ЂОРЂЕ МИЛИЋЕВИЋ, народни посланик Социјалистичке партије Србије на Седмом ванредном заседању Народне Скупштине Републике Србије на заједничком начелном и јединственом претресу о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о заштити од пожара, али и Предлогу закона о оружју и муницији:

„Не умањујући значај и важност споразума о којима данас говоримо, ја ћу у свом излагању, поштујући време које има Посланички клуб СПС, искористити прилику да у неколико реченица још једном саопштим став посланичког клуба када је реч о два законска предлога, пре свега када је реч о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о заштити од пожара, али и Предлогу закона о оружју и муницији.

            Најпре, желим да кажем да оба законска предлога по мишљењу Посланичког клуба СПС врло јасно показују да Влада Републике Србије има слуха и да на прави начин сагледава оно што јесу животна питања и да у конкретном случају заједно са грађанима, што је веома добро и веома позитивно, покушава да изнађе најбоље могуће законске оквире.

            Тема о којој данас говоримо, поновићу, Предлог закона о изменама и допунама Закона о заштити од пожара је заправо, сложићемо се, господине министре, са вама, у неку руку одговорност и обавеза која се поставља пред читаво друштво. То је веома значајно, озбиљно питање за друштво у целини, за све нас.

            Данас када говоримо на ову тему, а имајући на уму да је иницијативу за измене и допуне Закона о заштити од пожара покренуо отац мале Тамаре, која је настрадала у пожару у дискотеци „Контраст“, нажалост, 1. априла 2012. године, када је живот изгубило још пет младих људи. Имајући ову трагедију на уму, имајући на уму ко је покренуо ову иницијативу, ми заправо данас имамо, чини ми се, сви заједно само један јасан циљ, а то је да кроз данашњу расправу у начелу, кроз расправу у појединостима, дођемо до најквалитетнијег могућег законског оквира, који ће помоћи да се ни један млади живот више у Србији не угаси на овакав начин.

            Важно је превентивно деловати, у потпуности се слажем са вама. Важна је едукација, у потпуности се слажемо, али је исто тако важно да свако од нас уради оно што је у његовој моћи да се овакве трагедије у будућности више не догађају, односно да се никада и никоме више не понове.

            Да би се трагедије избегле, важно је да имамо системска решења. Важно је да у та решења буду имплементирана и стандардизована искуства земаља у окружењу. Важно је да имамо квалитетан законски оквир, какав имамо данас и какав ћемо имати након изгласавања овог законског предлога. Важно је да одредбе закона о којем данас говоримо буду обавезујуће, да не буду мртво слово на папиру. Важно је, ми овим законским предлогом имамо врло јасно и прецизно дефинисане обавезе и одговорности свих.

            Важно је да након изгласавања овог законског предлога свако ради свој посао, на једној страни и надлежне институције, надлежни органи, на другој страни власници угоститељских објеката или, како је то дефинисано овим законом, објеката јавне намене, да и они имају на уму да је безбедност њихових гостију приоритет.

            Наравно да ће Посланички клуб СПС у Дану за гласање подржати овај законски предлог, ту апсолутно нема дилеме. Подржавамо у потпуности и циљ који се жели постићи, а то је, како сте ви рекли, повећање степена безбедности и ефикаснија контрола управо објеката јавне намене, првенствено угоститељских објеката и осталих објеката који окупљају већи број људи.

            Оно што свакако јесте најважнија новина, то је стварање правног основа за дефинисање техничких услова, када је реч о овој области. Овај законски предлог такође врло јасно дефинише шта су то објекти јавне намене, дакле, објекти у којима се 80%, чини ми се, простора користи за окупљање људи, а преостали део простора за стамбене или пословне намене. Такође, овај законски предлог ствара један основ за дефинисање техничких услова, што је веома важно, али овај законски предлог ствара и један правни основ за изрицање забране рада одређеног објекта, уколико нису обезбеђени услови за сигурну евакуацију, што је у потпуности оправдано.

