Најновије

Енергетика је уз саобраћај и пољопривреду највећа развојна шанса Србије Посланичка група

СУЗАНА СПАСОЈЕВИЋ, народна посланица и овлашћени представник Социјалистичке партије Србије на Дванаестој седница Другог редовног заседања Народне скупштине у 2014. години о Предлогу закона о енергетици, Предлогу закона о изменама Закона о планирању и изградњи, Предлогу закона о изменама Закона о матичним књигама, Предлогу закона о измени и допуни Закона о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе и Предлогу закона о потврђивању Оквирног споразума између Републике Србије и Европске комисије о правилима за спровођење финансијске помоћи Европске уније Републици Србији у оквиру инструмента за претприступну помоћ (ИПА II):

„Данас расправљамо о сету закона из различитих области, а који су подједнако битни за економски и привредни развој Србије.

            Свакако је веома значајно што данас расправљамо о Закону о енергетици, који је сасвим нов предлог закона и односи се на област у привреди Србије којој се посвећује велика пажња од стране ЕУ, јер обавезе које проистичу из процеса придруживања ЕУ су у великој мери везане за енергетику.

            Управо због тога је предлог овог Закона о енергетици усаглашен са одредбама ЕУ, а све у циљу да се грађанима обезбеди већа сигурност у снабдевању енергентима, уз гарантовање веће заштите.

            Енергетика је уз саобраћај и пољопривреду највећа развојна шанса Србије, посебно ако се узме у обзир да би Србија према проценама стручњака могла чак половину енергије да производи из обновљивих извора енергије, а будућност европске енергетске политике је управо учешће енергије из обновљивих извора.

            Развој индустрије у нашој земљи зависи од улагања у енергетски систем и пројекте енергетике. Одлична шанса за нашу земљу и наша предузећа и енергетски систем уопште јесу заједничка улагања, између осталог, наравно, по принципу наша предузећа, страна улагања. У последње време имамо доста примера за то и у грађевинарству и у пољопривреди и у енергетици. Ево пример Костолца, где су нам Кинези својим улагањем у наша предузећа помогли.

            Србија има компаративне предности, нарочито када је енергетика у питању, у односу и на земље у окружењу, земље у Европи и у свету, јер њима треба оно што ми имамо, и то морамо да искористимо. Располажемо значајним количинама угља, као главним горивом, хидропотенцијалом који је, нажалост, недовољно искоришћен, ветром, соларном енергијом, затим потенцијалима биоенергије, итд. Све су то шансе за привлачење инвестиција.

            Србија има енергетски сектор, као један од најважнијих сектора, јер има велики потенцијал за привлачење инвестиција, за нова улагања у нове капацитете који ће користити обновљиве изворе, а тако и за изградњу нових гасних електрана.

            Зато морамода широм отворимо врата инвестицијама и инвеститорима у енергетици и да стварамо инвестициони амбијент, унапређујемо енергетски систем и радимо на изградњи нових енергетских објеката.

            Овај закон је, наравно, шанса да се удари нови темељ у развоју енергетике у Србији, да се направи једна прекретница у развоју овог сектора и у корист државе и у корист грађана. Добар законски оквир, повећање ефикасности постројења за производњу електричне енергије и заштита животне средине су од великог значаја за развој енергетике Србије.

            Оно што је битно јесте да се овим предлогом у потпуности примењују све мере из трећег енергетског пакета ЕУ у области гасног и електроенергетског сектора, којим се обезбеђује већа заштита крајњих купаца. То је веома битно, пре свега, због тога што смо сви свесни да постоји извесна доза незадовољства код наших грађана, које је нарочито изражено у моменту када добију рачун за струју, јер су им ти рачуни компликовани и неразумљиви, затим једна од примедби грађана односи се на њихову недовољну обавештеност, недовољну информисаност, итд.

            Детаљним разрађивањем одредби које се односе на дужности снабдевача у смислу обавештавања крајњих купаца о садржини рачуна и доступност кратких контролних листа ради информисања купаца о условима и начин остваривања њихових права, биће начин да се  отклони све оно или углавном оно на шта грађани иначе имају примедбе.

