Најновије

Интервју Александра Антића за НИН Вести

Српски министар рударства и енергетике Александар Антић се у много чему не слаже са колегиницом из Владе Србије, министарком Зораном Михајловић, која најављује енергетску кризу и тврди да само неколико недеља уочи грејне сезоне немамо довољно ни гаса, ни струје, ни мазута, ни угља. Једино око чега су сагласни је чињеница да се Србија налази у тешкој енергетској ситуацији. „Србија има огромне енергетске проблеме највећим делом због штете од поплава. Налазимо се у доста комплексној ситуацији. Србија је енергетски зависна земља и осим струје, све остале енергенте углавном увозимо. Производимо око 20 одсто количине гаса које су нам неопходне, слично је и са нафтом. Када је мазут у питању ситуација је за нијансу боља, а објективно имамо и легални дефицит са струјом. Не желим да упућујем грађанима Србије нереално оптимистичне поруке, али исто тако није посао нас у Влади да уносимо немир међу грађане већ да проблеме решавамо. И ми то чинимо“, каже Антић у разговору за НИН.

Претили нам енергетска криза, како тврди министарка Михајловић?

Није поента да Зорана Михајловић и ја полемишемо. Има проблема, али Влада Србије чини максималне напоре да их реши.

Да ли је Србијагас, осим Банатског Двора, набавио додатне количине гаса што му је наложено још у јуну, да ли је уговорен увоз струје за целу зиму и да ли смо набавили мазут и остале енергенте? Или нисмо, како то тврди Михајловићева?

Госпођа Михајловић од априла води ресор саобаћаја и инфраструктуре и није у обавези да на дневној бази прати наше билансе. Влада је крајем јуна дала задатке и Министарству, компанијама и локалним самоуправама. До краја септембра Влада ће донети нови закључак, којим ће освежити ове препоруке, а морам рећи да је доста тога већ учињено.

Шта је конкретно учињено? Јесу ли набављене додатне количине гаса?

Србијагас је напунио Банатски Двор до максимума, тамо има и преко 450 милиона кубика, а разматрамо још неколико сценарија у случају прекида испорука руског гаса због украјинске кризе.

Који су то сценарији, од кога бисте набављали додатни гас, од Мађарске?

Постоји могућност да ускадиштимо додатне количине гаса у Мађарској, да купимо додатне количине гаса од трећих компанија, за шта имамо понуде или да уђемо у процес одређених резервација.

Зашто то нисте до сада учинили с обзиром на то да је већина европских земаља тај посао већ завршила?

Не бих се с вама сложио да су други то завршили. Ми смо ту, у неком тајмингу, који притом не зависи само од Министарства енергетике, него и од наше финансијске ситуације, а за обезбеђивање новца је задужено Министарство финансија.

Колика средства су потребна?

Само за гас око 30 милиона долара. То би могло покрити или разлику у цени гаса ако купујемо од трећих лица уместо од Гаспрома или за складиштење гаса у Мађарској.

Колико месеци снабдевања нам обезбеђује Банатски Двор?

Капацитет Банатског Двора је 450 милиона кубика, а његова могућност експлоатације је 4,2 милиона кубика дневно. Из домаће производње имамо око 1,2-1,5 милиона кубика дневно, што значи да долазимо до 45-50 одсто потреба у најхладнијим данима. Треба нам још око 2-3 милиона кубика гаса дневно да бисмо снабдели грађане, даљинске системе грејања и највећи део индустрије.

Стручњаци процењују да нам од октобра до априла, у случају прекида руских испорука, недостаје чак 660 милиона кубика гаса. Како ћете то премостити, имате ли план Б у том случају?

Србија је урадила, у сарадњи са Енергетском заједницом, четири опције стрес теста и знамо шта нам је неопходно и чиме замењујемо који енергент. На томе увелико радимо. Данас имамо близу сто хиљада тона мазута, преко Београдских електрана, ЕПС-а и робних резерви и то континуирано набављамо, нема разлога за забринутост.

Каква је ситуација са струјом? Оштећени су и Костолац, и Колубара и Ђердап 2, па нам безбедно снабдевање на зиму зависи од увоза. Јесте ли уговорили увоз за целу зиму и по којој цени?

Обезбедили смо увоз струје до Нове године, укупне вредности 62 милиона евра и то смо покрили кредитом Светске банке. То смо радили благовремено и цена је доста повољна, 46,2 евра по мегават-сату. Прошле године је у исто време струја купована по 53,6 евра, па је ове године цена 14 одсто нижа.

А шта после Нове године, јесте ли то уговорили или нас чека хитан, интервентан увоз струје, који је јако скуп?

