Најновије

Буџет – суочавање са реалношћу Посланичка група

ДР ДИЈАНА ВУКОМАНОВИЋ, председник и овлашћени представник Посланичке групе Социјалистичке партије Србије,  на Једанаестој седници Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије, о Предлогу закона о изменама и допунама закона о буџету за 2014.годину, Предлогу закона о буџету за 2015.годину и пратећим сету финансијских закона:

          „Обраћам вам се у име Социјалистичке партије Србије. Ми, посланици, исто као и већина наших колега, смо врло пажљиво читали и анализирали одредбе измена и допуна, односно ребаланса буџета за 2014. годину, као и Предлог закона о буџету за 2015. годину и пратећи сет финансијских закона. Већ у тој анализи  смо нашли довољно аргумената да се одлучимо да гласамо и да подржимо овај сет предлога измена и допуна и ребаланс буџета за 2014. годину и Предлог закон о буџету за 2015. годину и пратеће финансијске и правне закона.

          Данас, слушајући ову расправу у једном врло квалитетном дијалогу са председником и члановима Владе, нашли смо додатне аргументе који разјашњавају намеру ребаланса буџета 2014. године, исто тако и Закона о буџету за 2015. годину.

          Размишљајући о разлозима због којих би СПС конкретно подржала ове предлоге, било је довољно да погледамо структуру, односно графику структуре расхода функционалне класификације буџета за 2015. годину, која каже да ће за социјалну заштиту бити издвојено 33,3% односно да ће за образовање бити издвојено 12,7%  од укупних расхода будућег буџета за 2015. годину, што је у складу са нашом социјалдемократском оријентацијом, у складу са интересима грађана.

          У овом буџету, у разрезу у различитим ставкама може да се нађе пуно аргумената и за и против. Данас, поготово након недавне расправе, размишљала сам о томе чему страх од оваквог сроченог предлога буџета? Мој закључак је да неће бити да је реч штедња најстрашнија српска реч, да је то најстрашнија реч од које се највише грађана боји у Србији.

          Председник Владе ме је инспирисао, заиста је то сликовито представио, када је рекао да се грађани Србије налазе пред судбинским избором, да ли ће се определити, подржати политику штедње и политику дугорочних промена на боље, или ће се определити за оне шарене лажи које су поједини политичари пласирали на политичкој сцени и који су због тога изгубили поверење грађана.

          Да само пластично подсетим грађане да смо сви ми, укључујући и мене, поверовали једном министру који је био задужен за ресор финансија, који је обећао грађанима да ћемо од процеса приватизације сви ми пунолетни грађани добити 1000 евра. Врло лако смо поверовали у то обећање од хиљаду евра, лако дато, потом и јавно извргнуто руглу, али зашто смо се сада сви уплашили од ових 10% смањења плата и пензија?

          Дакле, ми морамо да се суочимо са реалношћу. Министар Вујовић је управо и на почетку свог излагања рекао да он жели да овај буџет врати у реални контекст, у реалне оквире. Он је рекао да овај буџет у ствари треба да буде и јесте усклађен са очекивањима грађана. Недавно, пре дан-два је објављено истраживање јавног мњења једне агенције која је угледна. Наравно,  ја вам нећу читати рејтинг наших политичких партија, него ћу вам цитирати управо та очекивања грађана која кажу да су највећи проблеми у њиховој перспективи проблеми здравства, односно права на здравље, затим смањење незапослености и отварање нових радних места, побољшање њиховог свакодневног живота, као и борба против корупције и криминала, економски развој земље, стране инвестиције, велики радови на инфраструктури, путеви, мостови. Имали смо част да гледамо како је недавно отворен мост. На последњем, за мене је то бар било изненађујуће, на претпоследњем, скоро последњем месту су образовање и јаке оружане снаге. То је опет нешто што је у складу са структуром расхода овог предлога буџета који је за 2015. годину, јер они кажу да је образовање које сам поменула у износу од 12,7%, а док заједно ресор одбране и јавног реда и безбедности има 14,5%.

          Дакле, наглашавам да је за социјалну заштиту највећи део издвојен, а то је 33,3%, односно једна трећина. Данас су различити министри презентирали стратешке оријентације својих ресора. Ми Срби обично волимо да се упоређујемо са највећима. Када сам читала предлог буџета, у ствари коначне цифре колико ће да износе расходи, колико приходи, колико дефицит, помислила сам да су у ствари та издвајања, која су у износу, када динаре претворите у еуре, рецимо од 8,5 милијарди еура, десет пута мања него што највеће дуванске компаније на свету остварују профит, а ми од продаје њихових производа убирамо акцизе.

          Министар Вујовић је нагласио, не само очекивања грађана, да овај буџет треба да буде усклађен са очекивањима грађана, него и позитивне трендове који су заиста уочени у последњих неколико месеци, да се повећала финансијска дисциплина, да су повећани приходи од пореза, од акциза, а исто тако видимо црно на бело и податке да је смањена незапосленост.

          Министар за рад и запошљавање је говорио да је у будућем буџету предвиђено да мере активног запошљавања треба да обухвате 123.000 људи. Ја сам гледала податке колико су већ ове мере активног запошљавања дале у протеклом периоду резултата. Дакле, од неких 109.000, колико је било у ранијем периоду, 95% незапослених је било укључено у те мере, а 22% од укупног броја који је учествовао у активним мерама запошљавања је успело да се запосли. 

