ЂОРЂЕ МИЛИЋЕВИЋ, овлашћени представник Посланичке групе Социјалистичке партије Србије, на Трећој седници Другог редовног заседања Народне скупштине о Предлогу закона о спречавању допинга у спорту:

„Много тога се променило у периоду од 2005. године, када је усвојен Закон о спречавању допинга у спорту до данас. Разматрајући одредбе актуелног Закона, добро је да нисте предложили измене и допуне Закона, већ сте у целости изашли са новим законским предлогом.

            Такође, на почетку свог излагања, желим да направим једну хронологију када је реч о доношењу свих важних аката којима се регулише ово изузетно важно и значајно питање у области спорта. Као што сте и сами рекли, актуелни Закон о спречавању допинга у спорту јесте усвојен 2005. године и он у тренутку усвајање јесте био у складу са Европском конвенцијом о спречавању допинга у спорту Савета Европе и са Светским антидопинг кодексом, који је усвојен, чини ми се, 2003. године. Године 2009. Народна скупштина Републике Србије је ратификовала Међународну конвенцију о спречавању допинга у спорту. Сходно тој конвенцији, Србија је као потписник преузела једну врсту обавезе и то је најважније, да ојача, оснажи борбу за спречавање допинга у спорту.

            Та Међународна конвенција прописује и дефинише да потписници Конвенције морају јединствено примењивати оне основне одредбе када је реч о Светском антидопинг кодексу.          

            Већ сам рекао, Светски антидопинг кодекс је усвојен, чини ми се, 2003. године, ступио на снагу 2004. године, претрпео одређене измене, да би ступио на снагу 2009. године. Године 2013. је поново претрпео одређене измене и са таквим изменама ће ступити на снагу 1. јануара 2015. године.

            Када је реч о законском предлогу о којем данас говоримо, наравно да ће Посланички клуб СПС подржати овај законски предлог, то се не доводи у питање, то апсолутно није спорно. Подржавајући предлог о којем данас говоримо, ми заправо желимо да подржимо два суштинска циља која се желе постићи усвајањем овог законског предлога. Први је да се унапреди, ојача и оснажи борба у спречавању допинга у спорту и други је да се ова област усклади са свим оним променама које су се у међувремену десиле, када је реч о међународним документима.

            Тачно је усвајање овог законског предлога на неки начин јесте и међународна обавеза. Усвајањем овог законског предлога Србија испуњава своју међународну обавезу. Тачно је и да је важно усвојити овај законски предлог како би нашу правну регулативу усагласили са Светским антидопинг кодексом, који сам малочас поменуо, и са међународним стандардима. Тачно је и важно да добијемо ту потврду усаглашености наших правила са правилима Светског антидопинг кодекса.

            Али, у потпуности ћу се сложити са вама. Неке ствари, а нарочито када је реч о спорту, ми треба да чинимо и радимо због нас самих. Када је реч о конкретном законском предлогу, ово чинимо и радимо пре свега због свих оних младих који се у овом тренутку на територији Републике Србије баве спортом, а на нашу велику срећу, њих је заиста пуно. Они ће, желимо да верујемо, бити представници врхунског спорта, они ће учествовати на међународним такмичењима и убеђени смо, некада постизати запажене резултате у интересу своје државе.

            Допинг је, поред осталих проблема који данас постоје у спорту, један од највећих проблема у спорту и што се тиче Посланичког клуба СПС борба за спречавање допинга у спорту је за нас стратешки циљ.

            Усвајањем овог законског предлога ми хоћемо омогућити нашим врхунским спортистима да учествују на међународним такмичењима, јер државе које не усагласе своја антидопинг правила са правилима Светског антидопинг кодекса неће имати право учешћа. Са друге стране, и о томе сте говорили, усвајањем овог законског предлога Србија ће испунити и онај један од основних предуслова да би могла да буде организатор међународних такмичења.

            Ако би направили поређење актуелног закона, који је усвојен 2005. године, са законским предлогом о коме данас говоримо, мислим да је неколико кључних решења који су од изузетне важности. Пре свега, дефинисање повреде антидопинг правила и то у складу са Светским антидопинг кодексом, одређивање да санкције за повреде антидопинг правила могу изрицати и Антидопинг агенције у Србији, наравно у складу са правилима Светског антидопинг кодекса и у складу са правилима међународних спортских савеза.

            Оно што је такође важно, дефинисана су права и обавезе Антидопинг агенције Републике Србије и сложићу се и у вашој констатацији да је Антидопинг агенција одиграла изузетно важну улогу у регулисању овог питања на територији Републике Србије, али регулисана су и права и обавезе у деловању и спортских инспектора и националних спортских савеза. Када је реч о казненим одредбама, усклађивање кривично-правне казнене политике са упоредо правним решењима, као и са упоредивим кривичним делима из Кривичног законика Републике Србије, усклађивање прекршајних казни са прекршајним казнама из Закона о спорту и, када већ помињемо Закон о спорту, терминолошко усклађивање законског предлога о коме данас говоримо са Законом о спорту који је усвојен 2011. године. То је потпуно логично, обзиром да је актуелни Закон о спречавању допинга у спорту усвојен 2005. године.

            Усвајањем овог законског предлога, заиста хоћемо још једном, као држава, по ко зна који пут послати поруку да спречавање допинга у спорту има важно место и важну улогу у развоју спорта у Србији. У том погледу јесмо, рекао бих, лидер у испуњавању оних светских антидопинг стандарда.

            Већ сам рекао, између осталих проблема који данас постоје у спорту,  један од највећих проблема у спорту јесте и допинг. Заиста, ми као Посланички клуб сматрамо да борба у спречавању допинга у спорту за нас јесте стратешки циљ. Да би тај стратешки циљ у целости био реализован на територији Републике Србије, свако ко је учесник у спорту мора да преузме један део одговорности и један део обавеза. Када кажем свако, мислим и на националне спортске савезе и на спортске раднике и на спортске организације и на све спортисте.

