Предлог ЛСВ-а за промену изборног закона, по којем би Србија била подељена на пет изборних једница, крчка се у фиокама посланичких клубова републичког парламента већ готово две недеље, али званичног одговора ниједне странке из Скупштине нема. Представници парламентарних странака у једном се слажу – промена изборног законодавста је потребна и на ту тему мора се повести озбиљна јавна дебата. Заменик шефа Посланичке групе СПС-а Ђорђе Милићевић каже за „Дневник“ да социјалисти нису имали времена да ишчитају законски предлог ЛСВ-а.

– Чини нам се да он третира само једно питање и не знам шта су мотиви подношења таквог закона – додаје Милићевић, и напомиње да су социјалисти „врло јасно рекли да је то за нас једно озбиљно и суштински важно питање“.  – Ако се сећате 2011. године, када смо усвајали измене и допуне Закона о избору народних посланика, а то је актуелни закон по којем смо имали последња два циклуса парламентарних избора, врло јасно смо рекли да га сагледавамао као прелазно решење. У тренутку када смо га усвајали и када смо га прихватили, сматрали смо да одговара и на захтеве ЕУ, и на став Уставног суда Србије и на став огромног дела стручне јавности, али и да не решава сва значајна отворена питања. Као и тада, и данас мислимо да је Србији потребна суштинска  реформа изборног законодавства. Чини ми се да се с тиме слаже већина политичких странака у Србији.

Милићевић упозорава на то да питање изборног законодавства „није дневнополитичка тема и није тема око које ми треба данас, или наредних дана да се такмичимо, дајемо изјаве које ће мање или више да се допадну грађанима и да на тај начин убирамо политичке поене“. – То је веома важно и значајно питање. Потребан је разговор, дијалог свих релевантних чинилаца на политичкој сцени Србије и консензус о том питању. Као што смо то дефинисали претходних дана, потребно нам је системско решење које ће унапредити парламентаризам у Србији. Ако се сећате 1992. године, СПС је имао апсолутну власт и на захтев тадашње целокупне опозиције прихватио је пропорционални изборни систем уместо већинског, иако му је тада одговарао већински. Сада неке политичке партије које су тада заговарале пропорционални изборни систем, предлажу неке друге, и сад се поставља питање мотива за то: да ли су лични, политички, или је у питању нешто друго – указује Милићевић.

– За нас је Србија једна изборна јединица. Пропорционални изборни систем јесте политичка реалност, он је у датом тренутку био једно од најбољих прелазних решења. Зашто сматрам да је реалност? Зато што ниједан глас који добије нека политичка странка на изборима није узалудно бачен. Ако разговарамо о модалитетима, не желим да лицитирам, нити да ово буде тема око које ћемо се такимичити, али сматрам да би требало размишљати у правцу комбинованог пропорционално-персоналног изборног система, у којем странке неће губити гласове, они ће ићи странци, а с друге стране, грађани ће знати за кога гласају. Мислим да на тај начин решавамо бројна отворена питања која данас постоје у изборном законодавству у Србији.

Како додаје, једно од отворених питања је како да мотивишете некога ко је  250. на изборној листи да квалитено ради изборну кампању. Или, опет, како да мотивишете бирача да гласа за њега, ако је готово сигуран да тај кандидат неће бити посланик или одборник. Потом, ту је питање територијалне заступљености, која је процентуална заступљеност посланика који долазе из унутрашњости и оних из Београда.

 – Рецимо, оставка јесте лични чин и ту се у потпуности слажемо, али морамо наћи системско решење како да тај наредни слободни мандат не буде предмет политичке трговине. То не говорим ни због једне друге политичке странке, већ због СПС-а и горког искуства које је СПС имао 2002. године, када је једна групација узела седам или девет посланичких мандата и направила странку која тада није постојала – каже Ђорђе Милићевић, алудирајући на то што је СПС, који је у парламент ушао с 37 посланика, на крају остао с мање мандат, јер је некадашњи потпредседник те странке Бранислав Ивковић „откинуо” седам мандата и основао Социјалистичку народну странку.

Извор: Дневник