НЕНАД МИЛОСАВЉЕВИЋ , народни посланик Социјалистичке партије Србије на  Четвртој седници Првог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије на заједничком јединственом претресу о Предлогу закона о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе Грузије о сарадњи у области туризма и Предлогу закона о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Кабинета министра Украјине о сарадњи у области туризма

„Оба споразума имају за циљ стварање институционалних оквира за развој свих облика сарадње у области туризма и јачање туристичких веза, што за Србију представља још једну озбиљну шансу да туристичким тржиштима Грузије и Украјине представи своју туристичку понуду и огранизованије је пласира“.

„Пред нама су данас два споразума из области туризма које Народна скупштина треба да ратификује.

    У питању су Споразум о сарадњи у области туризма између Владе Републике Србије и Владе Грузије и Споразум између Владе Републике Србије и Кабинета министра Украјине о сарадњи у области туризма.

    Као што знам споразум са Украјином је потписан у јуну, а споразум са Грузијом је потписан јула месеца 2013. године. Оба споразума имају за циљ стварање институционалних оквира за развој свих облика сарадње у области туризма и јачање туристичких веза, што за Србију представља још једну озбиљну шансу да туристичким тржиштима Грузије и Украјине представи своју туристичку понуду и огранизованије је пласира.

    Дакле, Србија жели да овим споразумима побољша своју туристичку позицију на европској туристичкој мапи. Са овим државама Србија има традиционално добре односе, тако да сарадња у области туризма треба да допринесе унапређивању укупних билатералних односа, односно укупне економске и привредне сарадње Србије са Грузијом односно Украјином.

    Привредна сарадња са Грузијом углавном се односи на области индустрије, металне конструкције, контејнера, лекова. У 2013. години на пример, та привредна размена је вредела око три милиона долара од чега је српски извоз достизао 2,8 милиона долара, дакле постоји добра извозна основа коју туристички промет може да повећа.

    Када је у питању Украјина, треба истаћи да наше две земље имају дугогодишњу привредну сарадњу. Подсетићу да је садашњи министар спољних послова 2013. године у функцији премијера, отворио бизнис форум српских и украјинских привредника уз учешће преко 80 предузећа из Србије. Овом приликом је било готово потписивање Споразума о слободној трговини са Украјином. Иначе, за сада са Украјином Србија има најразвијенију сарадњу у области индустрије и грађевинарства, али постоји велики простор за унапређење сарадње у области агрокомплекса, енергетике, транспорта робе и у области туризма.

    Тих дана је потписан и споразум са Украјином о сарадњи у области туризма, којим је потврђена жеља обе државе да се добри билатерални односи потврде институцијализацијом сарадње у области туризма. Србија као туристичка дестинација последњих година постаје све интересантнија иностраним туристима, јер има велики туристички потенцијал и различите видове туристичке понуде. Нажалост доста тога није познато иностраном тржишту. Један од разлога је и чињеница да не постоји адекватна размена туристичких информација, тако да становништво, односно потенцијални туристи, туристичка привреда и организатори путовања у Грузији и Украјини нису довољно упознати са туристичком понудом Републике Србије.

    Овим споразумом се потврђује спремност Србије и Грузије, односно Србије и Украјине да успоставе сарадњу у области туризма на институционалном нивоу, чиме се стварају услови за њен даљи развој и унапређивање. На овај начин успоставља се и оквир за јачање укупних економских односа између држава потписница, путем сарадње између појединих партнера у туризму. Иначе сарадња Републике Србије и Грузије, Републике Србије и Украјине у области туризма много је слабија него што би то било могуће имајући у виду ниво традиционално добрих укупних билатералних односа Србије са овим државама.

    Нажалост, туристичка размена са Грузијом и Украјином једва је статистички видљива. Званичну статистику у нашој земљи евидентира туристички промет са овим земљама, као доласке из осталих европских земаља, што представља, наравно, својеврсну потврду више него скромних резултата туристичког промета.

    Ова празнина се попуњава споразумима које треба да ратификујемо после данашње расправе, јер су у њему наглашени посебни облици сарадње од интереса и значаја за развој туризма у државама потписницама, у циљу успостављања правне основе за даљи развој туристичке размене.

    Важно је рећи да се споразумима са обе државе јача сарадња заснована на принципима равноправности и узајамне користи.

    Државе потписнице ће сарадњу у области туризма остварити у складу са важећим прописима у својим државама, укључујући ове споразуме, као и у оквиру стандарда међународних туристичких организација.

    Споразуми са Грузијом, односно Украјином, омогућавају сарадњу успостављањем директних контаката између надлежних органа у области туризма, између тур-оператера и других релевантних субјеката и организација у државама потписницама које се баве туристичком делатношћу.

    Споразумима се предвиђају и мере које су дужне да предузму стране потписнице у циљу осигурања безбедности туриста једне земље за време боравка у другој држави потписници, при чему се морају поштовати и међународни стандарди.

    Један од важних циљева ових споразума јесте подстицај развоја туристичке инфраструктуре и материјалне основе туризма и инвестирање у туристичку индустрију. Овај аспект за развој туристичке привреде Србије има велики значај, имајући у виду разноврсност туристичке понуде и велике могућности њеног развоја.

    Познато је да  Србија има велике потенцијале за развој бањског, планинског, сеоског и транзитног туризма, да има богату културну баштину и велики број међународно признатих и познатих туристичких манифестација, као што су Гуча, Бирфест, Егзит, па и Нишвил, на крају крајева.

    Сарадња предвиђена овим билатералним споразумима подразумева и подручје размене стручњака и програме едукације за туристичке званичнике и професионалце, за сарадњу између организација које се баве истраживањем у области туризма, размену статистичких података и других информација од значаја за туристичку сарадњу две земље. Оба ова споразума се закључују на пет година, са могућности аутоматског продужавања за наредни петогодишњи период.

    На крају, треба истаћи да спровођење ових споразума не изискује посебна финансијска средства из буџета Републике Србије, а с друге стране, очекује се да њихова ратификација и примена допринесу не само туристичком већ и укупном економском развоју Републике кроз повећани девизни прилив од туристичког промета, као и кроз евентуалне инвестиције у туристичкој инфраструктури.

    Имајући у виду све разлоге које је предлагач изнео, као и стварне очекиване ефекте, посланичка група СПС ће у Дану за гласање подржати ратификацију ова два билатерална споразума“.