            Подаци Антидопинг агенције Републике Србије, о којима је малочас било речи и који се тичу периода од чини ми се 2006. до 2013. године, нажалост говоре да коришћење недозвољених супстанци за Србију није непозната тема и да су непознате супстанце нажалост присутне у нашем спорту. Свакако да допинг има утицај и на перспективу, као и на углед српског спорта. Међутим, оно о чему говоримо и када говоримо о Закону о спречавању допинга у спорту и између осталог и у Извештају Агенције за антидопинг Републике Србије, углавном се пажња посвећује врхунском спорту. Извештај Агенције, чини ми се, да се односи на национална такмичења.

            Међутим, подсетићу вас, Закон о спорту је врло јасан и каже да спортисти јесу сви они који се баве организованом физичком активношћу, без обзира да ли се такмиче или не. Дакле, спортисти јесу и они рекреативци који се на организован начин баве спортом у простору који је за то предвиђен. Мислим да је то, такође, важно питање и врло важна дефиниција када говоримо о спречавању допинга у спорту. Зашто?

            Поставља се једно, за нас такође важно кључно питање. Имали смо дакле, прилике да сагледамо у образложењу овој законског предлога извештај Антидопинг агенције Републике Србије, али када је реч о националним такмичењима. Да ли постоје у овом тренутку подаци и да ли је некада спроведена контрола допинга на онима који се на непрофесионалан начин баве спортом и на оним младим људима, а много их је данас у Србији, који се рекреативно баве спортом?

            Ако није спроведена, кључно питање за нас је шта је то што Србија може и треба да учини да би такав вид контроле био спроводљив и код нас? Рецимо,  примера ради, најпознатији случај где се антидопинг контрола спроводи и у фитнес клубовима је Минхен. Градске власти у Минхену су решиле да своје спортске и фитнес центре, спортске клубове прочисте и ослободе од тих недозвољених супстанци и у континуитету имају такав вид контроле.

            Прописи који забрањују коришћење допинга врхунским спортистима мислим да неће заштити здравље свих спортиста и неће у целости решити проблем и питање о којем данас говоримо. Изузетно важно и значајно питање о којем данас говоримо, јер чини ми се да постоје индиције да се и они не професионални спортисти и они који се рекреативно баве спортом да су подложни и да можда користе не дозвољене супстанце које се могу дефинисати као допинг.

            Наравно, ми као Посланички клуб подржавамо ригорозно санкционисање и кажњавање. Свако ко прекрши одредбе овог закона мора бити ригорозно кажњен, пре свега због младих и будућих генерација, као што сам малочас рекао, које се баве спортом. Исто тако, чини ми се да само кажњавање неће у целости решити проблем и питање о којем данас говоримо.

            Поред чврсте и јасне законске регулативе која је крајње неопходна, која је неминовна, која представља први и важан корак, морамо улагати у стручно усавршавање, то је оно о чему сте малочас говорили, морамо улагати у истраживање, у развој. Морамо улагати у превентивно деловање, а кључну улогу у оквиру превентивног деловања мора и треба да има едукација, едукативни рад о утицају допинга на здравље.

            Чини ми се да и жеља за победом и жеља за доминацијом јесу неки од разлога зашто спортисти користе недозвољена средства. Један од кључних разлога јесте управо неинформисаност и незнање и спортиста, али нажалост и бројних спортских радника на територији Републике Србије.

            Дакле, ово за нас као Посланички клуб није политичко питање. Просто када говоримо о спорту, сматрамо да пре свега треба да имамо на уму све младе људе који се у овом тренутку баве спортом на територији Републике Србије, све што учинимо за спорт, свако улагање у спорт јесу улагање у будућност, улагање у перспективу, улагање у млађе генерације.

            То кажем из простог разлога зато што сам убеђен да се у дану за гласање, бар по овом законском предлогу нећемо делити на позицију и опозицију и да ће овај законски предлог добити најширу могућу подршку у републичком парламенту.

            Такође, убеђен сам да ћемо наредни пут имати прилике да о важним и значајним питањима у области спорта коначно заиста разговарамо и у оквиру Одбора за омладину и спорт, пре него што законски предлози које изради Министарство, уђу и започну пленарно заседање. Мислим да је много тема о којима треба да разговарамо.

            Ми смо као Посланички клуб и у претходном и у овом сазиву смо поднели иницијативу за измене и допуне Пословника о раду Народне скупштине Републике Србије са само једним циљем, да се дефинише и оснује још један одбор који ће се искључиво бавити младима, односно одбор за омладину и спорт. Некако, није логично да поред свих осталих обавеза уз дужно поштовање колегама које јесу у Одбору за образовање, просвету, науку, технолошки развој, информатички развој, али уз све обавезе које имају, да се на седницама Одбора баве и Предлогом закона у спречавању допинга у спорту.    Дакле, имамо у оквиру Владе Републике Србије ресорно Министарство које се бави омладином и спортом. Логично је да унутар Републичког Парламента имамо и ресорни одбор који ће се бавити овим важним питањима. Много је тема о којима треба да разговарамо. Ми смо усвојили Закон о младима 2011. године, Закон о спорту. Мислим да је пред нама време када треба да разговарамо на тему и ефеката примене ова два врло важна закона, кровна закона када је реч о младима у Србији и када је реч о спорту.

            Знам да у овој иницијативи имамо подршку као министра за омладину и спорт. Очекујем да ћемо у наредном временском периоду имати и подршку осталих колега из Посланичких клубова“.