Најновије

Неопходно је да сви штедимо Посланичка група

Др ДИЈАНА ВУКОМАНОВИЋ, председник и овлашћени представник Посланичке групе Социјалистичке партије Србије, на Петој седници Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије о ребалансу буџета и мерама штедње:

“Данас присуствујемо једној расправи без преседана у новој политичкој и економској историји Србије. На дневном реду су изузетно озбиљне, тешке мере штедње које ће захватити широке слојеве становништва. Дакле ове мере штедње се тичу најширег слоја грађанства, не само оних чије ће пензије и плате бити смањене, него и чланова њихових породица.

Данас су у својим излагањима  председник Владе Србије, министри, шефови посланичких група користили су конкретне бројке и сматрам да то и јесте начин на који треба да расправимо ову тему. Свака та бројка представља конкретног човека. Као што сам рекла не ради се само о групама људи, већ се ради о великом броју, на стотине хиљада људи урачунавајући и чланове њихових породица.

Гледајући састав данашњих представника Владе и уваженог председника Владе и министара који су говорили, сетила сам се једне сцене из децембра 2011. године, када смо имали прилике да на екранима видимо министарку рада и социјалне политике Италије Форнеро, која је заплакала када је објашњавала сличне мере штедње, много боље, добростојећим грађанима Италије. Она је тражила од њих жртву на онај начин на који је то и наш министар Вујовић тражио, истовремено солидарност, али и жртву.

Можда је она заплакала јер је жена, а можда смо ми ту у предности јер је наш министар рада и социјалне политике мушкарац па он није то учинио. Хоћу да кажем да код доношења оваквих мера аргументи нису ни сузе, а нажалост, то није ни штрајк. Битно је да o овој тешкој одлуци разговарамо и зато у име Посланичке групе СПС хоћу да кажем да смо врло одговорно пришли разматрању овог проблема, свесни свих негативних последица, али и дугорочно позитивних, и дошли смо до закључка да треба да подржимо ове мере штедње.

Чињеница јесте да су грађани који традиционално гласају, не само за социјалисте него и за водећу партију у овој коалицији СНС и друге социјалдемократске орјентисане, лево орјентисане, социјално одговорне чланице владајуће коалиције, наши бирачи који су можда највише погођени овим мерама штедње.

Председник Владе господине Вучић је појаснио да они којима много боље иде, ако се не варам, употребио је пример професора, да ће чак и мање бити погођени овим рестриктивним мерама штедње него што су били солидарним порезом.Тиме хоћу да нагласим да овде нема никакве политичке калкулације, напротив, лидерство и одговорност се подразумева у доношењу тешких одлука.

Председник Владе је већ нагласио да нисмо били приморани и да владајућа структура није била пред ултимативним захтевом, било међународних финансијских организација или под притиском неких других унутрашњо-политичких чинилаца да донесу овакву меру и самим тим је та одговорност и већа.

Мислим да је то једна храбра одлука и баш зато стојимо са пуном одговорношћу пред нашим бирачким телом, пред грађанима који ће бити погођени, онима који раде и који се финансирају у јавном сектору из буџета или онима који примају пензију. Ове мере су једна дугорочна инвестиција у оздрављење српске економије.

Недавно сам прочитала у „Националном интересу“, угледном америчком часопису, где се цитира извештај Светске банке, који каже да је учинак српске економије испод њених потенцијала. Дакле, из иностранства нам сигнализирају да имамо ресурсе који нису искоришћени и који могу бити мобилисани на много организованији начин.

Мандат ове Владе је био затечен катастрофалним поплавама, самим тим мислим да управо реформски потези које овог тренутка разматрамо у законодавном телу и иза којих стоји цела Влада, допринеће оздрављењу успавану и заостале српске привреде.

Битно је да кажемо оно што јесте очигледно, увек постоји алтернатива и у предлогу овог закона је речено да постоје друге могућности за решавање овог проблема. Написано је да се овај проблем фискалног дефицита могао решити повећањем пореских стопа или смањењем других расхода.

