Најновије

Шири простор за усавршавање и образовање Посланичка група

ДИЈАНА ВУКОМАНОВИЋ, oвлашћени представник Посланичке групе  Социјалистичка партије Србије на Деветом ванредном заседању Народне скупштине Републике Србије о Предлог закона о изменама и допунама Закона о високом образовању;

“Будући да долазим из области научно-истраживачких организација, са изузетним задовољством наглашавам чињеницу да ове допуне закона омогућавају да истраживачи, који су стекли или изабрани у научно звање, имају приступ настави. Омогућено им је да буду ментори, чланови комисије за израду и одбрану докторских дисертација, односно чланови комисија за припремање предлога за избор наставника и сарадника универзитета. Тиме се још више учвршћује веза између академске и научно-истраживачке заједнице. То је један велики корак напред”.

“Поштовани председавајући, поштовани господине министре, представници Министарства просвете, науке и технолошког развоја, мислим да је и вама право задовољство да видите да се ми, народни посланици, данас са толико жара и са толико темперамента боримо за право на реч да говоримо о овој изузетно важној теми, о Закону о високом образовању, о изменама и допунама овог изузетно важног закона.

Исто, као што сам већ рекла, сведок сам темпераментних дискусија, али сам много више фасцинирана мудрошћу мојих колега. Свако је у свом излагању дао врло корисне савете. Мени је задовољство што је министар Вербић рекао да је радна група за израду будућег новог закона о високом образовању у сталном заседању. Сигурна сам, као и на седницама одбора или приликом јавних слушања, да ће представници, његови сарадници из Министарства просвете и науке имати прилике да инкорпорирају неке од ових савета.

Ово што ми данас чинимо сви заједно јесте да сагледавамо предлог измена и допуна и сам закон из различитих углова. Али, желим да нагласим исто оно што мислим да би свако од вас нагласио, а то је да се зна ко треба да буде у фокусу овог закона о високом образовању, а то су и студенти и професори, то су они који највише енергије и највише знања улажу у имплементацију онога што се овим законом прописује.

На почетку мог излагања бих желела да укажем на неке принципе, на нешто што мене подстиче на размишљање, а то је да ми у 21. веку покушавамо да избегнемо да знање и образовање буде вредновано као роба која се може купити, продавати на тржишту интелектуално-образовних услуга. Дакле, не мислим у пежоративном смислу. Једноставно, чињеница је да, без обзира на буџетско финансирање, многи студенти и њихове породице улажу велике количине новца да би неко стекао диплому високошколске установе. Образовање није само роба. То је један од најважнијих државних ресурса.

Затим, следеће начело на којем бих инсистирала јесте да не можемо допустити, без обзира у каквој економско-социјалној кризи били, да имамо онолико знања и образовања у нашем друштву и да се оно вреднује колико има новца да улажемо у високошколски систем. На крају, морамо бити свесни да живимо у 21. веку информационих технологија, кад знање врло брзо застарева.

Ми смо у процесу учлањења у ЕУ, земља смо кандидат и врло убрзано морамо да хармонизујемо наше законодавство. Као представник СПС са задовољством истичем да овај министар и овај тим његових сарадника настављају посао који су започели ранији министри. Наравно, истичем са задовољством и нашег партијског колегу, министра Обрадовића. Хоћу да кажем да никад један министар не почиње од почетка, већ наставља рад који су започеле раније колеге или колегинице.

Са задовољством истичем да ми као левичарска партија заиста желимо да подржимо овај Предлог измена и допуна закона, зато што мислимо да он шири простор људима да се усавршавају и да се образују.

Такође, рекла бих да је мој утисак, да су колеге говориле о детаљима, у овом закону и са усавршавањем, која се покушавају увести, да долазимо у једну малу противречност између, не само аутономије и отворености и доступности јавности универзитета, него исто тако и принципа инклузије. Значи, зато што желимо да ширимо круг шанси за образовање и знање, истовремено поучени из других области друштва или економије, социјалног старања, знамо да овде постоје и неки манипулативни простори, односно простор за корупцију. Према томе, заиста је тешко наћи тај еквилибријум и одмерити пажљиво сваку одредбу, сваки члан и сваку стипулацију неког законског регулатива.

