Izlaganje Ivice Dačića na 9. kongresu SPS Vesti

Drugarice i drugovi,

To nikako ne oduzima pravo da budete dame i gospoda. Otvaram 9. Kongres Socijalističke partije Srbije. Želim na početku, osim pozdrava delegatima Kongresa, da sa velikim zadovoljstvom pozdravim naše drage goste i prijatelje sa kojima zajedno politički delamo na političkoj sceni Srbije i u čitavom regionu i u Evropi – gospodina Aleksandra Vučića, predsednika Srpske napredne stranke i predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Milorada Dodika, predsednika Saveza nezavisnih socijaldemokrata Republike Srpske i predsednika Republike Srpske, gospodina Milana Krkobabića, predsednika Partije ujedinjenih penzionera Srbije, gospodina Dragana Markovića, predsednika Jedinstvene Srbije, gospodina Mihajla Mikova, predsednika Bugarske socijalističke partije, gospodina Rasima Ljajića, predsednika Socijaldemokratske partije Srbije, gospodina Ištvana Pastora, predsednika Saveza vojvođanskih mađara i predsednika Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine, gospodina Petra Đokića, predsednika Socijalističke partije iz Republike Srpske, gospodina Srđana Milića, predsednika Socijalističke narodne partije Crne Gore, gospodina Milutina Simovića, člana Predsedništva i šefa Poslaničke grupe Demokratske partije socijalista Crne Gore, gospodina Miljana Lauševića, predsednika Demokratske stranke jedinstva Crne Gore, gospodina Borisa Kuseletova, međunarodnog sekretara Pravedne Rusije, gospodina Predraga Praštala, predsednika Evropskog pokreta Bosne i Hercegovine, gospodina Zorana Lilića, bivšeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije. Vaše ekselencije, takođe želim da se zahvalim predstavnicima ambasada, ambasadorima i drugim diplomatama koji su prisutni na današnjem Kongresu.

Na početku, pošto tako pravila nalažu, pozivam radno Predsedništvo da zauzme svoje mesto. Inače, želim da vam kažem da smo dobili veoma veliki broj telegrama od naših bratskih partija, ali ću vam pročitati početak jednog telegrama, zato što mi je bio simpatičan. Dragim prijateljima, sa zadovoljstvom smo obavešteni da će Socijalistička partija Srbije održati 9. kongres i da će gospodin Dačić ponovo biti izabran za predsednika partije. Ja ne znam ko im je to javio, ovo je telegram Komunističke partije Kine, valjda oni znaju dobro.

SPS je partija dugog trajanja, isto kao i ideja socijaldemokratije. Od Francuske revolucije 1789., Industrijske revolucije 19. veka do Karla Marksa, prve Internacionale 1864., druge Internacionale 1889., preko našeg Svetozara Markovića i Dimitrija Tucovića do formiranja 1903. godine Srpske socijaldemokratske partije, Komunističke partije pa do današnjeg dana.

Ostala je osnovna poruka i osnovna vizija socijaldemokratije izražena u tri centralna stava- sloboda, individualna sloboda ali i sloboda od ekspatacije i diskriminacije, jednakost i socijalna pravda i solidarnost sa žrtvama nepravde i nejednakosti. Uspeli smo da sačuvamo Socijalističku partiju Srbije i kao Prtiju i kao ideju u ovim teškim vremenima krajem 20. i početkom 21. veka. Kako je rekao Konfučije naša najveća slava nije u tome da nikad ne padnemo, već da se svaki put kad padnemo podignemo, ustanemo i uspravimo.

Međutim, i pored takve prošlosti socijaldemokratije, danas, u traženju odgovora na modernu krizu sa kojom se suočava naše društvo, celi svet teško da se možemo osloniti na naše prethodnike, teško da možemo da se oslonimo na odgovore koje su oni davali. Danas se socijaldemokratija suočava sa novim dilemama i problemima na kakvim temeljima graditi socijaldemokratsku viziju budućnosti. U svetu je danas kriza neoliberalizma ali i socijaldemokratije. Kako biti država blagostanja u ekonomski katasrofalnoj situaciji. U 21. vek ušli smo politički bez kompasa. Svi zajedno – ovaj Kongres, Partija sa ovakvom istorijom, može samo na početku tom istorijom i da se bavi, sve ostalo mora da bude posvećeno budućnosti. Ovo je Kongres na kojem određujemo kakva će Socijalistička partija Srbije da bude, ne danas nego za 10 i 20 godina, ovo je Kongres naših naslednika onih koji će sutra upravljati Partijom i to onom partijom i državom koja će biti ravnopravni deo velike evropske porodice.