Зашто су ове мере добре? Написано је да се овим законом не оптерећује привреда и да се терет ових мера солидарно преноси на најшире слојеве становништва управно зато да би се променило понашање на онај начин на који је разјаснио министар финансија Вујовић, у интересу нам је да промовишемо културу одговорности и културу штедње.

Пре неколико дана, била сам инспирисана излагањем младог колеге посланика који је употребио илустрацију „пожара“. Мислим да смо ми управо сада суочени са једним таквим пожаром и да је добро што је српска Влада препознала да је пожар у почетној фази. Увидели смо да постоје различите могућности да се реагује пред једним таквим пожаром, пред једним кризним моментом. Ако не реагујемо остаје нам једино да стојимо залеђени, паралисани од страха, зовемо ватрогасце, можда међународне донаторе или ММФ или да се организујемо да потражимо бунар који имамо, да заграбимо воду, да формирамо ланац грађана и да вода која ће гасити тај пожар иде од руке до руке.

Зато је битна  солидарност у подношењу терета ових мера и зато ми као Посланичка група СПС подржавамо ове мере да бисмо промовисали ту културу солидарности и равномерно подношење терета.

Битно је да најугроженији неће бити оптерећени овим. Дакле најсиромашнији слојеви становништва неће бити гурнути у још дубље сиромаштво, у зачарани круг сиромаштва из ког се неће моћи извући.

Такође је битно да се овим Предлогом ребаланса буџета очува структура, структура расхода по функционалној класификацији. Ми видимо да још увек поред ребаланса буџета поштујемо оно што је записано у нашем Уставу, а то је да смо ми социјално праведна и социјално одговорна држава јер су највећи издаци и у овом предлогу ребаланса буџета дати за социјалну заштиту.

Ту је недавно седео и министар одбране па сам се сетила исто оног поређења да политичари увек треба да донесу одлуку да ли ће више дати за храну и одећу него за топове и за оружје. Видимо да су средства која ће бити издвојена за одбрану или јавни ред и безбедност тек на петом и шестом месту. Значи, квалитет живота људи је на првом месту и ова Влада наставља политику заштите најширих слојева становништва.

Подсетила бих вас да ове мере имају перспективу. Морамо да сагледамо где смо данас, у ком и каквом смо проблему да би знали где ћемо стићи 2017. године. Рок за примену ових мера је децембар 2017. године. Можда то и јесте наш проблем што ми лично, не само као држава, немамо тај план где ћемо ми бити 2020. године.

Криза у Србији, криза у бившој Југославији је почела још 1981. године, не само мартовским демонстрацијама косовских Албанаца, наглашавам да се и дан данас бавимо тим проблемом Косова и Метохије, у исто време је објављен спољни дуг бивше Југославије. Он је и данас велик и морамо да решавамо тај проблем. Не можемо да потрошимо три деценије, а да нисмо покренули успавану српску економију.

Хтела бих овом приликом да промовишем визију Србије 2016. године. Дакле, то је била серија од 12 округлих столова који су организовани 2011. и 2012. године у организацији Сталне конференције градова и општина, којима су присуствовали привредници, представници локалних самоуправа, политичких странака и покрета. Визија српске економије 2016. била је заснована на следећим стубовима:

Под број један, сива економија је сузбијена. Данас се суочавамо са проблемом сиве економије и то је Влада истакла као приоритет. Тридесет процената од бруто друштвеног производа је велико оптерећење на плећима српске економије.

Под број два, 2016. године требало би да су редуцирани и укинути парафискални намети, затим смањени порези на плате, али су повећани намети на имовину.

Данас уважени представници опозиције кроз медије промовишу једну поједностављену визију шта то ова Влада ради. Користе, да тако кажем, цртане ликове из неких смешних, комичних стрипова. Наша левичарска политика се обично илуструје оним робинхудовским принципом, да узимате од богатих и да дајете од сиромашних. Они праве пародију и ове мере називају супер-хик мерама. Заиста бих волела да је то тако једноставно и да је то тако смешно. Велика је одговорност за предузимање овог концепта мера и морам да нагласим да су последице дугорочне.

