ЂОРЂЕ МИЛИЋЕВИЋ, народни посланик Социјалистичке партије Србије на Трећој седници првог редовног заседања Народне Скупштине Републике Србије о Предлогу закона о инспекцијском надзору:

„Шта је чињенично стање када је реч о инспекцијама, инспекцијском надзору? Данас у Србији има 39, прецизно, инспекција, разврстаних у 12 ресорних министарстава Владе РС. Уз то имамо локалне, покрајинске, хиљаду подзаконских аката и прописа који на одређен начин регулишу рад инспекција и инспекцијског надзора. Оно што је веома важно за данашњу расправу, јесте да и грађани и привреда имају недвосмислен и јасан став, а то је да је потребна реформа рада инспекција и инспекцијског надзора у Србији и да је потребно усвојити један кровни, један системски закон, који ће уредити рад свих инспекција у Србији“.

„Доста тога је речено у досадашњем току расправе. Наравно да Закон о државној управи, који је усвојен 1992. године и који уређује једно веома важно питање, веома важну и значајну област о којој ми данас говоримо, област рада инспекције и инспекцијског надзора, јесте и застарео, јесте и нефункционалан. Он сигурно јесте реализовао циљеве оног тренутка када је усвојен, циљеве који су се желели постићи у времену када је усвојен, али исто тако сигурно не може утицати битније на реализацију неких циљева који се желе постићи данас.

Шта је чињенично стање када је реч о инспекцијама, инспекцијском надзору? Данас у Србији има 39, прецизно, инспекција, разврстаних у 12 ресорних министарстава Владе РС. Уз то имамо локалне, покрајинске, хиљаду подзаконских аката и прописа који на одређен начин регулишу рад инспекција и инспекцијског надзора.

Оно што такође треба истаћи, нажалост, до сада није постојала сарадња, нема координације, преплићу се делокруг и послови, инспекцијски надзори су врло чести, дуго трају, оптерећују привредне субјекте и такав инспекцијски надзор, наравно, не може бити ефикасан и не може дати жељене резултате. Наравно да је веома важно коначно увести ред када је реч о овој области, када је реч о раду инспекција и када је реч о самом инспекцијском надзору.

Тачно је, бројна истраживања су рађена дуго година уназад. Ја нећу говорити појединачно о ономе шта су све грађани и привреда говорили о раду инспекција, али тачно је – јесу рађена бројна истраживања дуго година уназад. Оно што је веома важно за данашњу расправу, јесте да и грађани и привреда имају недвосмислен и јасан став, а то је да је потребна реформа рада инспекција и инспекцијског надзора у Србији и да је потребно усвојити један кровни, један системски закон, који ће уредити рад свих инспекција у Србији.

Један од кључних приоритета и циљева Владе РС јесте да изгради, ојача и оснажи институције које ће омогућити и обезбедити владавину права, кроз то створи повољније пословно окружење, повољнији пословни амбијент. То, наравно, треба да омогући боље инвестиције и наравно да ће то утицати на смањење незапослености. Уређење ове, како сам рекао, веома важне и значајне области, унапређење рада инспекција и инспекцијског надзора усвајањем законског предлога о којем данас говоримо битно ћемо утицати на реализацију једног веома важног циља и приоритета Владе РС.

Желео бих да кажем да пред нама данас јесте, пре свега, један модеран закон који на савремен начин дефинише и разуме рад инспекција и инспекцијски надзор, закон у који јесу, рекао бих, имплементирани савремени стандарди. Реформе инспекцијског надзора свакако ће имати и друштвени и економски и законски утицај.

Ми смо убеђени, као посланички клуб, да ће усвајање овог законског предлога омогућити да се системски уреди методологија овлашћења, одговорност, обавезе, координација, али и рационално коришћење расположивих инспекција у Србији данас, да ће се омогућити да се унапреди рад инспекција и инспекцијског надзора и подићи на један виши ниво и професионални, али и етички стандарди инспектора са једним јасним циљем, односно са неколико јасних циљева, а то је да се побољша пословно окружење и пословни амбијент у Србији, да се омогући веће поштовање прописа, од стране привредних субјеката, да се омогући већа и боља заштита и грађана и компанија и да се смање административна и финансијска оптерећења која имају, пре свега, мала и средња предузећа, јер они некако највише јесу изложени административном и финансијском притиску.

Сматрамо да ће највећу корист од примене овог закона управо имати привреда. За нас је суштински најважније да овај законски предлог иде у правцу сузбијања смањења сиве економије у Србији. Као што је речено, неће више бити могуће пребацивање одговорности са једне инспекције на другу, са надлежности једне инспекције на надлежност друге инспекције, а поготову када је реч о не регистрованим субјектима. Уколико није надлежност једне инспекције, она је у обавези да о томе упозна инспекцију чија то јесте надлежност и одговорност.