            Желим да кажем да ми, као посланички клуб, у потпуности подржавамо такође намеру и интенцију, што мислим да јесте суштина, да се ни један објекат не може регистровати за одређену делатност, па тек након тога да испуњава услове са аспекта заштите од пожара. То мора бити предуслов за регистрацију делатности. Дакле, првенствено неопходно је поседовати пројектну документацију за заштиту од пожара, извршити технички пријем објекта, па тек након тога се бавити регистрацијом и ниједан ноћни клуб, апсолутно ниједан ноћни клуб, ниједан угоститељски објекат, ниједан објекат јавне намене, како је то дефинисано овим законским предлогом, не треба и не сме да ради уколико претходно не достави на увид доказе о противпожарној заштити.

            Оно што сам желео, да искористим прилику да вам поставим као питање, а тиче се овог закона, наиме, у члану 28. овог законског предлога дефинисана је обавеза плана заштите од пожара и у ставу 6. прорачун максималног број људи, између осталог, шта мора све да садржи план, па се каже – прорачун максималног броја људи који се могу безбедно евакуисати из објекта. Претпостављам да постоји уредба којом је дефинисано на који начин се прорачунава и долази до максималног броја људи који се може у одређеном тренутку наћи у неком угоститељском објекту. То је питање које сам желео да вам поставим јер у тренутку када се десила трагедија у дискотеци „Контраст“, у објекту који може да прими 150 људи, било је, чини ми се, између 300 и 350 људи. Да се такве ствари не би дешавале у будућности, просто, информација, мислим да је јако важно и значајно питање.

            Такође, већ је о томе било речи, овај законски предлог отвара и правни пут за дефинисање начина функционисања организација ватрогасно-спасилачких јединица и ми сматрамо да је то добро јер ватрогасно-спасилачке јединице данас функционишу, чини ми се, по основу Правилника из 1982. године. Тешко да нешто што је донето пре 33 године може бити примењиво данас и зато похваљујемо и ову одредбу и ову намеру.

            Дакле, убеђени смо да ћемо имати квалитетан законски предлог. Овај законски предлог ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику“. Оно што је наша сугестија јесте, пре свега вама, министре, да одмах крене његова имплементација и у пракси. Поновићу, да све одредбе овог закона буду обавезујуће, да свако поштује оне обавезе и одговорности које су дефинисане овим законом, како сам малочас рекао, да свако ради и одради свој део посла и чини ми се да у овом тренутку у Србији имамо нешто преко 20 хиљада регистрованих угоститељских објеката или објеката јавне намене. Мислим да је важна, а мислим да сте о томе говорили, господине министре, у уводном излагању, једна свеобухватна контрола након усвајања овог закона, колико је то могуће, свих угоститељских објеката.

            Када је реч о Закону о оружју и муницији, наравно да закон који је усвојен 1992. године не може да одражава стварне потребе данас, то није логично.  Наравно да је неопходно усвајање новог закона, закона који ће бити у складу са Програмом акције Уједињених нација за спречавање недозвољене трговине оружјем, али и Протоколом Уједињених нација о ватреном оружју, закона који ће бити у складу са правом, регулативама Европске уније, у складу са директивама Савета Европе.

            Од тренутка, чини ми се, усвајања овог законског предлога 1992. године, до данас, постојале су бројне измене. Рецимо, 1998. године, уведена је обавеза обуке руковања ватреним оружјем за све који желе да га поседују, а затим је уведено кривично дело за незаконито поседовање оружја јер је пре тога ово био прекршај. Затим је уведена посебна дозвола за ношење оружја која се добија у посебном поступку. Они који су до тада поседовали оружје могли су и да га носе и да га држе, а затим је то раздвојено. Следећа измена се, рецимо, односила на то да је кривично дело за незаконито поседовање оружја прешло у Кривични законик. То су само неке измене које сам покушао да пронађем.