Zato je ovo drugarice i drugovi, dame i gospodo Kongres budućnosti i to od nas ne zahteva samo naša Partija, to je zahtev koji pred nas postavlja država za čije ciljeve i put do tih ciljeva i danas snosimo veliku odgovornost. Upravo zato je ovaj Kongres na koji moramo da odgovorimo na niz pitanja koji pred nas i sa pravom postavljaju buduće generacije. Ko smo, za šta se zalažemo, kakvo društvo hoćemo, kakvog pojedinca u tom društvu, koja ograničenja prihvatamo, kakvu sigurnost zahtevamo. I od načina na koji budemo odgovorili na njih uveliko će  zavisiti kakvo ćemo društvo biti sutra. Nisu to samo teoretski teška pitanja o kojoj na modernoj levici sporovi traju već decenijama, to su i teška životna i svakodnevna pitanja koja se tiču svakog pojedinca i njegove egzistencije, njegovih prava, sigurnosti i kvaliteta života. Partije za razliku od teorije moraju da imaju svakog trenutka kvalitetan i ostvariv odgovor na njih, jer je to jedini način da budu uspešne i da postoje. Glasovi na izborima su glavno merilni naše sposobnosti i da na njih odgovorimo. Još više, u odgovorima partije, koja na osnovu njih traži glasove da bi upravljala društvom, leži i ogromna odgovornost za svaki društveni uspeh ili neuspeh, za položaj društva, sreću pojedinca u njemu i za njegov prosperitet i razvoj. Zato sam i rekao da je ovo Kongres budućnosti i zato na ovom Kongresu nemamo prava da razmišljamo o tome kako je nama danas, šta ćemo biti i šta ćemo raditi u društvu i u partiji.

Sutra je glavna tema ovog Kongresa. Oni koji dolaze posle nas glavna su briga ovog Kongresa. Srbija 2024. i Srbija 2034. godine najvažniji su cilj ovog Kongresa. O tome razmišljajte drugarice i drugovi, i tome se posvetiti. Za takvu Srbiju smo dobili glasove na izborima i za tu Srbiju smo ušli u koaliciju koja je odlučila da se za nju bori. Zbog te Srbije smo i u procesu reformi, u potrazi za investicijama i naporima da obezbedimo Srbiji ravnopravno i sigurno mesto u Međunarodnoj zajednici i nemamo pravo da od toga odustanemo.

Zato moram još jednom da vas podsetim na tu važnu reč, ključnu reč ovog Kongresa odgovornost, i zato smo kao moto našeg Kongresa napisali „Odgovorno za budućnost“. Neće biti tako lako ni zbog istorijske zaostavštine prvo komunizma i njegove totalitarnosti, oličene u realsocijalizmu ili socijalizmu gulaga, a zatim i zbog one verzije socijalizma koja se umesto za ideju vezala za naciju stavljajući kao realsocijalizam kolektivna nacionala prava pre pojedinačnih i proglašavajući viši nacionalni cilj za cilj svih ciljeva, za vrednost zbog koje žrtvovati sve, sva prava, i čak i svaki život. I naravno zbog nerealnog koncepta izgradnje države blagostanja u uslovima kada zemlje nisu ekonomski razvijene da to izdrže.

Mi nismo drugarice i drugovi, dame i gospodo socijalisti utopisti. Nova levica kakva je Socijalistička partija Srbije želi da bude i mora jasno  da se odredi prema svim ovim vrednostima kao prema negativnim, da ih odbaci i prizna sopstvene greške, a pre svega zbog toga da ih više nikada ne bi ponavljala. Pre neki dan sam čuo da je Vojislav Šešelj pozvao sve „šešeljevce“ iz SPS-a da napuste SPS i odu kod njega. Ja isto pozivam ovde ako isto ima nekih „šešeljevaca“ odmah da idu kod njega. Politika šovinizma, politika koja ruši regionalnu stabilnost, politika koja predstavlja najveću opasnost i pretnju za  naš međunarodni ugled ne može biti ni u kakvoj vezi sa Socijalističkom partijom Srbije i to je bila naša najveća greška i najveća greška Slobodana Miloševića. Podrška Slobodana Miloševića Vojislavu Šešelju na predsedničkim izborima je bila smrtni udarac za Socijalističku partiju Srbije i zato svima treba da bude jasno da politika Socijalističke partije Srbije ne može biti zaljubljivanje u neke druge, već mi moramo da budemo ponosni na svoju politiku i na naše rezultate. Prema tome, kao što sam rekao ne znam da li neko izlazi ili ne izlazi, ali mislim da smo mi sa tim odavno raščistili. Onaj koga Vojislav Šešelj podrži teško njemu sigurno mu je zagarantovana propast.

