Најновије

Интервју Ивице Дачића за Радио Слободна Европа Вести

Од суспензије чланства у ОЕБС-у до председвајаућег овом међународном организацијом, тај пут је прешла Србија у последње две деценије. Дан пред почетка председавања шеф српске дипломатије Ивица Дачић у интервјуу за Радио Слободна Европа наводи да је Београд данас за међународну заједницу „партнер коме се верује“. Он подвлачи да ће један од његових главних циљева бити помоћ у смиривању прилика на релацији Москва – Кијев. Управо у односу на тај евроспки проблем број један, Дачићев је утисак, да обе стране имају слична очекивања:

И у Москви и Кијеву очекују да ми будемо тај канал комуникације. Један поштени, објективни и непристрасни посредник у дијалогу. Подсетићу да кризаом у Украјини покушава да руководи трилатерална Контакт група коју представља лични представник председавајућег ОЕБС-а амбасодор Хеиди Таглиавини, коју сам одредио да и ове године буде представник председавајућег. Али и Украјина и Русија. Сходно томе моји разговори, чак и у Кијеву за које људи претпостављају да су тешки, су били веома коректни. Сам министар Климкин је на конференцији за штампу рекао да они не сматрају да је хендикеп то што имамо добре односе са Москвом, већ сматрају да уколико ми то искористимо на начин да можемо лакше да посредујемо, да то би онда могла бити веома позитивна чињеница. Ово је сада прилика да Србија покаже да ли је озбиљна земља, да ли је у стању да председава једном таквом организацијом као што је ОЕБС. Једином међународном организацијом која је присутна у Украјини.”

Како ћете успети да у наредних годину дана одржите тај баланс, да будете опција “између” а да се не замерите ни Вашингтону ни Москви? 

​Ми нећемо бити између нити ћемо навијати за некога. Ми имамо принципе наше организације и ми једноставно желимо да где год се појаве конфликти дође до њихове деескалације. Зато сам и рекао да је за Србију то велики изазов. Пре петнаест година Србија је организовала референдум против доласка ОЕБС-а у Србију, односно на Косово. Ми данас председавамо том организацијом. То је велика промена. Србија је била суспендована из чланства ОЕБС-а. Подсетићу да је Југославија била оснивач ОЕБС-а.

Како се ви осећате поводом те скоро невероватне транзиције коју је Београд прошао, поготову што сте и сами прошли ту путању?

 Ја сам прошао цео тај циклус и сходно томе мислим да је то велики напредак, чак можда и највећи у протеклим годинама.

Која је разлика између оног Ивице Дачића који је подржавао одлуку референдума и овог Ивице Дачића који му данас председава?

Разлика је у томе што ја тада нисам био председник партије и нисам био у прилици да намећем своје мишљење или своју одлуку. Некад је одлуке потребно наметнути уколико знате да су у интересу државе и поред тога што можда већина мисли другачије.

Шта каже Ивица Дачић данас, да ли је одлука о референдуму против ОЕБС-ових посматрача онда била у интересу државе?

Све те одлуке треба гледати сходно времену у ком су доношене. Ја сам се увек трудио да у тим одлукама схватим неку тактику. Да разумем да је то неки тактични потез. Стварање бољих преговарачких позиција. Једино што нисам могао да разумем и мислим да је то у то време била грешка јесте одређивање границе докле се може ићи у сукобу са међународном заједницом, а да из тога немате штету по државу и по народ.

Да ли вас је збунило то што су на Конгресу Социјалистичке партије Србије аплаудирали и ОЕБС-у и Слободану Милошевићу?

Ивица Дачић у разговору са Милошем Теодоровићем

​Није ме збунило. Ја често подсећам да је СПС партија која је настала из бившег Савеза комуниста. Ми и данас имамо 500 000 чланова. Они који су били чланови партије пре 2000. године се заправо нису изчланили у међувремену. Неки су можда постали чланови неких других партија, али код њих постоји једно помешано осећање. Зато сам био у прилици да можда понекад и сам на челу партије намећем неке одлуке, против којих су били одређени људи, а за које се касније испостављало да су биле добре …

Постоји ли по вама данас било шта из политике Слободана Милошевића чему вреди аплаудирати?

