“Дозволите ми да на почетку истакнем јасну и снажну посвећеност Београда разговорима са Приштином и у спровођењу Бриселског споразума упркос бројним отвореним и нерешеним питањима. Једно од таквих питања је питање непоштовања људских и мањинских права Срба и других неалбанаца на КиМ.

Када се говори о људским и мањинским правима на Косову и Метохији, онда се може констатовати да у протеклих скоро 16 година не постоји поштовање људских и мањинских права Срба, Рома, Горанаца и других становника КиМ – неалбанаца.

Поштовање људских права Срба, Рома, Горанаца и других неалбанаца, нису успели да обезбеде ни представници међународних организација –  ни цивилна мисија УН, ни мисија ЕУ – Еулекс, нити представници привремених институција на Косову и Метохији.

Ову своју оцену поткрепићу подацима који су изнеле међународне организације које су се бавиле питањем поштовања људских права на Косову и Метохији.

Према извештају Међународног комитета Црвеног крста – Регионалне делегације за Србију, Црну Гору, Македонију и Албанију – од средине 1999. године, са КиМ је протерано преко 250.000 Срба, Црногораца, Турака, Рома, Муслимана и др, убијено је преко 1.000 Срба, Црногораца и осталих неалбанаца, преко 1.300 особа је отето или се воде као нестали, десетине хиљада кућа, станова и имања је опљачкано, попаљено или нелегално заузето, преко 150 православних цркава и манастира је потпуно или делимично уништено, православна гробља широм КиМ су оскрнављена или уништена.

Према Извештају објављеном у Бриселу априла 2005. године, број интерно расељених лица – како у ЕУ означавају лица протерана са КиМ, износио је 244.833.

У Извештају ОЕБС-а од 2014. године се констатује да се на КиМ вратило само око 1,5% избеглих и расељених лица за мање од 15 година.

Повреде људских права Срба и осталих неалбанаца на КиМ, констатоване су више пута у извештајима Омбудсмана за КиМ, Марка Новицког, као и у извештају специјалног изасланика Генералног секретара УН, амбасадора К.Еидеа.

Извештај специјалног известиоца Савета Европе, Дика Мартија, који је усвојен у Парламентарној скупштини јануара 2011. године,  садржи бројне податке који оптужују водеће људе Ослободилачке војске Косова за нехумано поступање са људима, трговину људским органима, да су починили ратне злочине и да су умешани у мрежу криминала и корупције на КиМ.

Специјални истражни тим ЕУ који је формиран 2011. године је после три године рада објавио да постоје цитирам: „неспорни докази за подизање оптужнице против неколико бивших руководилаца ОВК због ратних злочина над Србима, Ромима и нелојалним Албанцима почињених после јуна 1999.године. Према резултатима истраге одређени припадници ОВК су намерно нападали мањине, убијали их, отимали, било је притварања, сексуалног насиља и скрнављења верских обејеката. Резултат је етничко чишћење великог броја Срба са подручја јужно од Ибра, са изузетком неколико раштрканих енклава.“

Привремене институције на Косову и Метохији, са своје стране, својим чињењем и нечињењем, такође доприносе лошој ситуацији и кршењу људских и мањинских права Срба и других нелабанаца.

Потврда томе су подаци да:

– није објављен ниједан податак о броју избеглих и расељених лица који су успели да врате својu имовинu

– преко 19.000 тужби за одштету предато је судовима на КиМ, а већина судова сe прогласила ненадлежним или су одбили да тужбе приме

– поднето је 1.500 тужби Срба за имовину оштећену у насиљу 2004. године, али се по њима не поступа.

– хиљаде хектара пољопривредног земљишта Срба је заузето и они не могу да уђу у свој посед

– имовина избеглих и расељених лица често је отуђена преваром, на основу фалсификованих потписа на уговорима или пуномоћјима

– процес приватизације на Косову не поштује права Срба и других неалбанаца  који су радили у тим предузећима, као ни права Државе Србије

Судски процеси су у привременим институцијама дуготрајни и скупи, не постоји могућност употребе српског језика и превода докумената.

Ретки су судски поступци ради остваривања права избеглица и расељених лица који су приведени крају и још ни једно лице није добило одштету.

Постој две чињенице које треба истаћи. Прва је да од средине 1999. до 2015. године није основан ниједан суд за решавање злочина почињених на КиМ од тада до данас. Друга је да је у протеклих 15 година, Косово и Метохија постало готово етнички чист простор.

Дакле, уколико се ситуација на КиМ не промени, уколико међународне институције не буду поштовале одредбе које се односе на њихова овлашћења, уколико се не спрече етнички мотивисани напади на Србе и друге неалбанце, не осигура мир и безбедност, кривци за почињене злочине пронађу и казне, одузета имовина врати или се обештете власници, привремене институције КиМ буду непристрасне и ефикасне и не реше се друга  отворена питања,  нећемо моћи говорити о повратку Срба и других неалбанаца у места где су живели, неће бити потребе да се говори о  владавини права на КиМ нити о  поштовању људских и мањинских права Срба и других неалбанаца, јер њих на Косову и Метохији више неће бити, сем у траговима.

Извор: СПС