предлогу закона о изменама и допунама Закона о стечају и Предлогу закона о изменама и допунама Закона о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре:

„Пред нама је други по реду сет реформских и системских закона које је Влада Републике Србије упутила Републичком парламенту на разматрање. Рекао бих да то још једном потврђује и посвећеност и опредељеност Владе када је реч о реформама.

            Данас, након усвајања Закона о ПИО и Закона о раду, ми правимо још један квалитативан помак, још један корак даље који води ка оздрављењу економског система наше земље и који води ка новом и ка већем запошљавању у Србији.

            Србија мора да се реформише и зато морају да се предузимају храбри и економски потези, али некада тешке и болне политичке одлуке.

            Реформски процес мора да се настави. Морамо да усвојимо сет системских закона, јер без усвајања сета системских и реформских закона у Републичком парламенту неће бити позитивног помака, а то јесте суштина и крајњи циљ свих нас.

            Није могуће без системских закона побољшати оно о чему је током данашње расправе било речи, није могуће побољшати пословну и инвестициону климу у Србији, побољшати пословни амбијент, није могуће од Србије направити атрактивну инвестициону дестинацију.

            Грађани Србије су на недавно одржаним ванредним парламентарним изборима врло јасно рекли – да – модернизацији, да – променама, да – реформама. Рекао бих да ова Влада Републике Србије има један јак политички легитимитет, један јак политички мандат, али, рекао бих да ова Влада Републике Србије има и једну одлучност и решеност да реши све оно што није, да понуди одговоре и решења на све оно што није било добро у претходном и протеклом временском периоду.

            Ми данас говоримо о Предлогу закона о приватизацији, веома важан и значајан закон, али, рекао бих, и сама тема приватизације је веома болна и тешка за грађане Србије, јер мало је грађана Србије који на неки начин нису осетили негативне ефекте досадашњег процеса и поступка приватизације у Србији, мислим на период од 2001. године до данас. Већ је о томе било речи. Дакле, да, актуелни закон јесте усвојен 2001. године и по том актуелном закону приватизовано је негде око 2.300 предузећа. Међутим, ова цифра и број сам по себи апсолутно ништа не говори.

            Оно што је суштинско питање када је реч о укупном броју приватизованих предузећа од 2001. године до данас јесте – колико је успешних приватизација у Србији, колико је неуспешних приватизација, колико је раскинутих уговора када је реч о приватизацијама и колико има некаквих недефинисаних статуса на територији Републике Србије, у смислу да су, наводно, предузећа приватизована, али постоје основани разлози за раскид приватизације, јер онај који је приватизовао предузеће не испуњава и не извршава уговором прописане обавезе. Нажалост, терет у таквим ситуацијама углавном пада на поштеног радника који жели за поштен посао поштену плату и достојанствен живот.

            Нажалост, имамо слаба предузећа, некако читав, целокупан амбијент је лош, имамо слабу законску регулативу и из свега онога што се могло чути током данашње расправе и што се може видети, јесте да постојећа законска регулатива није у могућности да оконча и заврши овај изузетно важан поступак и процес приватизације у Србији. Бројне су грешке у претходном временском периоду од 2001. године до данас и не бих говорио о томе. Дакле, није у могућности да оконча овај изузетно важан процес и поступак у Србији, што због недоречености законске регулативе, што због конфликата са појединим законима.

            Од закона о којима данас говоримо, закон о приватизацији јесте флексибилан и лично мислим да је то веома добро, јер то јесте прави начин и пут, једини могући начин и пут, да се изађе из једне недефинисане ситуације, актуелне ситуације у којој се данас налазе фирме и предузећа. Од закона о приватизацији ми очекујемо пре свега да се исправе оне грешке и неправилности које јесу уочене током протеклог временског периода, али, исто тако, очекујемо да овај закон о приватизацији да одговоре и реши проблем, већ је о томе било речи, за 600 предузећа који се налазе на списку Агенције за приватизацију, која запошљавају негде око стотину хиљада радника, имају вредност имовине од неколико милијарди и, наравно, кад кажем укупан број предузећа, мислим и на 161 предузеће које јесте у процесу реструктурирања, али, све то кошта и јесте камен о врату републичком буџету и кошта око 800 милиона евра.

