ЂОРЂЕ МИЛИЋЕВИЋ, народни посланик Социјалистичке партије Србије на Петој седници Другог редовног заседања Народне Скупштине Републике Србије на заједничком начелном претресу о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о буџету Републике Србије за 2014. годину са Предлогом одлуке о давању сагласности на Одлуку о изменама и допунама Финансијског плана Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање за 2014. годину, Предлогом одлуке о давању сагласности на Одлуку о изменама Финансијског плана Републичког фонда за здравствено осигурање за 2014. годину, Предлогом одлуке о давању сагласности на Одлуку о изменама Финансијског плана Националне службе за запошљавање за 2014. годину и Предлогом одлуке о давању сагласности на Одлуку о изменама Финансијског плана Фонда за социјално осигурање војних осигураника за 2014., Предлогу закона о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата, односно зарада и других сталних примања код корисника јавних средстава, Предлогу закона о привременом уређивању начина исплате пензија и Предлогу закона о изменама и допунама Закона о Централном регистру обавезог социјалног осигурања:

„Предлог ребаланса буџета о којем данас говоримо заједно са сетом пратећих закона дефинитивно представља неопходне мере када је реч о економској и финансијској консолидацији и када је реч о наставку реформског процеса у Србији. Рекао бих, сагледавајући предлоге о којима данас говоримо и Предлог закона о ребалансу буџета и сет пратећих закона, да је једно сигурно, а то је да Влада Републике Србије има врло јасно и прецизно дефинисане економске циљеве. Влада Републике Србије жели економске, буџетске и финансијске параметре да држи у својим рукама, што је у овом тренутку изузетно важно.

            Увек када се води расправа о ребалансу буџета за текућу годину или буџету за наредну годину, поставља се неколико кључних питања – да ли је ребаланс могао бити бољи, односно да ли је буџет или ребаланс могао бити реалнији, да ли је могао бити социјално праведнији, социјално правичнији, социјално поштенији? Ми сматрамо да у овом тренутку такав предлог није постојао, није било реалнијег и социјално праведнијег  и социјално правичнијег и социјално поштенијег предлога.

            Чини нам се да смо у овом тренутку имали две алтернативе. Једна алтернатива и један правац јесте, нажалост, списак лепих жеља који би водио до финансијског колапса, који би водио до банкрота. Прецизирали сте временски период када би се то десило, чини ми се крај 2016. или почетак 2017. године и друга алтернатива и други правац јесте нешто што у овом тренутку јесте неопходност, неминовност, нужност, реалност, а то је наставак суштинских реформских процеса, без којих неће бити позитивних помака у Србији.

            Као одговорна политичка опција, као странка која жели да дели одговорности и вредности ове Владе Републике Србије садржане у експозеу премијера Владе Републике Србије. Ми између ове две алтернативе прихватамо оно што је реалност и што у овом тренутку јесте реалан одговор на оно што јесу актуелни проблеми грађана.

            Сагледавајући предлоге о којима данас говоримо, рекли би да је Влада имала један одговоран и озбиљан приступ и да ови предлози јесу реалан одговор на оно што јесу актуелни проблеми грађана и да јесу у интересу Србије и у интересу грађана Србије. Више пута до сада смо рекли да ова Влада има јак политички легитимитет, има јасан став грађана изречен на изборима – да модернизација, да промене, да суштинске реформе. Чини ми се да ова Влада, поред тога, има и једну решеност и озбиљност да поправи све оно што у претходном периоду није било добро, нарочито у области економије и у области финансија. У том погледу води једну, рекао бих, реалистичну политику, политику без маски. Врло јасно ставља до знања да није битан рејтинг политичких партија које чине владајућу коалицију, као што је између осталог речено да Влада не постоји због политичких странака које јесу део Владе и део владајуће коалиције, већ због Србије и због грађана Србије.

            Морамо да знамо шта желимо и шта хоћемо. У том контексту, Посланички клуб СПС у потпуности подржава оно што јесу циљеви Владе Републике Србије, јасан циљ да морамо у области економије и финансија да направимо велики искорак напред, да мали, ситни, парцијални кораци нису довољни.