Нагласила сам да тиме не оптерећујемо, него ослобађамо привреду. Дакле, не оптерећујемо је великим пореским стопама, али наш народ је, нажалост, још од 1990. или од 1981. године прошао кроз велика економска искушења и можда смо ми навикли да је највећи страх од хиперинфлације и вероватно смо ту слични Немцима. Ми сада видимо да инфлација нама више није проблем. Проблем нам јесте оно што је проблем и у Европи, а то је незапосленост, али и ту има помака.

Такође бих нагласила оно што је господин министар Вујовић нагласио, да ће се преиспитати политика субвенција не само у јавним предузећима. Наравно, она је за стране инвеститоре увек привлачна, али бих такође нагласила да смо прескупо делили субвенције неким привредницима који су долазили да брзо остваре или не остваре профит, и када су видели да не могу да опстану на тржишту, они  гледају да побегну и да узму што више од јефтино купљених српских фабрика.

Ви знате да су дељене субвенције као некакве шећерлеме од 2.000 до 10.000 евра. Просечна субвенција је била око 5.700 евра и за то време је истрошено 252 милиона евра да би се отворило свега 44.000 радних места. Прескупа цена.

Председник Владе је рекао да је Национална служба за запошљавање регистровала да је дошло до запошљавања 46.000 нових радника, да је релаксирано тржиште рада и то је један тренд који треба да се настави.

Заиста мислим да ми немамо чега да се бојимо не само зато што овај Парламент, како би Енглези рекли, може да изгласа шта год хоће, осим да мушкарца претвори у жену и обрнуто. Имамо ту већину. Међутим, када сучељавамо аргументе, мислим да је увек боље да разговарамо и да сагледамо проблеме са свих страна.

Оно што желим да кажем као прва међу једнакима, имам ту част да будем шеф Посланичке групе међу заиста изузетно квалитетним, образованим и способним кадровима Социјалистичке партије Србије. Али када се осврнем из овог првог реда и видим празну столицу, па понекад и у моје редове Социјалистичке партије сматрам да је то најпогубнија политика. Политика празне столице у српском Парламенту и бежање од одговорности није добра политика. То је једноставно бежање од проблема и онда је боље побећи можда из политике него заузимати то место које репрезентује око 15.000 гласова грађана.

Сада када погледам десно, ово нека не буде схваћено као провокација, али заиста ме фасцинира да се представници опозиције тако ауторитативно залажу да нападну овај концепт мера, а при томе да лидери њихових странака уопште нису нашли за сходно да седе у српском Парламенту. То онда нису лидери опозиције. То се чуде и странци када дођу, јер они очекују да ће се у парламенту водити опозициона борба и да је то најбоље место да се расправе воде аргументима, како би се уважили грађани и њихови интереси.

Зато их, уз дужно уважавање питам где су њихови лидери да сучелимо гледишта?

Веома је тешко изаћи у обичан свакодневни живот. Неки од нас су мање, неки су више познати међу грађанима и заиста мислим да је грађанима који ће у новчанику имати неколико хиљада мање то изузетно тешко. Они то осећају као да је повређено њихово људско достојанство, али ја исто тако морам да нагласим да је очувано достојанство будућих младих генерација.

Тај новац који сада штедимо не припада ни СПС-у, ни СНС-у и не боји се никаквим идеолошким бојама. Нити је он социјалистички, нити је он демократски, нити је он црвени, зелени, жути. Тај новац, који сада штедимо, припада будућим генерацијама и то је инвестиција у будућност. То је наш допринос за децу која могу да имају пуно бољи стандард.

Ми смо народ који је навикао на егалитарне моделе још од бившег социјализма и бившег комунизма, али биће нам лакше ако се мало сви жртвујемо и смањимо неке наше издатке. Осећај солидарности који се показује кад је неко дете болесно, кад се удружи Србија да помогне да би један млади људски живот био спашен или то што се показало у поплавама када смо једни другима помагали, поготово наша омладина, то је та инвестиција и то је то оправдање за ове мере штедње.

Дакле, закључујем, Социјалистичка партија Србије под пуном одговорношћу, премда је мањински партнер по снази у овој Влади, преузима такође одговорност за доношење ових мера штедње”.

Категорије: Посланичка група