Рекао сам, проценат сиве економије данас је у Србији, нажалост, огроман. Неки статистички подаци до којих сам дошао, не знам колико су тачни, кажу да Србија годишње изгуби 350 милиона евра буџетских прихода управо због сиве економије. Преведено у, хајде да кажемо, пензије, то је та 13 пензија, једна месечна пензија за све пензионере у Србији. Зато морамо сви заједно да делујемо и да радимо на сузбијању сиве економије у Србији, не да кажњавамо оне који послују у складу са прописима, у складу са законом, који измирују порезе и доприносе и на тај начин у буџет РС уливају огромна средства, а да се фаворизују они који у овом тренутку јесу у тој тзв. сивој зони.

Знате како, када се поведе прича у Србији, до израде овог законског предлога и до данашње расправе, када се у Србији поведе прича на тему инспекција и инспекцијског надзора, углавном важе нека неписана правила, инспекције долазе ненајављено, углавном или често код истих привредних субјеката, ја не желим да верујем да тиме желе да пошаљу некакву поруку, и инспекције углавном долазе са циљем да нешто пронађу и да казне привредног субјекта који јесте предмет инспекцијског надзора.

Овим законом оно што је такође важно, инспекција управо добија мандат да делује превентивно, да делује проактивно у спречавању кршења закона. Овај закон уводи један принцип са циљем унапређења пословања привредног субјекта у складу са актуелним, постојећим законима и прописима. Дакле, да предупреди оно негативно што се може десити, да привредни субјекти, који ће бити предмет инспекцијског надзора, спремније дочекају саме инспекције.

Дакле, подржати предузетнички дух, а не само кажњавати, превентивно и едукативно деловати, што је веома важно, а не само санкционисати. Оне који добро послују, који послују у складу са постојећим законима, прописима подржати да послују и раде још боље. Они који нерегулаторно послују, нерегистроване субјекте, наравно, санкционисати, казнити, онемогућити им да послују и да раде и да функционишу у Србији, јер на тај начин се шаље, рекао бих, једна јасна порука, један јасан сигнал свим потенцијалним инвеститорима који би дошли у Србију – да свако ко жели да дође у Србију, да ради у Србији у складу са постојећим прописима и законима, је наравно добро дошао.

Вршиће се процена ризика компанија и активности на основу које ће се правити планови надзора у свим областима. Инспектори ће користити јединствен инспекцијски информациони систем и формираће се координационо тело. Ви сте рекли временски период у којем ће бити формирано координационо тело. Формирање координационог тела је веома важно, управо оно о чему сам говорио, нема пребацивања одговорности. Постојаће, дакле, интегрисани план инспекција који ће морати све да окупи и мораће око конкретних ствари да се постигне договор. То онемогућава, по нашем мишљењу, произвољна тумачења појединих инспектора, то сужава простор и за некакве злоупотребе, иде ка сузбијању сиве економије али оно што је још важније повећава јавност у раду. Транспарентност и већа јавност у раду инспекција је од изузетне важности и значаја и то кажу привредни субјекти.

Привредни субјекти, када већ говоримо о истраживању, у једном од истраживања кажу да они желе да послују у складу са прописима, да желе да послују у складу са постојећим законима, законским актима али да врло често нису у могућности да до тих прописа и аката дођи и да нису у могућности, да немају приступ процедурама на основу којих се спроводи инспекцијски надзор. Ово је посебно изражено код предузетника и у микро и у малим друштвима које чине око 98, 99% привредних субјеката и заиста јесу окосница запошљавања у Србији у овом тренутку.

Шта се постиже и шта заправо значи већа транспарентност? Јавно оглашавање постојећих прописа, планова надзора, контролних листа, едукативно, превентивно, стручно деловање и све то сигурно хоће омогућити и већу сигурност и већу извесност и већу предвидивост када говоримо о привредним субјектима који ће у неком  наредном периоду бити предмет инспекцијског надзора.

Оно што желим такође да кажем, када је реч о овом законском предлогу, он свакако јесте пример једне добре праксе када је реч о самој методологији, начину израде како се дошло до овог квалитетног законског оквира. Дакле, повела се једна отворена јавна расправа, отворен дијалог између јавног и приватног сектора, свих оних који у Србији јесу заинтересовани да се на прави и адекватан начин уреди ово веома важно и значајно питање и дошло се до квалитетног системског законског оквира који јесте и модеран и савремен и ефикасан, али као што сам рекао и реформски.

Регулисањем овог питања сигурно се хоће осигурати пословање у Србији у складу са прописима, хоће се омогућити делотворна борба против корупције, ојачаће се регулаторна политика, јер инспекције заузимају важно место у обезбеђивању поштовања прописа у различитим областима друштвеног живота. И шта је то што, и са тиме желим да завршим, шта је то што се конкретно постиже овим законским предлогом? Дакле, јасна правила, поступци надзора, утврђивање овлашћења инспектора са једне стране и јасно прецизно дефинисане обавезе привредних субјеката који ће бити предмет инспекцијског надзора са друге стране и то наравно сужава простор за корупцију и било какав вид злоупотребе.

Наравно, Посланички клуб СПС у Дану за гласање хоће подржати овај законски предлог“.