          Дакле, Србија жели да се суочи са реалношћу и грађани Србије врло добро знају да та политика која је говорила – продај, продај српске фабрике, опорезуј екстра профитере, троши, улажи у потрошњу и задужуј се, да то на дужи рок више не може, да није одрживо. Не само због нас, можемо се ми врло лако овде у парламенту договорити да изнађемо некакав лак излаз из ове кризне ситуације, али једноставно Европа, Европска унија, овде је присутна ресорна министарка за европске интеграције, врло добро зна да смо ми под мониторингом ЕУ и да имамо задатак који је дефинисан не само за Србију, него за све европске земље које су желеле да сарађују и које су желеле озбиљно да раде и да производе у тих 35 преговарачких поглавља.

          Председник Владе Вучић је већ нагласио да је наш циљ да смањимо оптерећење дуга БДП на неки ниво од 70 до 80%. То већ постоји у нашем предприступном програму, економском програму у периоду од 2014. до 2016. године. То су конкретне бројке. Помињали смо и разне наслове који можда погрешно интерпретирају реалност, али немојмо да дозволимо да ће највише застрашити људе ако ми ставимо да баук штедње кружи Србијом. Ми смо, нажалост, навикли на економска одрицања, не само од почетка 90-их, већ је тако било од 1981. године, када је обелодањено да је бивша Југославија задужена 20 милијарди долара.  До сада је тај наш проблем све више растао и зато је добро и адекватно употребити ту реч: „политичка храброст“, не скупљање политичких поена, када морате грађане да суочите, када им кажете да ће та орочена политика штедње бити за две, за три године, али да ће после тога будуће генерације живети боље.

          Недавно је група посланица из српског парламента била у немачком Бундестагу и тамо су нам Немци посланици рекли с поносом да је после 40 година Немачка усвојила буџет који нема дефицит. Дакле, 40 година је то трајало и зато и ми морамо да се прикључимо борби, односно финансијској консолидацији, да би се представили у свету као озбиљни економисти, као добри привредници, као вредна и флексибилна радна снага, која ће привући те стране инвестиције.

          Ја сам такође данас била инспирисана излагањем министра привреде, који велику веру полаже, на основу свог личног искуства, у мали и средњи сектор. Говорио је о потенцијалима малог и средњег сектора. Нагласила бих да и нама предстоји оно што је записано у акту о малом бизнису који каже – најпре размишљај о малом. Пред Србијом су искушења да изградимо велике инфраструктурне пројекте и инвестиције, да привучемо не само инфраструктуру, него и енергетику, али исто тако оне субвенције које су можда погрешно или исправно даване за привлачење страних инвеститора да сада понудимо на одговорност, на управљање и српским предузетницима.

          Дакле, све оно што смо  данас говорили, чему се надамо и што нисмо решили у протеклих 14 година или од 2004. године, када је у бесцење почело да се продаје српска привреда и српске фабрике, заиста је крајње време да се  са тим суочимо и да  то покушавамо да решавамо како знамо и умемо, али исто тако уз велику помоћ оних стручњака који су то већ искушали на примеру других земаља. Такође су недавно овде били, ми Срби волимо да се упоређујемо са тим Азијским тигровима, посланици из Јужне Кореје који су рекли да ове рестриктивне мере фискалне консолидације које предлаже ММФ, да су они то опослили, да тако кажем, за две године. Ми смо те мере орочили на три године и  мислим да ћемо  са неком новом културом финансијске одговорности, новом културом рада постићи, јер  смо добри радници, то знају сви, наши радници када оду на запад и као гастарбајтери раде и тешке послове, пуно теже него што то раде у Србији, што значи да имамо потенцијала.   

          Овде су такође дати и конкретни параметри у овим документима, у овим предлозима закона, где је речно да ће уштеде на смањењу плата и пензија износити 3,1 милијарду динара. То је нагласио и министар Вујовић, да оног тренутка када учешће плата у БДП не претекне тај ниво од 7%, односно учешће пензија у БДП 11%, да се већ тада може флексибилније размишљати о евентуалном прилагођавању тих плата и пензија које сада морају да буду смањене.

          Оно што ми, који смо можда рођени у бившем економском систему, знамо, што није дало добре резултате ни после пада комунизма, то је та тзв. договорна економија. Значи, морамо да се боримо против тог политичког капитализма, а неки од нас јесу, неки од нас нису читали Маркса и врло добро су већ из тог капитала, још када смо живели у социјализму, знали која правила игре владају у капиталистичком систему. Данас је врло тешко остати на тржишту радне снаге, али једноставно то суочавање са реалношћу даје снагу, јер видимо да неке друге земље у нашем блиском окружењу напредују. Ако је успела Хрватска, ако је успела Словенија, ако је успела Мађарска, Румунија, Бугарска, зашто то не би могла и Србија?

          Дакле, то је једно суочавање са реалношћу. Ми сами плаћамо рачуне својих заблуда, можда прекомерне потрошње, али добро је да тај рачун наших заблуда и наше финансијске или економске неодговорности не испостављамо будућим генерацијама.

           Наше време, политичко време је орочено. Ми у оквиру СПС, то сте можда и видели на нашем конгресу, Дачић је рекао, да ће увек бити спреман да се повуче. Размишљам ето, о том датуму 2020. године. Ове су мере орочене на три године. Заиста мислим да је пред нама свима заједнички велики задатак да до 2020. стабилизујемо наше финансије и нашу привреду, зато ће посланици СПС гласати за ове законе“.

Категорије: Посланичка група