Socijaldemokratija je danas izgubila onaj zamah koji je u drugoj polovini 20. veka izgradio čuvene države blagostanja i pokazao je u praksi da socijalistička ideja ne mora da rezultira nužno ili diktaturom ili utopijom. Danas socijaldemokratija trpi to što nema jasan odgovor na globalnu krizu. A danas je surova realnost da su, kao rezultat desnih i levih snaga u Evropi i u svetu, generacije mladih koje su najobrazvanije, istovremeno i najnezaposlenije u istoriji čovečanstva. Jedan posto bogatih prigrabi više od 90% dodatne vrednosti i mnogi postavljaju pitanje da li je socijaldemokratija kao najveća nada čovečanstva na kraju 20. veka prodata. I u Srbiji postoje oni koji tvrde da su socijaldemokrate, ali nemaju niti ih zanimaju odgovori na ova pitanja. Pojedince i kolektiv vide jedino kroz sebe same i ubeđeni su da sve što je dobro za njih mora da bude dobro i za Srbiju. Zato su i sve u Srbiji i potrošili. A danas su protiv štednji. Zato su sve rasprodali i otpustili, a danas su protiv smanjenja troškva za plate i penzije. Zato ni jedan korak napred nisu uradili dok su bili na vlasti, a danas bi da nas vrate nazad i baš zato su tamo gde jesu. Moram da citiram našeg dragog, ne baš svima nama socijalistima, druga Tita koji je rekao i da parafraziram nešto što je on rekao o mladima „Vlast koja ima ovakvu opoziciju, nema razloga da brine za svoju budućnost“ , ali to nas ne teši. Upravo suprotno, odgovornost nam je veća.

Nova levica mora da se vrati onim principima koje je realsocijalizam i bukvalno streljao po kratkom postupku. Mora da se vrati zajednici istinskih, slobodnih ljudi, a ne društvu kolektivnih baraka i gigantske kuće rada. Nova levica mora da prihvati pojedinca, njegova prava kao osnovu zdravog kolektiva, ona priznaje i tržište, i privatizaciju, i efikasnost privrede pod uslovom da su oni regulisani i da je pojedinac u njima zaštićen i siguran. To je ono srećno društvo o kojem svaki pravi socijalista teži, društvo slobode, jednakosti, socijalne pravde, ali i kolektivne i individualne sigurnosti, društvo u kojem je upravo demokratija učestvovanje pojedinca u njoj odgovor na bedu i loše uslove života, ono društvo koje se u teoriji naziva društvom opšte ljudske emancipacije. To društvo i takvu Srbiju mi socijalisti želimo. To je naš cilj, naš zadatak i naša odgovornost. Zbog toga danas i dajemo odgovore i pokazujemo da li smo u stanju da ga stvorimo, da ga određujemo i samim tim da određujemo budućnost čitavog društva. Učestvovanje u svim ovim promenama jeste naš najveći zadatak, pogotovo danas kada se Srbija svakog trenutka menja, kada na kraju od tih promena zavisi budućnost svih nas i kada će upravo naša sposobnost da se promenimo biti mera sigurnosti čitavog društva. Ali ne može se u taj posao stranačkim saopštenjima, ne može se besmislenim sastančenjem, niti borbom za partijske funkcije. Umesto toga moramo u akciju, u promene koje se pokazuju delima, a ne rečima, u svakodnevni sukob sa svim onim što Srbiju pokušava da odvede u pogrešnom i nadasve opasnom smeru. Kako je govorio Svetozar Marković „moramo da udarimo na sve što je staro u Srbiji, da srušimo staro i da udarimo temelje za novu zgradu, za novu Srbiju“.

