Најновије

Србија иде великим и крупним реформским корацима Посланичка група

Др ДИЈАНА ВУКОМАНОВИЋ, председница и овлашћена представница Посланичке групе Социјалистичке партије Србије, на Првом ванредном заседању Народне Скупштине о  Предлогу закона о изменама и допуни Закона о привредним друштвима, Предлогу закона о изменама Закона о Фонду за развој Републике Србије и Предлогу закона о потврђивању Уговора о зајму за кредит за повлашћеног купца за другу фазу Пакет пројекта KOSTOLAC-B POWER PLANT PROJECT између Владе Републике Србије, коју представља Министарство финансија, као Зајмопримца и кинеске Еxport-Import банке као Зајмодавца:

„У име Социјалистичке партије Србије, могу да кажем да смо се ми с дужном пажњом посветили анализи и овог пакета реформских закона и оцењујемо да у континуитету требамо да наставимо овим реформским путем и да подржимо овом приликом ова три предлога измена закона који су данас на дневном реду.

    Покушаћу да изнесем разлоге због којих Посланичка група Социјалистичка партија Србије сматра да треба да их подржимо, али исто тако да ступим у неку врсту дијалога, уз ограду да сам ипак политиколог, али истовремено и грађанин Србије и заступам бираче, односно део бирача Републике Србије. Мислим да се сви ти реформски закони, хтели ми или не хтели, дугорочно тичу нас, без обзира да ли смо на позицији власти или опозиције.

    Прича о приватизацији у Републици Србији траје много дуже него што траје ова Влада или претходне владе. Она је актуализирана још почетком 90-их година, још је то било у време једнопартијског система. Ви знате да је последња реформска влада истовремено покушала и са обликом Џоинт венчер или неким другим облицима приватизације да уђе на тржиште.

    Цела прича се у ствари води око једне чињенице. Моја партија, Социјалистичка партија Србије је била прилично оптерећена тиме да се докаже да ли је држава још увек добар домаћин, односно да ли имамо страх од капиталистичког начина привређивања. Управо ови реформски закони који су данас на дневном реду показују да је и те како сазрела свест у Србији да морамо ићи у корак са светом и да морамо убрзано да уводимо, да тако кажем, тржишно орјентисана правила игре и тржишно орјентисане механизме за спровођење онога што је свима нама у интересу, а то је да се наша привредна машинерија покрене, да обезбедимо прилив инвестиција, да стране инвеститоре обезбедимо, да смо ми кредибилни партнери за улагања и да реформски закони које усвајамо заиста функционишу на делу.

    Изменама и допунама Закона о привредним друштвима, омогућава се конкретно „Телекому“ да задржи 20% сопствених акција, односно да се тај проценат повећа. У ствари, да се акционари ове фирме, то је оно што интересује све грађане, не само Република Србија, него и грађани и бивши запослени да имају право прече куповине. То је нешто што заиста треба нагласити, јер тај предузетнички дух, та предузетничка култура код нас, премда је дошло до масовне приватизације, односно расподеле тих неких акција и грађанима када говоримо о НИС-у, Аеродрому или о „Телекому“, да се ми још увек учимо о тој некој предузетничкој култури.

    Што се тиче Предлога закона о изменама Закона о Фонду за развој, ту смо ми у Социјалистичкој партији посвећивали пуно већу пажњу, зато што смо ми на недавно одржаном Конгресу усвојили ту идеју, односно подржавамо ту идеју, која је већ у оптицају неколико година, о евентуалном оснивању развојне банке Србије. Наравно, наша новија политичка искуства нису позитивна. Конкретно, бићу прецизна, реч је о злоупотреби, да тако кажем, средстава Развојне банке Војводине, али ја бих истакла оно што је позитивно. Позитивно је да код нас постоји једна институционална мрежа за развојну економску политику у Србији. Ту није само реч о Фонду за развој Републике Србије, ту је реч и о Агенцији за осигурање и финансирање извоза, поред поменуте Развојне банке Војводине, ту је и Фонд за капиталне инвестиције АП Војводине, а исто тако и Агенција за страна улагања и промоцију извоза.

    Премда те институције постоје, било је у већој или мањој мери политизирања, ненаменске доделе тих средстава, а исто тако и од оних корисника који нису у политици, који тврде да су искључиво у економији, било је разних злоупотреба, махинација и манипулација. Поменули смо само старт ап кредите. Дакле, то су они привредници који се тек уче том неком предузетничком послу.

    Кључни проблем у Србији, надам се да ћемо се сви сложити, јесте како доћи до здравог новца. Шта је то здрави новац у Србији, јер су инвестиције, односно кредити комерцијалних банака изузетно скупи? Значи, то је кључно питање – како оздравити економију, како изаћи из тог зачараног круга где ми немамо оплођивање капитала, да употребим сада већ можда застарели марксистички речник? На онај начин на који смо били способни да чак и у једнопартијском систему водимо наша предузећа.

    Ја сам већ поменула да се истовремено преко, рецимо, Фонда за развој води и развојна политика. То је нешто што је кључни проблем у Србији – како да уједначимо ту регионалну развијеност, односно неразвијеност? Министар Сертић је већ говорио о девастираним општинама,  о којима имамо прецизну евиденцију. Како да искоренимо ту политичку или економску културу, да тако кажем, појединих локалних самоуправа да симулирају неразвијеност чак и када ти пласирани фондови дају резултате, само зато да би од централних органа власти или из буџета добили већи прилив средстава?

