ПРОФ. ДР ЖАРКО ОБРАДОВИЋ, овлашћени представник Посланичке групе Социјалистичке партије Србије, на Седмој седници Другог редовног заседања Народне скупштине у начелној расправи о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о финансирању политичких активности:

„Дозволите ми да у име СПС кажем да ћемо ми подржати усвајање овог закона, Закона о изменама и допунама Закона о финансирању политичких активности зато што сматрамо да је то логичан одговор на актуелну економску ситуацију, да је то подршка реформском курсу и мерама које предузима Влада и ова скупштинска већина.

    У ситуацији у којој се Србија данас налази када се врши реформа финансијског сектора, када се усклађују приходи и расходи буџета на нивоу Републике, аутономне покрајине и локалних самоуправа, када се предузимају мере консолидације финансијског сектора и мере штедње, нормално је да и политичке партије, поред учешћа у расправама које се воде у овом цењеном дому, гласања о предлозима закона који су део реформи и личним примером, усвајањем овог закона, покажу спремност да деле судбину са целом нашом заједницом.

    Суштина овог Предлога закона о изменама и допунама Закона о финансирању политичких активности јесте значајно смањење средстава које политичке странке добијају из републичког, покрајинског и буџета локалних самоуправа за своје политичке активности и редован рад и изборне активности. То значајно смањење средстава, која се обезбеђују за политичку активност политичких странака, извршено је изменама и допунама постојећег закона и чл. 16. и 20. Ово помињем из простог разлога што се свесно или несвесно та чињеница значајног смањења средстава, која се додељују странкама из јавних средстава, некако пренебрегава, па друге теме долазе на дневни ред, али то је већ ствар сваког од нас у односу на излагање приликом разматрање тачке дневног реда.

    Значајно смањење се врши на два начина. Смањење процента средстава из јавних извора који се обезбеђују за финансирање рада политичких субјеката чији су кандидати изабрани за народне посланике, односно одборнике и који су на нивоу РС према постојећем закону били 0,15% пореских прихода буџета РС, односно пореских прихода јединица локалне самоуправе. Рекао сам да је смањење средстава значајно и да се врши на два начина.

    Један начин је смањење процентуално, јер оно се смањује од 0,15% на 0,105%. Други начин смањења је што се тај проценат не рачуна на расходе буџета, што је веома важно поменути, као што је то био случај до сада, него само на пореске приходе, који су наравно мањи од расхода буџета.

    Да би грађани могли разумети тачно на шта се односе ове одредбе закона, поменућу само неколико нумеричких података који показују црно на бело како то изгледа у пракси. Ако погледамо ребаланс буџета РС за 2014. годину приходи су 897 милијарди, а расходи 1.100 милијарди. Дефицит је 212. Значи, неће се рачунати на укупан буџет него само на приходе.

    Када погледамо неку од локалних самоуправа, примера ради имамо Бачку Паланку, једну од општина у нашој аутономној покрајини, у ребалансу буџета за 2014. годину укупни приходи су 1.398.000.000, а расходи су 1.587.000.000. Разлика је 188 милиона. Или град Краљево, за 2014. годину буџет града Краљева је 3.339.000.000 су приходи, а 3.528.000.000 су расходи. Разлика је 188 милиона. Мислим да ове цифре саме по себи најбоље говоре о новцу и о ономе што је суштина промене која је учињена овим законом.

    Потребно је истаћи још неколико ствари. То смањење се односи наравно и на изборне активности, смањење код износних средстава за покриће трошкова изборних активности са 0,1% расхода буџета Републике, покрајине и јединице локалне самоуправе на 0,07% пореских прихода за годину за коју се буџет доноси.

    Ми у СПС мислимо да су ова, као и друга решења која су садржана у овом закону добра. Једно од њих је куповина имовине из јавних средстава. Знате, ако се јавна средства користе за куповину непокретности потребних за рад политичких странака, ми у СПС не видимо ништа проблематично. Нама се чини то логичније и поштеније, него да се средства непокретности могу скривати приходом.