Uostalom ako hoćemo kako je to još Abraham Linkoln govorio „društvo u kome je vlast naroda od naroda i za narod“ onda moramo da postanemo i deo tog naroda, a ne neka njegova zaštićena ispostava, bogata enklava, oslobođena briga i odgovornosti. Moramo da budemo deo tog naroda, da uđemo u njegovu svakodnevnicu, da pokažemo da imamo rešenje, da znamo gde leži njihova sigurnost i gde je put do njihove sreće. Moramo da se obratimo svakom pojedincu, moramo da pokažemo šta želimo od reformi, moramo čitavom društvu da pružimo nadu. Još važnije moramo sopstvenim primerom da pokažemo evo mi se prvi menjamo, zato što su Srbiji potrebne promene. Pred nama je zadatak zemlja koja je opustošena, devlastirana, opljačkana i ponižena. Mi smo upravo ti koji su zajedno sa našim koalicionim partnerima sa Srpskom naprednom strankom ušli u taj posao velikih promena i mi smo naravno zajedno sa njima među prvima koji su pristali da se promene, da se promene da bi se promenila i Srbija.

Zato želim danas jasno da kažem da se mi borimo za Srbiju koja će biti moderna evropska zemlja, ekonomski razvijena i socijalno pravedna, koja neće više nikada ratovati, već će biti uvažavana i poštovana u svetu. I zato, nismo mi u Vučićevoj Vladi zbog funkcija, već da bismo pomogli koliko možemo i znamo, da Srbija prestane da bude zemlja propuštenih prilika i izneverenih očekivanja. Za ove dve ipo godine naše saradnje Srbija je ostvarila tri velika istorijska uspeha. Prvo, otpočeli su pregovori o članstvu Srbije u Evropskoj uniji. Drugo, međunarodni položaj naše zemlje je veoma promenjen, znate zemlje se u svetu kako kaže neko dele na one koje učestvuju u stvaranju međunarodnih okolnosti, druge zemlje su one koje to posmatraju, a treće zemlje su one koje se čude. Mi smo ti koji  danas učestvuju aktivno kao značajan međunarodni faktor na političkoj sceni i to može da se vidi upravo iz prizora ovog danas okićenog grada koji će od sutra biti domaćin jednog od najvećih samita u našoj posleratnoj istoriji Kineskog premijera i pemijera 16 zemalja jugoistočne i centralne evrope ovde u Beogradu. Treće, veliki uspeh jeste da smo podržali ideju premijera Vučića da Srbija mora da uđe u reforme, da bi osigurala svoju budućnost.

Kada su moje drugarice i drugovi pisali ovaj novi Program, novi Program je novi Program, ali stare ideje nam ostaju u glavi, onda su napisali na prvom poglavlju naslov „Interesi radnika su iznad interesa profita“. Ja sam se odmah iznervirao, i odmah sam ih zvao i rekao sam im sve je to u redu, ali valjda je interes radnika da bude veći profit. E u tome je uloga nove socijaldemokratije. Mi nismo za utopijske priče koje nisu ostvarive, hoćemo da naš narod danas živi bolje, a ne za 50 ili 100 godina kako to propagiraju neke druge političke partije. I zato je vrednost tog pokušaja da se u Srbiji proba učiniti nešto novo i dobro za interese Srbije toliko važna i zbog toga se mi nalazimo u Vladi koju predvodi premijer Aleksandar Vučić. Nema socijalnih prava bez oporavka ekonomije, nema napretka bez zaustavljanja pada ekonomije i katastrofe. Zato danas pred nas se postavljaju veliki zadaci da osmislimo novi pogled na svet socijaldemokratije koji, da podsetim, ne uspevaju da pronađu ni socijaldemokratije u zapadnoj Evropi.  Jedino drugarice i drugovi ne smemo da se zaustavimo na svemu ovome. Nisu reforme već sprovedene, one se sprovode. Nismo uštedeli sve što treba, tek smo počeli da štedimo. Nismo osigurali posao za sve, tek imamo prve naznake da se povećava broj zaposlenih. Nismo infrastrukturno ni sistemski zaokružili Srbiju, tek smo na početku. Nismo je ni obezbedili u ovom turbulentnom svetu, osigurali smo tek deo onog poštovanja koje ona svakako zaslužuje. Drugim rečima, ogroman je posao pred nama. Ne smemo sada da se zaustavimo, ne smemo da pokleknemo niti da se odustanemo. Nema ko drugi time da se bavi, oni koji su opozicija, a do juče su bili vlast nemaju ni snagu, ni ideju, ni želju, jer da su to hteli mogli su da rade za sve vreme koliko su bili na vlasti posle 2000. godine.