Идентификовала сам, у овоме што је данас нама дато на разматрање и начелну расправу, а касније на разматрање у појединостима, да инсистирање на аутономији, на отворености… То је већ у члану 1. речено – аутономија универзитета није угрожена принципом отворености. Мислим да то заиста јесте тако, јер сви смо под лупом јавности. Грађани имају право да знају шта се дешава у таквим институцијама које троше, на крају крајева, и буџетска средства, а не само приватним универзитетима или високошколским установама. Затим, ту је као што је министар и нагласио, нагласак на транспарентност. Значи, формираће се репозиторијум тог врхунског производа образовања, репозиторијум докторских теза и заиста ће шира јавност имати право, да тако кажем, електронског приступа тој бази података.

Затим, врло важно је оно што ради акредитациона комисија за контролу, односно за проверу квалитета високошколских установа и ту су различите институције уочиле, као што је Агенција за борбу против корупције, да тако кажем, рупе у закону и зато смо инсистирали можда на неким одредбама које ће омогућити давање конкретних рокова, који, ће запречити било какву манипулацију у одуговлачењу давања акредитација.

Веома је важна та транспарентност финансирања. Значи, висина школарина и извора финансирања. То је врло важно. За сваку породицу, за сваког студента је изузетно важно колико ће новца и на који временски рок уложити у своје образовање. Значи, мислим да та јавност података, са одредбама чланова од 12. до 15, јесте сад повећана.

Исто тако, приликом формирања тих електронских база података или приликом издавања диплома, врло је важно да се заштите подаци о личности и наглашавам да је у овом сету измена учињена. Дакле,  истовремено се омогућава јавности да има увид у репозиторијум, на пример, докторских теза, односно дисертација, али исто тако да буду заштићени и њихови лични подаци, аутора тих докторских дисертација.

Такође, шири се круг учесника у образовном процесу. Не само да се ту уводе гостујући професори на уметничким факултетима, професори емеритуси који су најугледнији, који имају највећи фонд знања и чином пензионисања њихова каријера не престаје, јер им овај закон омогућује да наставе свој рад и да едукују нове генерације.

Будући да долазим из те области, из области научно-истраживачких организација, са изузетним задовољством наглашавам чињеницу да ове допуне закона омогућавају да истраживачи, који су стекли или изабрани у научно звање, имају приступ настави, омогућено им је да буду ментори, чланови комисије за израду и одбрану докторских дисертација, односно чланови комисија за припремање предлога за избор наставника и сарадника универзитета. Тиме, као што је речено у образложењу, се још више учвршћује веза између академске и научно-истраживачке заједнице. Мислим да нема разлога зашто ти људи, који имају исти степен знања или подједнак, не би били укључени у образовни високошколски процес. То је један велики корак напред.        

Са изузетним задовољством наглашавам да је проширен простор за ангажовање сарадника ван радног односа, младих људи који постају демонстранти, сарадници, практичари или клинички асистенти. Дакле, они се везују за образовне академске и научно-истраживачке институције који ће сигурно радити на усавршавању своје каријере.

Ово што сада намеравам да кажем јесте једно мало охрабрење. Сада је ова дискусија показала, ми смо парламентарци. У вис је подигнут пар пута Пословник. Хоћу да кажем да ми као парламентарци, као законодавна грана власти у руци често држимо Устав, у овом случају Пословник или закон. Закон је наше најјаче оружје, али они који учествују у Влади, без обзира да ли су политичари са искуством, да ли припадају политичким партијама или су стручњаци захваљујући својим стручним капацитетима, морају да показују један већи степен одлучности да за доношење неких тешких, при том непопуларних, одлука.