            У потпуности се слажемо да оваква ситуација и овакво стање не може да се бесконачно одлаже, да се пролонгира у недоглед, да се дају минималне зараде, државне субвенције, а при томе имамо терет од 800 милиона евра. Дакле, слажемо се да није добро имати фиктиван посао, бити камен око врата републичком буџету а не привређивати, немати производњу и немати апсолутно никакав профит.

            Оно што ми очекујемо од овог закона јесте да отклони препреке које су до сада постојале и које су онемогућавале да се побољша пословни амбијент у Србији и да покрене привреду. Већ је било о томе речи. Дакле, овај закон нуди и мере и методе и модалитете који, што се нас тиче и по нашем мишљењу, одговарају у потпуности стварним потребама фирми и предузећа. Када кажем – фирми и предузећа, мислим на предузећа која нису приватизована, предузећа у процесу реструктурирања, да нађу стратешког партнера, да нађу инвеститоре и да покрену прави и једини могући модел производње.

            Дакле, ми овде не говоримо о подржавању опстанка предузећа, или о преживљавању предузећа, говоримо о реализацији једне идеје, о једном системском приступу да се предузећа окрену ка себи и кажу да ли имају суштину постојања или не. Такав концепт верујемо да ће подстаћи и економски раст у смислу да ће здрава предузећа пронаћи стратешког партнера инвеститора и наставити да производе и раде, а с друге стране, из буџета Републике Србије неће се издвајати за предузећа која губе и која нису привређивала и која нису имала апсолутно никакву производњу.

            Економска логика што се тиче Посланичког клуба СПС-а је потпуно јасна – да се изнађе једини прави и могући пут да се изађе из актуелне ситуације недефинисаног статуса у којем се данас налазе предузећа која нису приватизована. Јер, недопустиво је да предузећа стоје у неком нерешеном и недефинисаном статусу.

            Од овог закона ми очекујемо да ће након усвајања омогућити да се на један ефикасан и фер начин, по тржишним условима, оконча промена власништва предузећа, да читав процес буде транспарентан и да постоји један ниво максималне одговорности, што се подразумева.

            Од нових решења о којима је већ било речи током данашње расправе, ми очекујемо да се оконча поступак приватизације у Србији, али да то буде у интересу и Републике Србије, синдиката, запослених и, наравно, у интересу поверилаца.

            Сматрамо да је веома важно да у овом тренутку и Влада Републике Србије и синдикати буду на једној страни. У супротном, то би била веома лоша порука за стратешке партнере и инвеститоре који размишљају о евентуалном доласку на наше тржиште.

            Што се тиче циљева који се желе постићи, усвајањем овог законског предлога они су за нас потпуно прихватљиви и оправдани – да се отклоне пропусти и исправе грешке који су уочене у протеклом временском периоду, да се да један јасан, адекватан, реалан одговор за проблеме, када је реч о 600 предузећа која се налазе на списку Агенције за приватизацију и, наравно, јасна је интенција предлагача овог закона, то је мишљење Посланичког клуба СПС, да у читавом процесу што мање људи у Србији остане без посла.

            Оно што је такође важно и што је значајно, јесте да је одржана једна квалитетна јавна расправа, када је реч о системским законима о којима данас говоримо и да су многе сугестије и предлози који су се могли чути током јавне расправе управо део овог законског предлога. Такође, важно је да имамо позитивно мишљење и релевантних институција – Фискалног савета, Европске комисије и Светске банке.