Нигде не треба доносити паушалне оцене. Оно што је било добро то је Дејтонски споразум. Међутим, Србија је пропустила да искористи прилику после Дејтонског споразума. Србија је ту прилику пропустила и после 5. октобра. Зато понављам да мислим да ову сада прилику, када Србија има државно руководство које има велики легитимитет добијен од грађана на изборима, да то треба искористити у позитивном смеру. Да Србија учини велике кораке напред.

Србија је подржала иницијативу Немачке и Велике Британије, која за циљ има изградњу функционалније државе Босне и Херцеговине, подсећа Дачић и наводи да иницијатива за крајњи циљ има и будућу евроинтеграцију БиХ:

То од прилике иде ка томе да се помогне Босни и Херцеговини да има старт, један додатни импулс, у европским интеграцијама. То значи обавезу нових органа власти да пробају да функционално делују. Да БиХ може да функционише. Сходно томе ми смо животно заинтересовани за стабилност у БиХ, да се одржи мир, да се одржи равноправност свих народа и ентитета. Србија је гарант Дејтонског споразума, немамо ништа против да се разговара о начину функционисања Босне и Херцеговине с тим што ће свака промена подразумевати дијалог. Србија ће поштовати став свих народа и ентитета. Наравно, Србија је пре свега заинтересована за став легитимног представника српског народа и Републике Српске. Србији је интерес, а мислим да и свим земљама у региону би требало да буде у интересу да сви заједно идемо ка Европској унији.“.

У једном коментару поводом почетка председавања ОЕБС-ом стоји, “Србију ће сумњичаво гледати на Западу, а попреко у Русији”. Да ли је то паушална оцена?

Апсолутно мислим да јесте зато што мислим да данас Србију нигде сумњичаво не гледају. Зато што смо ми постали један предвидив партнер, који држи своју реч и који на апсолутно озбиљан и одговоран начин своје међународне обавезе завршава. Спољна политика Србије треба да буде у функцији што боље укупне политике Србије. Да помогне да Србија буде боља. То значи да су унутрашња и спољна политика нераскидиво повезане.

Проблем број један у Европи јесте Украјина. Дало би се очекивати да управо тамо имају највеће наде од српског председавања ОЕБС-ом.

Знате недавно сам био у Кијеву. Обишао сам мисију ОЕБС-а. Одмах су ми изнели карте. То ме је неодољиво подсетило на ситуацију из Југославије. На жалост, у Украјини је у веома кратком периоду избио тежак сукоб. Подсетићу да је пре Швајцарске управо Украјина председавала ОЕБС-ом. Да је у децембру 2013. године Министарски савет одржан у Кијеву. Да уопште није било речи о било каквим конфликтима. То је доказ колико је крхка европска безбедност. Зато управо мислим да у Украјини имају очекивања од нас, знајући каква искуства имамо из дијалога који смо водили свих ових година, у начину превазилажења проблема …

Које бисте ви решење изнели као најинвентивније за конфликт на истоку Украјине?

Оно што је на нама је да омогућимо и подстакнемо политички дијалог. И то ће бити суштина нашег рада у наредном периду.

Како је у Москви заправо доживљен став Србије да признаје територијални интегритет Украјине са Кримом?

Мислим да би сваки став Србије који би ишао ка томе да се не подржава територијални интегритет Украјине био непринципијелан. Могао би да буде тумачен као двоструки аршин који Србија има. Двоструки стандард. Знајући наше ставове везане за Косово ми подржавмо територијални интегритет Украјине. Са друге стране, ја не пропуштам прилику да кажем, сигуран сам да многе државе у међународној заједници нису имале овакав став када је у питању био територијални интегритет Србије. И да ти двоструки стандарди нису добри. Криза у Украјини управо то потврђује.

Колико се са позиције председавајућег ОЕБС-а може утицати на оживљавање у 2014. години засталог бриселског процеса?