    Значи, морамо се сви уозбиљити и схватити како функционише тржиште. Зато смо и предложили, односно ми подржавамо ове предложене мере да се буџет, односно да се држава повуче из Фонда за развој у форми гаранција и да гаранције и кредити које даје Фонд за развој једноставно буду гарантовани имовином Фонда за развој. Ево, сада се опет враћам на то питање. Кад бисмо ми били у прилици да у овом тренутку оснујемо ту развојну банку, ја знам да је господин министар Сертић ту експерт јер је био и привредник, а исто тако и на челу Привредне коморе која се изузетно ангажовала око тог питања, да би нам најмање требала једна милијарда евра. Где наћи тај новац? Зато ми морамо да не идемо мимо света. Не смемо бити у дилеми из наших неких политичких или страначких интереса и да измишљамо неки средњи пут или да чекамо да се нешто деси. Неће се ништа специјално десити за Србију, морамо ићи оним путем којим су ишле транзиционе земље, бивше комунистичке, социјалистичке земље, којим су ишле оне земље које су сличне нама, а које су успеле да уђу у ЕУ. Чак и неке суседне земље имају ту развојну банку.

    Ово сада није апел за оснивање развојне банке, премда ми ту идеју подржавамо, него апел за рационализацију тих потенцијалних инвестиционих средстава којима можемо да оздравимо српску економију. Морамо да штедимо. Ја често кажем – није ваљда да је штедња једна најопаснија реч које се грађани боје? Још од почетка осамдесетих година ми штедимо, када је 1981. године обелодањено колики је спољни дуг Југославије.    

    Ми данас знамо да је оптерећење јавним дугом Србије високо. Ми смо високо задужена земља. Истовремено наглашавам да овој Влади се ни у ком случају не може приписати у кривицу за лоше економске одлуке. Прецизно ћу рећи, од 2000. године бивше чланице ДОС-а су управљале економијом, али истовремено ништа ми немамо од тога да се међусобно оптужујемо, упиремо прст кривице, ако смо неспособни привредници. Значи, морамо да се учимо тој политици штедње и морамо да доносимо одлуке које можда грађани неће разумети у првом маху, али истовремено ће схватити да не радимо ништа друго што не раде много богатије земље од нас.

    Такође бих подсетила на чињеницу да је у овом законодавном телу, ако се не варам, године 2004. био у функцији и Одбор за приватизацију који је вршио неку врсту мониторинга над неефикасношћу, односно ефикасношћу, чак је и разматрао жалбе одређених приватизованих фирми, поготово су се ту вероватно жалили највише радници. У том периоду од 2004. до 2011. године, коначан биланс је био да је чак једна четвртина тих масовно приватизованих фирми у ствари била неуспешна, да је у њима било и корупције и манипулације. То је тих 25%, где смо имали црно-бело да смо нешто злоупотребили или да нисмо били способни. Али, баш зато, та успомена коју имамо на то време раније наше експанзије економије југословенске, али истовремено и српске, када смо ми били на страним тржиштима, доказује да ми јесмо способни привредници, на онај начин на који су наши грађани способни радници када оду у земље развијене тржишне економије.

    Напослетку, трећи закон, односно споразум, где ми показујемо исто ту културу штедње јесте Уговор о зајму за кредит који ће омогућити, како је рекао министар Антић, да се после две деценије изгради један значајан енергетски објекат, показује колико смо побољшали рејтинга наше земље и поверење на међународном тржишту капитала. Истовремено и наш политички углед, али баш зато што инсистирамо на реформским потезима и зато што је ова Влада коначно смогла храбрости, што можда неки ранији политичари  нису могли, зато добијамо повољније кредитне аранжмане.Управо је то овај од кинеске извозне „Експорт импорт банке“, где је рок отплате кредита 20 година, укључујући период почека од седам година и по једној изузетној каматној стопи од 2,5% годишње.

    Дакле, када се гледа ова целина, ми морамо бити свесни да се континуирано налазимо у једном процесу читања, ишчитавања, тражења пропуста, сивих зона, правно недефинисаних у сваком реформском закону, кажем, већ смо имали то искуство да сви посланици СПС, као и из владајуће позиције и из других партнерских партија, поготово СНС која има највише посланика, за разлику од неких можда опозиционих посланика који подносе велики број амандмана, али при том не остају до краја дуготрајних заседања, дакле, нису толико верни ономе што проповедају. Дакле, то не практикују до краја, да ћемо бити присутни, да ћемо врло пажљиво читати те реформске законе, исто тако поправљати можда евентуално неким амандманима, али да мислимо да је Србија кренула великим и крупним корацима, реформским корацима и да је Србија јако добра вест и да је Србија кредибилан економски партнер.

    Значи, нема одступнице. Подвукли смо дебелу линију. Биланс знамо, он је можда поражавајући. Не бавимо се кривицом, него смо донели одлуку, Влада, на челу са премијером Вучићем је рекла – да, ми ћемо бити ти, без обзира на можда историјску одговорност коју грађани неће разумети у следећем изборном циклусу, али неко то мора да уради.

    Посланици СПС свесрдно подржавају предложене предлоге измена закона и овог Уговора о зајму и мислимо да ће, исто тако, наши партнери из иностранства, поготово финансијске институције, не само ММФ него и Европска инвестициона банка, ЕУ, исто на овај начин на који то чини и кинеска банка, да ће разумети да се ми разумемо у тржишну економију и да смо добри економски партнери“.

Категорије: Посланичка група