За jавно информисање битно да је истинито, објективно, потпуно и правовремено Посланичка група

МИЛЕТИЋ МИХАЈЛОВИЋ, народни посланик Социјалистичке партије Србије на Седмом ванредном заседању Народне Скупштине Републике Србије на заједничком начелном претресу о закона о јавном информисању и медијима, Предлогу закона о електронским медијима и Предлогу закона о јавним медијским сервисима:

„Закон о јавном информисању који је донет 2003. године је превазиђен. У овим новим околностима имамо нове моменте, нове стандарде, а посебно је речено да постоји потреба усаглашавања нашег законодавства са законодавством ЕУ у овој области.

            Рећи ћу на самом почетку да ће Посланичка група СПС свакако гласати за ове законе. Међутим, ми имамо критички однос према ономе какво је стање у медијима. Не само данас, већ можемо да причамо и о односу на стање у медијима 90-их година и после 2000. године, и какво је стање у медијима било 2008. до 2012. године, а исто тако има се шта рећи о томе какво је стање у медијима данас.

            Ми не можемо да причамо бајке о томе да је стање у медијима добро доношењем овог закона и ово је тек први корак и претпоставка да се ствари уреде на најбољи могући начин, уз многе учеснике у овој области, почев од оних којима је то посао, па преко државе, до грађана.

            Када говоримо о медијима, наравно да се намеће питање слободе, која је уско везана за функционисање медија. Јавно информисање је неоспорно значајно, јер оно је, под условом да је истинито, објективно, потпуно и правовремено, у функцији остваривања пуне слободе грађана као универзалне вредности, о чему је овде било речи. Само у потпуној слободи и демократији може се очекивати општи напредак друштва.

            Слобода као универзална вредност стално је у опасности, јер смањењем слободе једних, остварује се већа слобода других, а то свакако није циљ. Свакако да су један од најефикаснијих алата за дозирање и распоређивање слобода медији.

            Бројне су опасности које се чине против објективности и истинитог и потпуног информисања. Наравно, ово је проблем не само код нас у Србији, ово је проблем који постоји и у развијеним демократијама. По правилу, по инерцији, свака власт, некад више, а некад у мањој мери, настоји да преко медија оствари свој утицај и тиме учврсти своју позицију.

            Такође, лоша економска ситуација, а самим тим и владајућа политика, није повољан амбијент за објективност медија. Не треба сумњати да је наша Влада, као и многи други чиниоци нашег друштва, свесна стања наше медијске стварности. Суштина је, а наша Влада је свакако то схватила, да су слободни, објективни и одговорни медији услов за развој демократије и општи напредак земље Србије. Без правих и истинитих информација нема квалитетног политичког одлучивања, и то како у свакодневној пракси, тако и на самим изборима када се предодређује каква ће се политика водити у наредном периоду.

            Поменули смо више пута овде да економски услови и економско окружење веома снажно утиче, чак и мимо власти, на профил медијске слике. Свакако, у време тајкунске приватизације, разне интересне групе су и те како креирале медијске садржаје у своју корист. Такође, нажалост, имали смо и да поједине криминалне групе, као и да одређени криминализовани делови државних органа, имају утицај на медије. У таквим условима медији се инструментализују у корист центара моћи и на делу имамо тзв. медијски инжењеринг, којим се моделира нова политичка и друштвена стварност и јавно мњење.

            Дакле, у таквим околностима друштво не може да има јавно информисање са етичким и естетским приступом, све постаје релативно и далеко од стварног и реалног. На делу тада, у таквим ситуацијама, имамо терор над истином и укусом. Наравно, ово није генерална оцена која се односи на неки период, па и на данашње стање у свим медијима. То је појава у неким медијима и данас да злоупотребљавају слободу медијског исказивања. Дакле, кроз медије се најављују хапшења, изричу се пресуде и служи се интригама чешће него истином.   

            Данас се медијска индустрија у потпуности приклонила вредностима тржишне идеологије, занемарујући основне идеје просветитељства при чему је веома значајно да до тога не дође. Од медија се очекује да информишу, да забаве, да образују и култивишу. Захваљујући развоју медијске индустрије из света спетакла и сензационализма улога медија сведена је на информацију и забаву док су маргинализоване друге функције као што је образовање и култивисање у смислу оплемењивања, наравно. Често се информација у медијима модификује намерно у забаву, занемарује се суштина, а прави се од тога случај. Наслови фотографија доминирају у односу на текст и кроз наслов се провоцира и праве се асоцијације у правцу грађења случаја кога у тексту заправо и нема.

            При свему овоме, наравно, ваља рећи да се очекује да на основу ових законских решења створимо један другачији амбијент уз велику пажњу и праћење како ће се ово остваривати. Коначно, ми не можемо да начинимо приступе у ЕУ ако ово заиста не исправимо на ваљан начин. Осим темељног образовања за професионални рад у медијима неопходно је створити и такав друштвено-политички и економски контекст живљења у коме су поред достојног материјалног положаја на првом месту право, слобода и истина. У том правцу ће се залагати и СПС, и на крају још једном свакако ће наша Посланичка СПС гласати за ове законе».

Категорије: Посланичка група