Премијер ме је обавестио да је наставак дијалога заказан за 9. фебруар. То је добра вест имајући у виду да смо имали паузу у контактима на највишем нивоу због проблема у конституисању Владе у Приштини. Нама је од животног интереса, и то је суштина Бриселског споразума, формирање Заједнице српских општина.

По косовским законима.

Знате како, ми уопште нисмо причали о косовским законима, у смислу да смо наглашавали да ли ће бити косовски закони или не.

А по којим би законима било могуће формирати Заједницу српских општина?

Зато и кажем. У Бриселском споразуму стоји да ће се регулатива о свему томе направити у приштинској власти. Неће се правити у Београду.

То значи да ће Заједница српских општина бити формирана по законима Косова. Је ли тако?

Она ће бити формирана у оквиру правног оквира који ће постојати на Косову. То никада није било спорно, зато што смо ми и тада рекли да не инсистирамо на постојању институција Србије. Него да сматрамо да неки органи власти српских општина треба да буду формирани на Косову. Од тога се сада прави мистификација. Нарочито се прави мистификација да су то постојећи закони који су непроменљиви. Никада није било приче о томе. Услови се договарају. А шта значи услов? Сада се разговара о статуту, разговараће се и о другим темама, не само о Заједници српских општина. Ту су и питање имовине, питање Српске православне цркве, многих других начина финансирања, односно транспарентности финансирања и помоћи која долази из Србије. Бриселски споразум је статусно неутралан, зато што је дијалог био статусно неутралан. Друга је ствар што приштинске власти покушавају да свему томе прилазе са принципом афирмације државности, односно да је то питање већ коначно решено.

Да ли су вас изненадили ставови које је изнео председник Томислав Николић?

 Није. Ја сам већ рекао да разумем његову забринутост зато што је Европска унија састављена од 28 држава од којих су 23 признале независност Косова. ЕУ као таква о томе нема заједнички став. Она никада од нас није нити ће тражити признавање независности као услов за наше европске интеграције. Оно што они траже то је напредак у дијалогу у смислу нормализације односа. То не значи признавање независности. Да ли те земље то желе, оне које су признале Косово, па сигурно да желе. И сигурно да у разним контактима дају одређене изјаве које излазе из оквира статусне неутралности Еворпске уније. Зато је забринутост председника Николића потпуно разумљива.

Да ли вас је изненадило његово помињање да привремене институције на северу Косова не би требало расформирати? Да ли је то уопште могуће?

 Ми смо то питање расправљали више пута и јасно смо рекли да сматрамо да наше институције из Србије треба да замене институције Срба на Косову. То је Кетрин Ештон и рекла. Тај процес је узрочно последичан. То је питање прерастања једних институција и људи који у њима раде и прелазак у друге институције које смо ми договорили у дијалогу.

Зна ли то председник Николић?

Свакако да зна, мислим да његова изјава сигурно се не односи на део који је већ договорен.

Да ли вас је опет изненадило његово помињање референдума у Србији о признавању косовске независности?

Није, зато што је то стара идеја о којој се причало пре две три године.

Шта ви мислите о тој могућности?

​ О томе треба да се донесе политичка одлука. Видећемо како ће се даље одвијати дијалог, а то је нешто о чему свакако председник Републике и председник Владе треба да разговарају. Премијер ми је рекао да ће се о томе тек разговарати у наредним недељама и месецима. Оно што мислим да сви треба да знају је да ни једна одлука која је до сада донета а била је везана за дијалог у Бриселу, није донета уз несагласности. Односно, за све одлуке је постојао договор и сагласност између Владе и председника Републике. Односно између Томислава Николића, председника Републике, мене када сам био премијер, тадашњег првог потпредседника Владе Александра Вучића и сада председника Владе Александра Вучића и мене као министра иностраних послова и првог потпредседника Владе. До сада је постојао јединствен приступ томе и сигуран сам да ће остати и даље.

Да ли сте и ви као и ми у РСЕ шокирани потезом власти у Азербедјжану према нашим колегама, новинарима Радија Слободна Европа, у тој земљи?

ОЕБС има своје присуство и у Азербедјжану. Имамо и своје независне институције које се баве разним питањима, а једно од њих је и питање слободе медија. Тај догађај се десио пре нашег председавања. У сваком случају ја желим да Србија помогне у свим државама у којима су мисије присутне како би се проблеми решавали на основу принципа ОЕБС-а.