            Главна вест данас јесте да ће доћи до смањења плата, да ће доћи до смањења пензија, али то није суштина расправе коју данас водимо. Суштина је у томе да ми говоримо о мерама које јесу спас српске економије и о мерама које се суштински тичу будућности Србије и о мерама које се суштински тичу будућности сваког грађанина Србије.

            Србија мора да се реформише и да би се Србија реформисала, морају да се предузимају и доносе храбре и одлучне економске одлуке, али да се предузимају и непопуларне политичке мере, јер то води ка стварању реалних основа које воде ка оздрављењу српске привреде, ка новим радним местима и ка запошљавању. Морамо да побољшамо пословну, инвестициону климу, да побољшамо пословни амбијент, да од Србије направимо атрактивну инвестициону дестинацију. Рекао бих да је Влада Србије кроз предлоге о којима данас говоримо на прави начин препознала оно што јесу основни сегменти и елементи буџетског дефицита и у потпуности се слажемо. Потребна је боља фискална дисциплина, наплата и контрола. Потребна је јача и одлучнија борба против сиве економије, већи приходи од јавних предузећа, реформа јавних предузећа. Јавна предузећа морају да буду и јефтинија и ефикаснија. Потребна је суштинска реформа јавног сектора и у потпуности подржавамо концепт који је врло јасно дефинисан у експозеу премијера, а то је реформа јавног и јачање приватног сектора. Приватни сектор јесте будућност. Подстицај приватног сектора је веома важан, важан је за привреду која ствара нова радна места, али је важан за државу која живи од убирања пореза из дажбина, из добити предузећа.

            Наравно, важно је да се заврши процес приватизације у Србији, да се заврши процес реструктурирања и да се коначно стави тачка на проблем 500 предузећа, колико се налази на списку Агенције за приватизацију, која у овом тренутку коштају републички буџет 800 милиона евра, која запошљавају негде око стотину хиљада радника и имају вредност имовине око милијарду динара, да се реши проблем у смислу да нађу стратешког партнера и да се покрене производња.

            Као што смо више пута до сада рекли, криза се не решава популарним већ нужним и непопуларним мерама. Потребна је рестриктивна политика. Уштеда на нивоу државе мора и треба да буде приоритет, али штедња сама по себи није довољна. Морамо да нађемо начин како да се развијамо у наредном периоду. Економски опоравак државе подразумева, пре свега, опоравак привреде. Ово јесу мере које воде ка оздрављењу српске приведе, које воде ка новим радним местима, ка запошљавању. Економски опоравак подразумева и покретање производње. Не може 300 или 400 хиљада људи у производњи да издржава четири милиона људи у Србији. Потребне су инвестиције, потребни су пројекти, јер је то једини реалан начин да се реши гореће питање данас у Србији, а то је питање незапослености.

Нећу говорити о прошлости и нећу говорити о ономе што се дешавало у прошлом периоду у годинама иза нас, јер мислим да сви ми на неки начин из прошлости увек треба да извучемо поуке, да из прошлости треба да афирмишемо оно што је било добро, али треба да учинимо сви заједно оно што Влада чини предлозима о којима данас говоримо, а то је да реално сагледамо садашњост и да заједно покушамо да изградимо темеље неке нове будућности. Без обзира на начин како је завршена и како се завршава данашња расправа, заиста верујем да смо имали једну квалитетну расправу и да ћемо у републичком парламенту имати најширу могућу подршку и један озбиљан консензус око важних питања о којима смо данас говорили.

            Ово није криза актуелне Владе Републике Србије. Ово је криза која настаје дуги низ година уназад и која је кулминирала. Стање јавних финансија у Србији за нас је пар екселанс државно питање и то је питање око којег треба постићи, колико је могуће, што шири друштвени консензус свих релевантних политичких чинилаца на политичкој сцени Србије. Стање јавних финансија и криза у јавним финансијама, нажалост, могу да угрозе и реализацију оних великих и важних државних циљева. Зато ми као Посланички клуб, то ћу још једном рећи, у потпуности подржавамо циљ Владе Републике Србије, а то је стабилизација јавних финансија у дугорочном смислу“.