            Дакле, ове измене јесу веома добре, али су и недовољне. Генерално гледајући, закон јесте застарео. У том контексту, желим да кажем да су и, чини ми се, све бивше републике Југославије усвојиле нови закон и по више пута мењале законски оквир који уређује ову изузетно важну и значајну област. Малочас сте о томе говорили. Такође сматрамо да је и то важно. Важно је да је спроведена јавна расправа. Важно је да су уважене сугестије и предлози и надлежних државних органа, али како је наведено, чини ми се, у образложењу законског предлога, и Европске комисије.

            Наравно да ће Посланички клуб СПС подржати и овај законски предлог у Дану за гласање. Подржавајући овај законски предлог, ми заправо желимо да подржимо реализацију два суштинска циља о којима је и колега малочас говорио, а то је, најпре први циљ, да кроз ефикасну контролу поседовања и промета оружја спречимо злоупотребе, повећамо безбедност наших грађана, а други циљ, да оним савесним, одговорним власницима оружја омогућимо коришћење и поседовање, али у складу са законом.

            Гледајући ова два циља, на једној страни, може се рећи да је закон строг, на другој страни, може се рећи да је закон либералан. Са аспекта реализације првог циља, закон је строг, и ми то у потпуности подржавамо. Сматрамо да је то веома оправдано. Са аспекта реализације другог циља, закон је либералан, што је опет прихватљиво и у потпуности оправдано, имајући циљ који се жели постићи.

            Да би се постигао и да би се реализовао овај први циљ, наравно да је важно пооштрити контролу поседовања оружја, направити једну свеобухватну контролу свих оних који данас поседују оружје. У том контексту, такође подржавамо увођење два нова услова, а то су здравствена способност, оправдани разлози, али, наравно, и дискреционо право полиције да може изрећи забрану, уколико процени да лице које поседује оружје може да га злоупотреби.

            Мислим да је колега Јовановић малочас поменуо један стравичан злочин, чини ми се 2007. године, у селу Јабуковац код Неготина, деветоструко убиство, али  починилац тог убиства, исправите ме ако грешим, мислим да сам то негде прочитао, чини ми се, је имао легално оружје, иако је био душевни болесник. Да се такве трагедије не би дешавале у будућности, подржавамо овај предлог периодичних лекарских прегледа. Мислим да је реч о периоду од пет година. Дакле, овакав вид контроле није био предвиђен раније. Раније је било неопходно да доставите потврду да нисте осуђивани и, са друге стране, да се против вас не води кривични поступак.

            Дакле, да скратим, пооштравање услова за добијање и поседовање оружја, увођење додатна два услова уз дискреционо право које се даје полицији, такође, свеобухватну контролу свих оних који данас поседују оружје, али и што строжије и ригорозније санкције за оне који не поседују оружје јесте нешто што Посланички клуб СПС у потпуности подржава.

            Што се тиче другог циља, и са тиме желим да завршим, што се тиче другог циља, а то је да се савесним одговорним власницима оружја омогући поседовање и коришћење у складу са законом, овај закон дакле предвиђа један повлашћени статус за оне регистроване спортске стрелце и за колекционаре, што је у потпуности оправдано.

            Колега је малочас говорио о једном великом проблему, а то је огромна количина оружја које се налази у илегалном поседу. Знате како, то јесте велики проблем, али ја желим да вас похвалим, јер ви овим законом заправо показујете да када је реч о решавању овог проблема не седите скрштених руку и не водите једну пасивну политику, већ једну активну политику. Врло јасно је наведено у образложењу овог законског предлога да је поступак легализације и предаја оружја показао најбоље резултате. С тим у вези, добро је да је легализација уређена овим законским предлогом, тачније чланом 46.

            Још једном, на самом крају, у Дану за гласање Посланички клуб СПС подржаће оба законска предлога“.