Društvena elita opterećena je narcizmom, oličenom u tome što joj je važnije ko se bori za promene u Srbiji, a izgleda da su joj same promene manje važne. Društvo naviklo na nepostojanje ozbiljne nagrade. Za ozbiljan rad, velikim delom socijalno korumpirano, naviklo na uranilovku, zagledano po pravilu u komšijsko, a ne u svoje dvorište, nije društvo koje je željno hrli ka promenama. Upravo suprotno, plaši se, volelo bi ogromnim delom da ih odloži ne razume ih, ne shvata ih. To je drugovi i drugarice Srbija koju danas menjamo, to je zemlja čijim građanima treba da predstavimo sebe, modernu socijaldemokratsku partiju, koja u svojoj borbi za prava pojedinca ne sme da zaboravi i njegovu odgovornost, koja mora da ga nauči da učestvuje u građenju sopstvenog života, da ga nauči da se za taj život bori i da učestvuje u građenju sigurnog i uspešnog okruženja. A to se, rekao sam već, nikako ne postiže samo pričom. To se postiže isključivo radom, delom i sopstvenim primerom. Samo menjanje vodi napred, naš cilj ne sme da bude zatvorenik ni zarobljenik naših sujeta, zato što je naš cilj važniji od nas. Menjajmo se jer oni koji to odbijaju nestaju. Hegel je tvrdio da su sva ogromna carstva koja su propala, trebalo da propadnu, nisu bila u stanju da se održe, jer je nepromenljivost ne održiva.

Zato ovo mora biti Kongres promena i reformi. Zato ćemo mi danas kada završimo svečani deo imati radni deo Kongresa. Socijalistička partija Srbije danas usvaja svoj novi Program, svoj novi Statut, bira svoj novi Glavni odbor gde više od polovine članova nisu bili članovi Glavnog odbora, i danas ovaj znak Socijalističke partije Srbije koji je bio 22 godine odlazi u istoriju. Hvala prošlosti mi idemo dalje.

 Drugarice i drugovi, dame i gospodo delegati, poštovani gosti, ja hoću da Socijalistička partija Srbije bude moderna socijaldemokratska partija, koja će moći da odgovori na brojne političke, ekonomske izazove u 21. veku. Kako da se borimo za nova radna mesta, kako da započene ekonomski rast, kako da državu učinimo u službi građana, kako da vršimo pravednu raspodelu društvenog bogatstva, kako da pomognemo da neko radi, a da ne branimo nerad, kako da gradimo demokratske institucije, jer ništa ne počinje bez pojedinaca, a ništa ne traje bez institucija, kako da Srbiju uvedemo u Evropsku uniju i sačuvamo naše nacionalne i državne interese, kako da budemo socijalno pravedni u siromašenoj državi. Neophodnost promena se vidi i u tome što smo pre 14-15 godina na inicijativu tadašnjeg predsednika Socijalističke partije Srbije Slobodana Miloševića, imali u Srbiji referendum protiv učešća OEBS-a na Kosovu i Metohiji, a danas, odnosno, sutra ova Vlada i Srbija će predsedavati OEBS-om.

Hoću da se bore u SPS-u politike, a ne političari, hoću principe, hoću ideje, hoću kreaciju, svežinu, i samo oni koju budu sve to imali mogu da računaju da ću ih podržati. Hoću jednom rečju promene, zato što su promene život, a sve ostalo su puko nestajanje sa političke scene. To su kriterijumi koki čine jednu stranku, stranku samostalnih, odgovornih i sposobnih ljudi. Ko nema budućnost, nema je, jer nije bio sposoban da je ima. Ukoliko budemo u Socijalističkoj partiji Srbije imali politiku budućnosti imaćemo i budućnost. Ovaj Kongres to treba da i obezbedi – politiku budućnosti. Ivo Andrić je rekao „zaraziti nekog čoveka čekanjem, to je najsigurniji način vladanja nad njim, iz zatvora se može pobeći i okova se čovek može osloboditi, ali te obmane čekanja ni doveka se neće osloboditi“.

Socijalistička partija Srbije ne može da čeka, jer Srbija više nema vremena za promašene politike, slaba Socijalistička partija Srbije ne treba nikome. Jaka Socijalistička partija Srbije treba Srbiji. I zato pozivam vas smelo u promene i u reforme. Živela Srbija!

SLUŽBA ZA INFORMISANJE

GLAVNOG ODBORA SPS