            Осим тога, либерализацијом тржишта електричне енергије којом се ствара могућност да грађани сами бирају и од кога ће и под којим условима купити струју, а уједно повећаном контролом снабдевања потрошача у великој мери подићи ће се ниво услуга, квалитет испоруке електричне енергије од стране снабдевача.

            За нас је наравно, као СПС, као социјално одговорну партију, веома битно да и овај закон садржи одредбе које се односе на заштићене купце електричне енергије, на оне који су социјално угрожени, тако да ће пензионери са најмањим примањима, самохрани родитељи и грађани који су у режиму социјалне заштите и даље имати право на бесплатне киловате.

            Следећи у низу је закон о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи, којим се предвиђа измена само једног члана, члана 97. став 9, који се односи на плаћање доприноса за уређење грађевинског земљишта.

            Наиме, наведеним чланом у Закону о планирању и изградњи, предвиђено је да се доприноси за уређење грађевинског земљишта не обрачунавају за објекте јавне намене и објекте у јавној својини, инфраструктурне објекте, дечија игралишта, отворене спортске терене, атлетске стазе, комуналне и инфраструктурне линијске објекте.

            Чули смо да је испуштено да се наведу и остали објекти за које би требало предвидети да буду ослобођени плаћања доприноса за уређење грађевинског земљишта као што су производни и складишни објекти, подземне етаже које се користе за гаражирање возила, оставе, вешернице и слично и, наравно, остаје одредба да се то односи и на дечија игралишта, атлетске стазе и отворене спортске терене.

            Плаћање накнаде, односно, доприноса, по новом Закону за уређење грађевинског земљишта, је питање о којем се већ  дуже време полемише међу, да кажем тако, грађевинцима и на нивоу локалних самоуправа. Међу грађевинцима због тога што је овај допринос за уређење грађевинског земљишта трошак који у знатној мери поскупљује цену градње, а у локалним самоуправама због тога што допринос за уређење грађевинског земљишта представља значајан приход за локалне буџете.

            С обзиром да је стање у српском грађевинарству такво какво јесте, односно није сјајно, и да је циљ доношења закона о планирању и изградњи, између осталог, био и да се помогне грађевинској индустрији и да је вредност изведених радова извођача у Србији знатно опала, а такође знамо да је грађевинарство веома битно у читавом привредном систему Србије, јер према подацима Привредне коморе Србије, грађевинску привреду чини више од 11.000 привредних друштава са више од 115.000 радника, што значи да грађевинарство у укупном броју привредних друштава у Србији учествује са више од 13%, а у укупном броју запослених са више од 12%.

            За Србију је грађевинарство и било и остало економски покретач, јер ова делатност за собом повлачи и тридесетак других грана и активности од пројектовања, дизајнирања, дрвне, машинске, електро индустрије.

            Због свега тога и због економског и привредног опоравка Србије, треба стварати услове да се ова грана привреде оживљава, да се стварају што бољи услови за долазак инвеститора који ће градити на нашим просторима, пре свега, производне објекте. Зашто, пре свега, производне објекте? Зато што ће у тим производним објектима бити нових радних места, а тиме и нових запошљавања, што је за нас и за нашу Владу у овим временима када је, чули смо и када смо расправљали о буџету потребно отпуштати раднике из јавних предузећа, веома битно. Приоритет ове Владе јесте стварање нових радних места, јесте стварање услова за инвестиције и инвеститоре, и што више запошљавања.

            С друге стране, страх локалних самоуправа да ће на овај начин изгубити знатан део из буџета може бити отклоњен и може бити оправдан, јер ће локалне самоуправе имати могућност да кроз разне таксе, фирмарине, порезе на имовину, закупе од фирми које буду од инвеститора, који буду градили на земљишту на којима буду имали право закупа, значи, од закупнина, од пореза на зараде, јер један део пореза на зараде остаје локалним самоуправама, надокнаде овај губитак који буде условљен губитком доприноса за уређење грађевинског земљишта.

            Такође, измена и допуна Закона у овом истом члану и ставу, односи се на плаћање накнаде када су у питању подземне етаже у објектима високе градње, које служе за гараже, оставе, вешернице, осим оних који се користе у комерцијалне сврхе.