Као што сам рекла, у фокусу, у центру овог закона о високошколском образовању, о високом образовању су студенти, поред професора и осталих који су ангажовани у процесу наставе. Исто тако, бојим се да ми већ дуже време идемо у сусрет лошијим студентима. Са пуним правом неког, већина вас су били врло добри и одлични студенти, мислим да мора свако ко је на челу ресорног министарства да покаже чвршћи став према студентима и према факултетима око ступања на снагу тог система, европског система, преносивих бодова, дакле да сваки почетак академске године не буде једна мучан процес лицитирања око задржавања нижег степена бодова, односно око већег броја испитних рокова. Заиста се надамо ономе, како је овде речено, да ће од школске 2015. и 2016. године број испитних рокова бити смањен.

Зашто ово кажем? Зато што студенти у Србији, као будући запослени, долазиће страни инвеститори, долазиће стране компаније, заиста морају да уђу у једну европску и светску конкуренцију нивоа знања и вредновања нивоа знања и зато они морају да покажу много већу спремност да убрзано уче и да се прилагођавају европским и светским стандардима образовања. То се односи и на сусрет тзв. вечитим студентима. Сада је овом одредбом тај рок за завршетак по старијем програму продужен за две године, изузев за поље интегрисаних медицинских наука. Мислим да је пуно боље охрабрити некога ко не жели, не може или није у стању да заврши из разно разних разлога студије, да једноставно се запосли, него да буде у статусу вечитог студента.

Оно што је министар нагласио и што је јако добро је коначно уређење нострификације страних високошколских исправа и признавање квалификација. Министар је нагласио да ће бити формиран национални центар за признавање страних високошколских исправа. Рекао је колико ће ту људи, који знају више страних језика, бити запослено. То више не може бити дискреционо право. Студенти у међусобној комуникацији, када се враћају из иностранства, не требају више бити запрепашћени колико процес нострификације траје или да буду погођени том неправдом да са истим или сличним програмом стране високошколске установе њихове дипломе не бивају признате, односно њихов квалитет не бива довољно уважаван.   

Ово су отприлике биле кључне теме које су и друге колеге истицале у својим дискусијама. Неки од њих можда нису успели да заврше своју дискусију, али заиста скрећем пажњу на нешто што је већина од нас, барем шефова посланичких група добила допис од Комисије за акредитацију и проверу квалитета. Дакле, ту изражену бојазан да можда ове предложене измене и допуне закона можда неће омогућити опстанак наше Комисије за акредитацију у тој европској мрежи акредитационих асоцијација, односно учлањење у Европски регистар за акредитацију.

Биће простора да о томе разговарамо и у појединостима. Министар ће се сигурно изјаснити и на Одбору, али молим да дугорочно одмеравамо, да не би дошли у ситуацију да због неких одредби, да би се спречио простор за манипулацију, оног тренутка када нас оцењују у процесу скрининга или процесу преговора за чланство у ЕУ, да не дођемо у опасност да не испуњавамо неке европске стандарде и очекивања.

Напослетку, ништа мање важан данас на дневном реду јесте и споразум између Србије и ЕУ о програму Хоризонт 2020. године којим се инсистира на истраживању и иновацијама. Србија је можда још увек далеко од тог критеријума, 3% БДП се улаже у иновације, односно у истраживање и развој, али успели смо да се умрежимо. То је заиста велики напредак, са повећањем степена нашег чланства, кандидатуре за ЕУ добили смо и веће право приступа овим европским фондовима, јер знате да се економија у 21. веку заснива на економији знања. Наше научно-истраживачке институције су заиста успеле да се умреже и да покажу апсорпциони капацитет, да могу да управљају новчаним средствима и да их улажу у разне пројекте који ће сигурно дати резултате у некој практичној примени.

Овим споразумом се умрежавамо у научно-истраживачки европски простор. Мислим да је то једна велика шанса да се спречи процес одлива мозгова из наше земље. У Дану за гласање Посланичка група СПС ће подржати измене и допуне овог закона и споразума”.

Категорије: Посланичка група