Veliki uspeh pretvorio se u velike zloupotrebe Vesti

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i šef diplomatije Ivica Dačić ukazao je na zloupotrebe dogovora iz Brisela o slobodi kretanja za građane Kosova i ocenio da je to pitanje ne samo za Srbiju i Mađarsku, već i za EU. „U okviru dijaloga Beograda i Prištine u Briselu bila i tema sloboda kretanja. Očigledno je da sada postoji zloupotreba te slobode kretanja”, rekao je Dačić na zajedničkoj konferenciji za novinare posle sastanka s mađarskim kolegom Peterom Sijartom.

Podsetivši da je Srbija, prema tom dogovoru, dužna da propusti građane Kosova, premda njihova dokumenta ne smatra validnim jer ne priznaje Kosovo kao nezavisnu državu, Dačić je primetio da se ono što je ranije tumačeno kao veliki uspeh “sada pokazalo kao velika mogućnost za zloupotrebu”. „Srbija, a pretpostavljam ni Mađarska, nisu zemlje koje su ciljevi tih migracija. Zato bi EU trebalo ozbiljnije da se pozabavi tim pitanjima”, rekao je Dačić, odgovarajući na pitanja novinara vezana za hapšenja na mađarskoj teritoriji velikog broja ilegalnih migranata s Kosova. On je istakao da se o toj temi razgovaralo i u ponedeljak u Briselu na sastanku s predstavnicima Prištine i visokom predstavnicom EU za spoljnu politiku i bezbednost Federikom Mogerini.

Srbija će učiniti sve što je u njenoj moći, rekao je Dačić, ali je postavio pitanje šta da se učini s ljudima koji su u Prištini legalno dobili šengenske vize. „Mi ćemo sprečavati ilegalne migracije, ali, znate šta su ilegalne migracije – to je kad neko nezakonito prelazi s jedne teritorije na drugu. A, šta ćemo kad oni to rade na osnovu nekih sporazuma ili legalno izdatih viza? To nisu ilegalne migracije”, napomenuo je on. „Ja ne bih voleo da Mađarska ili Srbija budu krive zbog nečega za šta nisu krive”, naglasio je Dačić.

Uz primedbu da je, prema podacima prištinskih medija, s Kosova u proteklih šest meseci otišlo između 60.000 i 100.000 ljudi, ministar Dačić je ocenio da ti “alarmantni podaci” treba da budu razmotreni na nivou ministarstava unutrašnjih poslova zemalja članica EU.

„Zato to pitanje treba da se vrati iz domena politike u domen unutrašnjih poslova”, zaključio je on.

Izvor: Tanjug