Интервју Жаркa Обрадовићa за недељник НИН Вести

Учење кинеског језика у основним и средњим школама у Србији изазвало је прошле школске године велику пажњу јавности, не само просветне.  Пројекат је био успешан јер се пријавио велики број ђака, а у области просвете и науке и даље има великог простора за сарадњу две земље. Проф. др Жарко Обрадовић био је у два мандата на челу Министарства просвете, науке и технолошког развоја, у владама Мирка Цветковића и Ивице Дачића и министар – државни координатор за процес сарадње Кине и земаља централне и источне Европе. Један од резултата тих ангажмана је и реализација пројекта „Учење кинеског језика у школама у Републици Србије“ који је обухватио 22 основне и 10 средњих школа. Током школске 2013/2014. године кинески језик учило је 852 ученика.

Постигнути резултати нису стигли преко ноћи, већ после година заједничког рада са институцијама у НР Кини. Када је започета иницијална сарадња?

-Почетак конкретне сарадње датира из 2005. године, када сам као члан партијске делегације коју је водио Ивица Дачић био гост Међународног одељења ЦК КП Кине. Посета је трајала неколико дана и према оцени обе стране, практично је означила почетак нове ере у односима Кине и Србије.

На челу Министарства просвете, науке и технолошког развоја дошли сте 2008. годинеКоји је био први видљив резултат сарадње двеју земаља?

-Као министар потписао сам крајем 2009. године у Пекингу Споразум о сарадњи између Народне Републике Кине и Србије у области просвете, захваљујући великом ангажовању тадашњег амбасадора НР Кине у Београду, људи из Министарства просвете и наше амбасаде у Пекингу. Тај споразум је представљао прави импулс сарадњи између два министарства у области образовања, односно две земље. Тада сам обишао неколико универзитета, средњих и основних школа у Пекингу и Шангају и разговарао са колегама о садржају образовних процеса  обе земље и о томе како можемо да унапредимо узајамну сарадњу. Сећам се да је једно од питања било како наши ученици средњих школа успевају да постигну врхунске резултате у математици, физици и другим наукама. Постојало је чуђење као ми као мала земља успевамо да постигнемо такве резултате, уз похвале нашем високом образовању и образовном систему.

Меморандум о увођењу наставе кинеског језика у школама у Србији, потписан у пролеће 2012. године, изазвао је велику пажњу јавности, не само просветне.

Тај пројекат је резултат сарадње Ханбан седишта Института Конфучије и Министарства просвете, а меморандум о реализацији пројекта потписан је у Београду. Увођење учења киниског језика  у основним и средњим школама изазвало је огромну пажњу, како просветне јавности, тако и појединих чланица дипломатског кора. Пројекат је имао великог успеха, јер се пријавио велики број ђака у школама широм Србије, што потврђују и подаци из Министаства. Кинески језик учио се у 32 основне и средње школе, са 852 ученика у више од 70 одељења, а 15 наставника из Кине радило је волонтерски.

Просвета и наука нису једина поља успешне сарадње две земље. Ви сте били и државни координатор за процес сарадње Кине и земаља централне и источне Европе. Каква су искуства?

Као министар – државни координатор учествовао сам у јесен 2012. године  на првом састанку Секретаријата, говорио у име Србије и био један од два државна координатора који је понудио конкретне пројекте. Пројекти које је Србија понудила били су детаљно образложени и већина са већ готовом пројектном документацијом. Реч је о пројектима инфраструктуре, енергетике и другим, који су касније потписани и већ је започета њихова реализација.

На састанку са премијером НР Кине, који је примио ученике скупа, имао сам задовољтво да будем један од три министра који су му се обратили. У име Србије сам затражио да се један од следећих састанака овог процеса одржи у Београду и позвао премијера НР Кине да дође у Београд. Сада, две године касније, остварује се и једно и друго.

Били сте и члан делегације премијера Ивице Дачића на прошлогодишњем састанку процеса Кине – земље централне и источне Европе, који је одржан у Букурешту.

-Да, а као претходни државни координатор у овом процесу учествовао сам и на великом скупу који је 2013. године одржан у Пекингу. Говорио сам о унапређењу сарадње између Кине и земаља централне и источне Европе.

Сада сте у Скупштини Србије председник Групе пријатељства парламента Републике Србије и Републике Кине и вратили сте се својој професији – професорском раду. Да ли се и ту нашао простор за даљу сарадњу две земље?

Постоји велики простор за сарадњу у области просвете и науке. Сарадња школа, универзитета или факултета, као научних института из Србије са одговарајућим образовним и научним институцијама из Народне Републике Кине је врло интезивна и очекујем да ће у будућности свакако бити још плодотворнија.  

Извор: Нин