            Ја сам и у својој дискусији, када смо расправљали о Закону о планирању и изградњи, поставила као питање и истакла као проблем управо висину плаћања доприноса за уређење грађевинског земљишта за подземне етаже у високоградњи, које су у неким самоуправама наплаћиване у истом износу као и за стамбене просторе, што је био непотребно велики трошак за инвеститоре и, наравно, негативно утицао на жељу инвеститора да уопште гради. Ову измену члана заиста подржавамо и то је велика олакшица за све инвеститоре који ће убудуће градити.

            Такође, Предлогом закона о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи мења се став који се односи на коефицијент зоне и коефицијент намене. Законом је предвиђено да коефицијент зоне не може бити већи од један, а коефицијент намене од један и по, водећи рачуна да јединични износ доприноса за најскупљу намену у најскупљој зони не може бити 10 пута већи од оног износа који је у најјефтинијој.

            Тачно је да израз „зона“ недовољно дефинисан и да може доћи до немогућности примене овог члана и до злоупотребе овог члана. Питање за предлагача закона је, ако изменимо овај однос, шта ће се дешавати, како ће уопште локалне самоуправе одређивати колика је разлика између најјефтиније и најскупље зоне? Бојим се, с обзиром да знам колику самовољу неке локалне самоуправе изражавају у погледу одређивања висине доприноса за уређење грађевинског земљишта, плашим се да, због укидања овог става, не дође ипак до злоупотребе. Можда смо могли то некако другачије да дефинишемо, можда и нисмо, али ево, чисто питање за предлагача закона.

            Када су у питању измене и допуне Закона о посебним условима уписа у катастар непокретности објеката изграђених без грађевинске дозволе, онда када је усвајан овај закон Посланичка група СПС подржала је, наравно, доношење овог закона јер смо схватили потребу да у Србији постоји јединствена евиденција свих изграђених објеката, без обзира да ли су они изграђени на основу грађевинске, односно употребне дозволе, или без дозволе.

            С обзиром да је до доношења овог закона било могуће уписати објекте у катастар непокретности једино уз претходно прибављену грађевинску и употребну дозволу, било је немогуће направити јединствену евиденцију објеката који су изграђени без грађевинске дозволе, а било их је много, односно још увек их има преко 1.300.000. Познато нам је да грађани и поред доношења Закона о легализацији и даље немају ни жељу ни намеру да своје објекте легализују, тако да је овај закон био сасвим прихватљив начин да се у катастар упишу сви објекти изграђени на територији Србије, како би се имао увид у укупан број изграђених објеката.

            Законом је предвиђено да се објекти који се не упишу по овом закону и не легализују по Закону о легализацији не могу отуђити, односно не може се извршити пренос права својине на овим објектима без потврде локалне самоуправе да су измирени доприноси за уређење грађевинског земљишта. Али, у истом члану је испуштено да се на било који начин заштите власници објеката који су изграђени без грађевинске дозволе да се заштите од рушења, без обзира да ли су им објекти уписани на основу овог закона, или је само поднет захтев за упис објеката.

            Тачно је да су се по локалним самоуправама догађале ситуације да су инспекцијски органи и поред тога што су објекти уписани по посебном Закону о упису објеката изграђених без грађевинске дозволе, да су инспекцијски органи доносили решења о рушењу таквих објеката. На сву срећу, није рушење и остварено, али свакако је остала да постоји потреба да се власници овако изграђених објеката правно и законски заштите и ми ову измену Закона о посебним условима подржавамо.

            С обзиром на ажурност, на техничку и кадровску опремљеност катастра по Србији, о чему смо већ више пута разговарали, сматрамо да је потребно изменити и рок важења закона који се завршава 31. јануара 2014. године, јер уколико то не бисмо учинили, изгубили бисмо могућност да остваримо циљ закона, а то је упис објеката који су изграђени без дозволе на основу Закона о посебним условима, јер знамо да по том закону су катастри, осим по захтеву грађана, дужни да те објекте уписују и по службеној дужности.

            У Дану за гласање, Посланичка група СПС ће подржати све предложене законе у овом сету о коме данас расправљамо, јер сматрамо да су сви ови закони подједнако важни за економски и привредни развој Србије“.

 

Категорије: Посланичка група