            Оно што као Посланички клуб сматрамо да је веома важно питање, када је реч о самом поступку и процесу приватизације, то је контрола извршења уговора након приватизације. Сматрамо да акценат мора и треба у наредном временском периоду да буде на квалитетној, доброј, континуираној контроли и приватизованих предузећа, дакле, предузећа која су приватизована по актуелном закону од 2001. године до данас, и предузећа која ће бити приватизована по новом закону о којем данас говоримо. Јер, ако не будемо имали такав вид контроле, то би дефинитивно могло бити погубно по српску привреду.

            Мора да постоји ваљана и добра контрола, тако да нема више рокова од стране Агенције за приватизацију, онда се не испуне и не изврше обавезе које су дефинисане уговором, предузећа оду у стечај и, нажалост, опет терет пада на оне запослене, односно на раднике.

            Оно што желим да наведем као пример зашто је важна контрола и зашто акценат треба ставити на контролу јесте један допис који сам имао прилике протеклих дана да добијем од запослених из једног ваљевског предузећа.

            Ваљево, нажалост, јесте један од градова и општина на територији Републике Србије који је осетио негативне ефекте и негативне последице досадашњег тока приватизације, која је била веома лоша и, рекао бих, катастрофална. Некада моћни привредни субјекти, индустријски гиганти који су запошљавали највећи број грађана Ваљева и који су изградили Ваљево, данас фактички не постоје.

            Допис који сам малочас споменуо тиче се једног предузећа које је приватизовано, али некако постоји недефинисан статус. Да не бих импровизовао, прочитаћу оно што сам добио од стране запослених из овог предузећа. Реч је о „Крушик акумулаторима“ из Ваљева, фирма која је приватизована 2007. године.

            Агенција за приватизацију је, стоји у овом допису, по истеку пет година дала четири накнадна рока власнику да исплати законом загарантоване минималне зараде и стоји да те зараде нису исплаћене. Управни одбор Агенције за приватизацију је у два наврата препоручио Комисији Агенције да се раскине уговор о продаји „Крушик акумулатора“. Агенција, стоји опет у овом допису, није поштовала препоруку. Министарство привреде, наводи се, је извршило управни надзор над поступањем Агенције за приватизацију у случају „Крушик акумулатора“, што је резултирало враћањем надзора над поступањем власника уз пети додатни рок за уплату минималне зараде у року од 15 дана запосленима „Крушик акумулатора“. Тај рок је, наводе, истекао 22. априла 2014. године и власници нису поступили по налогу и Агенција је затражила инструкције од Министарства привреде.

            Иначе, плате у овом ваљевском предузећу нису исплаћене од октобра 2012. године, а доприноси за ПИО од маја 2012. године, допринос за здравство од краја 2012. године.

            Решењем Владе Републике Србије од 7. јула 2011. године „Крушик акумулатори“ су наведени као предузеће од посебног значаја за одбрану наше земље за одбрану државе.

            Ово наводим само као један лош пример лоше приватизације која је спроведена у периоду од 2001. године до данас. С друге стране, наводим га из једног простог разлога, да бих указао колико је важно акценат ставити на контролу приватизованих предузећа и, наравно, наводим га јер рачунам на опредељеност Владе да да одговор на овако недефинисане ситуације у којима се налазе бројна предузећа на територији Републике Србије.

            За сам крај рећи ћу само, што се тиче Предлога закона о стечају, оно што је и овлашћени представник Посланичког клуба СПС рекао, ми смо убеђени да ће усвајањем овог закона бити створени услови за побољшање пословног амбијента у Србији, ефикасније спровођење стечајног поступка, спречавање злоупотреба и корупције у овом веома важном поступку, веома важном процесу, да ће се повећати транспарентност, отклонити проблеми који у овом тренутку постоје у пракси и повећати права поверилаца.

            На самом крају ћу још једном рећи, у дану за гласање Посланички клуб СПС подржаће предложене законе“.