    Друга решења везанa за средства за коришћење изборне кампање, односно пре тога за рад и политичке активности, као што су превоз и скупови, то мислимо да је сасвим логично. Партија која има свој живот зна да има таквих активности током године и да је сасвим логично да се и средства користе за те намене. Да се средства могу користити за финансирање изборне кампање, ни ту не видимо велики проблем. Зашто? Зато што се зна, Закон то уређује да када се распишу избори мора се отворити посебан рачун, па се та средства морају пренети на посебан рачун и не видимо разлог за сумњу да се може водити перманентна кампања, јер једна је ствар врста политичке активности, а друга су изборне активности. Да би се одвијале изборне активности неко мора да распише изборне активности и да са тим чином расписивања избора постоји посебна процедура утврђена овим законом који онда ступа на снагу.

    Добро је и ово решење везано за подношење извештаја Агенцији за борбу против корупције, али суштина целог закона јесте смањење средстава и овде су се могле чути различите приче везано за, не само ту тему него генерално за тему суштине постојања рада политичких странака, али и за наш политички систем.

    Не могу а да не поменем нешто што нико од вас данас није поменуо, а јесте оно што је суштина нашег бивствовања овде. Сви смо ми овде дошли захваљујући резултату који су постигле странке које представљамо на изборима који су организовани захваљујући изборној вољи грађана. Изборну вољу грађана не треба потцењивати, али ни рад политичких странака.

    Поред оних образложења која су у образложењу закона и дата, где се помињу одредбе Устава, односно чланови Устава Републике Србије који су уставни основ за доношење овог закона, члан 55. и члан 18, ја не могу а да не поменем један члан Устава који није поменут, а јако је важан генерално, не само за ову тему, него и за тему суштине нашег политичког система, а то је члан 5. Устава.

    Подсећам вас да су политичке странке уставна категорија, да се оне налазе у делу Устава где се налазе уставна начела. Тамо је експлицитно утврђено да се јемчи и признаје улога политичких странака у демократском обликовању политичке воље. О томе треба водити рачуна увек када разговарамо о овој веома важној теми.

    Иначе, овај наш закон и ова наша решења битно не одступају, или готово не одступају од праксе која постоји у другим земљама. У већини земаља Европе такође је расподела отприлике 80-20 или 70-30, везано за средства која се издвајају за све странке које учествују у политичком животу и за оне које добију гласове, односно мандате посланика и онда пропорционално учествују у расподели овог другог дела тог износа.

    Има и земаља као што је Немачка, где се финансирају и оне странке које нису у Парламенту, али само под условом да освоје одређени број гласова. Зашто? Зато што се политичке странке тамо негују. Зато што се политичке странке тамо доживљавају као облик окупљања грађана и облик организовања грађана, којим се једноставно помаже да грађани учествују у изградњи и функционисању демократије у тим друштвима. И то није ништа спорно.

    Када погледате решења везано за овај закон и друге земље, већина земаља јавна средства за финансирање политичких странака обезбеђује из укупног буџета. Нашао сам податак да се, примера ради, у Републици Српској, код наших колега, помињу укупни приходи. Ми помињемо пореске приходе, а то је још нижа категорија у односу на укупне приходе.

    Већина странака у свету, у Европи добија средства од укупног буџета. Али, можда оно о чему треба разговарати јесте – шта после? Зашто ово кажем – о чему треба разговарати? Знате како, увек је било и увек ће бити – онај ко добије већи број гласова, логично је да добије и већи износ новца. Само је питање да ли му је тај износ новца довољан за оне политичке активности које представљају редован рад, јер се за изборе добијају и друга средства. Такође веома важан сегмент учешће политичких странака у политичком животу јесу услови у којима се обављају политичке активности.