Која је ваша порука нашим колегама?

 То је питање такозване корпе, како се то некада звало, а данас се то зове “три димензије ОЕБС-а”. Прва је безбедносна компонента, друга је економско-еколоша, а трећа се односи на комплекс људских права, где је и питање слободе медија. То јесте једна посебна област у којој треба бити принципијелан и не смеју постојати двоструки стандарди. Управо због таквог нашег објективног става мислим да ћемо лакше комуницирати и решавати проблеме где они настану у државама чланицама. Баш како се не би испоставило да нека од тих мисија има непринципијелне ставове везано за те државе.

Хтели ви ли не и по овом питању долазите у осетљиву позицију управо због тога што је и Србија у протеклој години била изложена критикама ОЕБС-а због медијских питања у самој земљи?

Ја сам тим поводом разговарао са Дуњом Мијатовић. Нама је жеља да се сва неразјашњена и спорна питања разјасне. Србија је апсолутно опредељена за поштовање свих европских стандарда и принципа ОЕБС-а укључујући и слободу медија. Тако да ћемо као држава Србија имати веома активан однос. Постојала је чак и идеја да се међународна конференција на тему безбедности и заштити новинара одржи овде у Србији.

У ком смислу активан однос?

 Да се сви проблеми који евентуално настану или интересовања разјашњавају или да се долази до решења.

Да ли сте о томе разговарали и са премијером Александром Вучићем?

То је и његов став. Ми не радимо ништа без међусобног договора. Став Владе Србије је да је слобода медија једно од кључних опредељења.

Али Србија излази из године која је обележена питањем односа власти према медијима као једном од кључних проблема. Шта сте сугерисали премијеру Вучићу?

Немам ја шта њему да сугеришем. Он је премијер, председник Владе, у том смислу је и он сам у експозеу одредио такве циљеве …

А ви сте председавајући ОЕБС-а што је доста озбиљна позиција.

Али у сваком случају нисам изнад наших државних органа. Нити ту има било какве жеље да се неко негативно односи према ситуацији у Србији. Суштина функционисања ОЕБС-а јесте да гдегод постоје неке примедбе, да се оне разрешавају.

У односу на питање Азербејџана, чини се да је Србија и ту на трусном терену због блискости која је остварена са том државом.

​ Мислим да је ту направљена стратешка грешка зато што се уз отварање амбасаде у Азербејџану, што поздрављам, у протеклом периоду није остварила друга ствар коју смо обећали. То је отварање амбасаде у Јерменији. Тако да ми данас имамо љутњу од стране Јерменије о којој смо премијер и ја разговарали са њиховим министром спољних послова. Управо о томе што је Србија у последњим годинама била ближа Азербедјжану него Јерменији. Баш зато је добро да покажемо објективан однос, а то значи да наши билатерални односи не буду на штету трећих држава.

Имате ли неку нову идеју по питању посредовање у спору између Азербедјжана и Јеременије?

О томе сам разговарао и са азербејџанским руководством, а и јерменским. Посетићу и једну и другу земљу. Већ дуги низ година постоји такозвана Минска група која се тим питањем бави. Ту и са једне и са друге стране постоји приговор да није много објективна, односно, да се није много успело свих ових година. Ангажоване су и велике државе као што је Русија, Француска, САД. Тако да неће само Украјина бити прироритет. Морамо да водимо рачуна и о другим конфликтима који постоје, као што су питања Нагорно Карабаха, Придњестровља, затим ситуације у Грузији, те питање централноазијских држава у којима постоји присуство ОЕБС-а, питање присуства ОЕБС-а у Казахстану и тако даље.

Немогуће вас је не питати и за коментар случаја Наваљни.

Ја немам никакве информације о томе.

Да ли оно што се догађа Навалнију схватате као притисак на опозицију у Русији?

ОЕБС ће о свему томе дати своје мишљење. У овом тренутку ја не знам шта бих коментарисао без додатних инфомрација.

Извор: Радио Слободна Европа