Немамо у плану додатне набавке струје од јануара. Не планирамо интервентне увозе струје и неће их бити. Имаћемо одређене резервације струје за тај период – од јануара до априла –  и о томе разговарамо најпре са земљама из окружења, Републиком Српском и Црном Гором. Али струју до краја године имамо. Планирамо да крајем септембра или почетком октобра уђемо у јавну набавку додатних количина угља, које би нам евентуално затребале до 1.новембра. Али то није априори договорено, зависи од цене и процене да ли нам се више исплати то или увоз струје. Ипак, данас имамо велике количине угља на депонијама – чак 2,2 милиона тона, што је око 30 одсто више од планираног.

Ако имате толико угља, зашто сте онда забранили грађанима да га купују од Колубаре и Костолца, па ће можда да се смрзавају током зиме?

Нама је сваки грам угља важан, али нико није забранио грађанима да купују угаљ. Тог сушеног угља нема у Колубари и Костолцу у толиким количинама да бисмо могли релаксирано да га продајемо грађанима. Он се мора обезбедити најпре за школе, болнице, пензионере, а комерцијалне ефекте трговине смо ставили у други план.

Стручњаци кажу да каснимо у исушивању копа Тамнава чак четири месеца и да ће то бити проблем за производњу у ТЕНТ-у. Јесте ли одговорни за то кашњење?

Иако је енергетски сектор највише био погођен поплавама, он се највише и опоравио. Средином маја имали смо производњу нула тона угља дневно, а данас 65.000 тона дневно, што је 75 одсто максималне производње. Од четири поплављена копа, данас је под водом само Тамнава – Западно поље.

Има ли кашњења и зашто?

Нема кашњења. Прве процене Светске банке биле су да ће нам за израду тендерске документације бити потребно 4-6 месеци. После три и по месеца смо завршили тендер. Признаћете, то није кашњење.

Министарка Михајловић је изјавила да ће нас увоз енергената ове зиме коштати око 700 милиона евра. Имате ли ви ту рачуницу, колико ће нас у збиру коштати сви потребни енергенти?

Није добро лицитирати цифрама. Када је рађен први стрес тест, који је предвиђао потпуну обуставу испоруке гаса од 1.септембра до 1.априла, максимални трошкови су били око 400 милиона евра. Близу смо 1.октобра и јасно је да ни у најгорем сценарију то не може бити толико.

Све и да трошкови буду „само“ 400 милиона евра, како ћемо то финансирати? Хоће ли бити поскупљења гаса, које од 1.јануара најављује Душан Бајатовић, и поскупљење струје?

Нисам Бајатовића разумео да тражи поскупљење гаса већ да се сви тржишно понашају, укључујући и предузећа у реструктурирању и да га сви плаћају. Мислим да наши грађани већ плаћају тржишну цену гаса и да ту нема потребе за поскупљењем. Када је реч о струји, до сада није било захтева за поскупљење и обично се то не ради у зимском периоду када је најавећа потрошња. У скорије време не очекујем промене цена ни струје, ни гаса.

Значи, до пролећа нема поскупљења?

О томе одлучује Агенција за енергетику, али то не очекујем до пролећа.

Можете ли грађанима да гарантујете да ове зиме неће бити рестрикција струје и прекида у даљинском грејању, односно да се нећемо смрзавати?

Ситуација је много тешка, много су нас намучиле поплаве, али радимо, као Влада, све да обезбедимо довољно енергената и да нас то што мање кошта. Ни у једном сценарију рестрикције струје није била опција и уверен сам да их неће бити. Кад су у питању даљински системи грејања, они су у належности локалних  самоуправа, али је Министарство енергетике ових дана радило проверу припремљености и већина је добро припремљена и за негативне сценарије. Београдске електране су урадиле одличан посао, имају у складишту око 50.000 тона мазута, као резервног енергента и то нам омогућава да у случају гасне кризе, расположиве количине гаса уместо у Београду распоредимо у 13 топлана у Србији, махом у Војводини плус Јагодина, које не могу да користе мазут већ искључиво гас.

 

Ваше прогнозе су прилично дугорочне од прогноза бивше министарке енергетике, која ту област одлично познаје, а која је ових дана изразила велику забринутост за предстојећу грејну сезону. Откуд та разлика?

Не доводим у питање бригу код свих чланова Владе, сви смо ми забринути. Али сам политички тако васпитан да не комуницирам са члановима Владе путем медија. Верујем да госпођа Михајловић говори из најбоље намере, али мој посао као министра није да ширим забринутост међу грађанима него да решавам проблеме.

Смета ли вам што се она меша у ресор?

Нисам срећан због тога,али могу да нађем разумевање за све то јер знам да ће на крају дана бити битно само да ли је Србија имала довољно енергената или не.

А тврдите да ће имати довољно? И спремни сте да преузмете одговорност ако буде другачије?

Учинићемо све да их буде и спреман сам да сносим пуну одговорност.

Извор: НИН