Усвајањем Стратегије пољопривреде И руралног развоја за наредних 10 година Влада Србије је прихватила И стала иза статешких циљева аграрне политике, изјавила је данас министарка пољопривреде и заштите животне средине Снежана Богосављевић Бошковић.

Она је за ТВ Пинк казала да су ти циљеви повећање пољопривредне производње, раст дохотка произвођача, унапређење конкурентности, техничко- технлошко унапређење овог сектора, унапређење квалитета живота у руралним подручјима, смањење сиромаштва…
„То значи да Влада и држава, имајући у виду значај сектора пољоприведе, први пут уз јасан план и системски приступ прилазе решавању питања у области пољопривреде“, додала је Богосављевић Бошковић.

Ипак, како је навела ово није довољно, и Стратегија је само први документ који пружа могућност да се брзо уради акциони план за израду националних програма за пољопривреду и рурални развој.

Према њеним речима, ови програми значе и конкрете мере подршке и помоћи пољопривредној производњи – мере којима ће на системски начин покушати да најефикасније, а истовремно на дуге стазе, помогну српском пољопривреднику да што пре повећа и унапеди производњу и позицију на тржишту пољопривредних прозвода.

Богосављевић Бошковић је навела и да ће у наредном периоду радити на изради посебних мера подршке, чиме ће стимулисати одређене врсте производње на одређеним подручима у зависноти од агроеколошких услова и географских карактеристика подручја.
„То значи да ћемо одредити подручја на којима ћемо стимулисати воћарску, виноградарску, ратарску и производњу поврћа, да ћемо припремити посебне мере за унапеђвање органске поризводње, и посебно стимулисати подручја у којима у ранијем периоду њиве нису корисћене за конвенционалну производњу, па у земљишту нема остатака пестицида и хербицида“, објаснила је министарка.

Посебна пажња у овим националним програмима биће поклоњена малим пољопривредним газдинставима, јер они чине три четвртине укупног броја пољопривредних газдинстава, казала је она и додала да је циљ да се она оснаже, организују и удруже јер за највећи број њих без оваковг приступа нема опстанка у условима отвореног тржишта и слободне трговине.
„Свесни смо да из године у годину слаби економска моћ највећег броја малих пољопривредних газдинстава, услови живота на селу постају тежи, пољопривредни произвођачи морају да издвоје више средстава за производњу, а са друге стране када продају производе купци желе да их добију по што мањој цени“, навела је Богосављевић Бошковић.

Говорећи о законској регулативи, Богосављевић Бошковић је казала да је Закон о преџетвеном финансирању прошао процедуру јавне расправе, као и да очекује да он буде усвојен након кратке летње паузе и у примени већ од ове јесени.
„Овај закон пружа могућност да на једноставан и повољан начин дођу до краткорочних кредитних средстава, а новина је у томе што хипотека неће бити на некретнинама, већ на будућем роду“, истакла је Богосављевић Бошковић и додала да је овај закон важан јер се њиме заокружује систем финансирања пре и после жетве.

Када је реч о средствима из предприступних фондова ЕУ, из ИПАРД програма је за Србију опредељено око 175 милиона евра, што је на годишњем нивоу нешто више од 30 милиона евра.

Како је објаснила, овај програм је важан јер представља могућност да пољопривредници са пројектима, који се односе на инвестиције у производњу млека, меса, воћарство и повртарство, у објекте, складишта, опрему и погоне за прераду, могу и сами да конкуришу за средства из овог фонда, а он би требао да заживи већ од наредне године.

Говорећи о надокнади штете од поплава, Богосављевић Бошковић је навела да то тече по утврђеном плану и да су до сада успели да надокнаде штету у смислу обезбеђивања семена и горива.
У току је расподела помоћи у животињама, а у наредном периоду обезбедићемо средства за набавку минералних ђубрива, додала је она.

Коментаришући рад у првих 100 дана Владе, Богосављевић Бошковић је казала да је њено Министарство успело да релизује предвиђен план рада, да је задовољна постигнутим и радом сарадника, али да зна да може више и боље, те да ће коначну оцену дати председник Владе и грађани.

Извор Танјуг