    Данас је од стране неких колега помињан Слободан Милошевић као краљ. Ми смо по облику уређења република. Знате, краљ је сваки онај представник грађана који добије гласове. Подсетићу вас да те тезе о цезаристичким овлашћењима које поседује неко од председника трају онолико дуго док онај ко то критикује не постане власт. Онда се напрасно заборавља све што се говорило о томе. Деведесетих  година су говорили да је Милошевић имао цезаристичка овлашћења, а после 2000. године испало је да то није тако.

    Ја лично сматрам да онај ко добије највећи број гласова на непосредним изборима, а то су политичке странке које учествују у политичком животу и удружења грађана, логично је да мора Уставом бити одмерена количина, а можемо и рећи овлашћења која обављају у име тих грађана, на које се то односи. То се односи на председника Републике, јер је председник Републике такође непосредно изабран. Ми можемо дискутовати о томе да ли у односу на начин избора народни представници или председник Републике имају одређена овлашћења, али то је једна расправа која није суштина данас. Јер, ако посматрате садржај политичког система, код нас је извршна власт подељена на председника и на Владу. Онај председник који има иза себе Владу и скупштинску већину, он је увек ефикасан председник, увек ефикасно влада и у сагласности је са председником. У другим случајевима постоји тај раскорак, па се вероватно у односу на то ствара одређена атмосфера или одређене речи.

    Сви ми одговарамо за оно што говоримо овде и за оно како се понашамо. Зашто? Зато што треба водити рачуна и о овој другој димензији финансирања политичких странака. Да ли се у јавности ствара утисак да ми трошимо нека енормна средства? Када погледате ове суме, па када видите проценат 0,105% или 0,07%, онда видите да је то у пракси потпуно другачије.

    Стварно има оних људи који су добронамерни, говорим о политичким аналитичарима, који говоре врло коректно и конкретно у контексту шта би ми требали да мењамо да слика о раду политичких странака буде још боља него што јесте, да све буде транспарентно, да буде јавно, да буде јасно и да се види како се средства троше, од кога се добијају и на шта се троше. Али, не могу да не кажем да постоје и они други који нису добронамерни, тзв. стручњаци који у ствари критиком политичких странака желе једноставно да политичке странке не буду уставна категорија и да оне не учествују у демократском обликовању политичке воље грађана, него да неформалне групе или тзв. стручњаци појединци буду неко ко ће вршити власт, али ако је могуће без грађана. Зато намерно помињем ово: „грађана“, јер је воља грађана нешто што треба све нас да опомиње када говоримо или када учествујемо у извршној власти, нешто чега треба да се придржавамо.

    За нас у Социјалистичкој партији Србије овај Закон је јако добар закон. Мислимо да је предлагач поступио врло одговорно. Ми као део владајуће коалиције ћемо гласати за овај Закон и ми гласањем за овај Закон преузимамо део одговорности за његов садржај. Мислимо да је логично у овој ситуацији да делимо судбину грађана Републике Србије и да издвајања за политичке странке буду део прихода, а не расхода, и да делимо онолико колико има, па у неким другим околностима ови поступци могу изгледати већи, а ми онда можемо наћи и нека нова решења. Јер, сасвим је логично да се у Скупштини ствари могу променити, али доношењем закона. Зашто кажем доношењем закона? У неким земљама нема финансирања политичких странака. У Енглеској нема директног, него индиректног финансирања, а изборна кампања је иста за све. У неким земљама, примера ради у Чешкој, учешће у медијима у току изборног процеса је бесплатно, али зависи опет од броја кандидата. Негде се чак процењују изборни резултати, па се у односу на то даје могућност политичким странкама да представљају своју политику и програм.

    Значи, решења су разна, али ми мислимо да је овај Закон добар и ми ћемо у Дану за гласање гласати за овај Закон, зато што мислимо да и они који се одлуче за гласање, гласају за реформе и показују да деле своју судбину са судбином целог друштва“.