ЂОРЂЕ МИЛИЋЕВИЋ, народни посланик и овлашћени представник Социјалистичке партије Србије на Петој седници Првог редовног заседања Народне скупштине на заједничком и јединственом претресу о Предлогу закона о жичарама за транспорт лица, Предлогу закона о уговорима о превозу у железничком саобраћају, Предлогу закона о потврђивању Споразума о ваздушном саобраћају изммеђу Владе Републике Србије и Владе Уједињених Арапских Емирата, Предлогу закона о потврђивању Споразума о ваздушном саобраћају између Владе Републике Србије и Владе Народне Републике Кине и Предлогу закона о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе Републике Македоније о утврђивању граничне процедуре за железнички гранични прелаз Прешево – Табановце:

„Један од суштинских разлога за усвајање новог закона о саобраћају, односно, новог закона о уговорима о превозу у железничком саобраћају, лежи у чињеници да српско законодавство има и два нова системска закона. Реч је о Закону о железници и реч је о Закону о безбедности и интероперабилности железнице. Што се тиче другог законског предлога, Предлога закона о жичарама за транспорт лица, већ је речено, ово јесте нова област. Ова област до сада није законски уређена, није уређена у српском законодавству, али ако полазимо од онога што јесте реалност, од онога што јесте чињенично, да туризам јесте реална развојна шанса, реални развојни потенцијал Србије, онда је потпуно логично да све оне аспекте који се тичу и који могу помоћи у развоју туризма, треба уредити на један јединствени начин“.

„Пред нама је пет законских предлога и сваки од ових законских предлога, по мишљењу СПС-а, има одређену важност и значај у области на коју се односи.

Најпре, неколико речи о Предлогу закону о уговорима о превозу у железничком саобраћају. Наравно, на самом почетку ћу рећи да ће овај законски предлог у Дану за гласање имати подршку Посланичког клуба СПС.

Тачно је и министарка је у уводном излагању рекла да важећи Закон о уговорима о превозу у железничком саобраћају јесте усвојен још на савезном нивоу 1995. године и да се у идентичном садржају, идентичном облику овај закон примењује у складу са Уставном повељом, у складу са директивама за спровођење Уставне повеље и на републичком нивоу од 2003. године.

У међувремену, од тренутка усвајања овог законског предлога, од 1995. године, па до данас, то свакако јесте временски период који јесу обележиле суштинске реформе, суштински реформски процеси када је реч о прописима у области железничког саобраћаја у Европи, и то свакако јесте један од разлога зашто је неопходно усвојити нови закон.

Такође, један од суштинских разлога за усвајање новог закона о саобраћају, односно, новог закона о уговорима о превозу у железничком саобраћају, лежи у чињеници да српско законодавство има и два нова системска закона. Реч је о Закону о железници и реч је о Закону о безбедности и интероперабилности железнице. То су два системска закона која испуњавају прва три пакета директива ЕУ, јесу у складу са прописима ЕУ када је реч о безбедности. Ова два законска предлога заправо значе либерализацију отвореност, интероперабилност тржишта али ова два законска предлога значе и јачу и снажнију конкуренцију, значе и боље и квалитетније услуге, али шира и већа овлашћења корисника услуга.

Наравно, евидентна је потреба да се на јединствен начин уреди ова област, да се ојача и оснажи конкурентност на транспортном тржишту под једнаким и транспарентним условима за све кориснике и за све превознике. Наравно, разлози за усвајање новог законског предлога леже и у чињеници да актуелни законски предлог, законски предлог који је усвојен 1995. године, дакле на савезном нивоу, не предвиђа могућност раздвајања транспорта од управљања инфраструктуром. Терминологија која је коришћена и која се данас користи, када је реч о овом  законском предлогу, јесте анахрона, јесте застарела и пракса јесте одавно надмашила неке важеће, односно, неке предвиђене законске обавезе.

Ми верујемо да ће усвајање овог законског предлога обезбедити, односно да ће врло прецизно и јасно дефинисати права и обавезе путника са циљем оснаживања права путника, побољшања ефикасности и атрактивности железничког транспорта, али исто тако верујемо да ће примена овог законског предлога омогућити унапређивање односно, побољшање ефикасности железничког система РС, његово интегрисање у тржиште транспортних услуга, али и интеграцију „Железница Србије“ у железнички систем ЕУ.

Наравно, опште је познато да је за примену законског предлога о којем данас говоримо, неопходно до краја завршити један изузетно важан и значајан посао. Желим одмах, на самом почетку, да кажем да у том послу у овом тренутку све оно што чини и ради ресорно министарство има подршку Посланичког клуба СПС. Наравно, мислим на реформу и реструктурирање националне компаније. О  реформи железнице говори се још од 2000. године, у том периоду је јако мало урађено а колико је важан овај посао, говори и сама чињеница да овај посао управо јесте постао део аранжмана са ММФ-ом.

Шта је циљ који ми заправо желимо да подржимо? Временом се морају смањити средства која се из државне касе издвајају за националну компанију у виду субвенција. Мора се спречити пропадање националне компаније, један силазни тренд који национална компанија у овом тренутку има, створити нову компанију која може да функционише, која може да послује, која може да остварује приходе и инвестиције. У потпуности се слажемо са вама када кажете да могу и морају да се остваре већи приходи од транспорта и да инвестиције и пројекти у овој области заиста не смеју да стоје. Десет милијарди динара се за субвенције годишње издваја за ову националну компанију и не смеју пројекти да стоје, јер када говоримо о субвенцијама, то јесте новац грађана Србије.

Нажалост, поражавајућа је чињеница о којој сте, чини ми се, пре неколико дана, имао сам прилику то да чујем, говорили да је продуктивност „Железница Србије“ за 70% мања од продуктивности европских железница.

Анализирајући неке податке између осталог, ја сам успео да дођем до још неких чињеница које, нажалост, ако су тачне нису добре, а уколико нису тачне, ви ћете ме демантовати. То ме свакако радује. У овом тренутку у националној компанији, колико сам могао да сагледам, има негде око 17.000 запослених. Уколико би, рецимо, просечне плате остале исте, имам податак колике су просечне плате, али нећу о томе говорити. Уколико би плате у овом тренутку остале исте, њихово учешће у укупним трошковима пословања националне компаније „Железнице Србије“, чини ми се да износи око 57%. Ако би национална компанија плате у овом тренутку исплаћивала из сопствених прихода, она би могла да исплати плате негде за око 7.100 запослених, што свакако, ако је тачно, није добар податак.

И зато, још једном понављам, ми као посланички клуб у потпуности подржавамо све оно што Министарство у овом тренутку чини и ради у правцу реструктурирања и реформе националне компаније „Железнице Србије“, да се повећа учешће железнице у транспорту домаће робе са садашњих 10% на бар 29% колико је било 1990. године. Још једном, поновићу наравно, ми ћемо у Дану за гласање подржати овај законски предлог.

Што се тиче другог законског предлога, Предлога закона о жичарама за транспорт лица, већ је речено, ово јесте нова област. Ова област до сада није законски уређена, није уређена у српском законодавству, али ако полазимо од онога што јесте реалност, од онога што јесте чињенично, да туризам јесте реална развојна шанса, реални развојни потенцијал Србије, онда је потпуно логично да све оне аспекте који се тичу и који могу помоћи у развоју туризма, треба уредити на један јединствени начин.

У Србији се жичаре за транспорт лица искључиво користе у ски центрима и на скијалиштима. Колико сам могао да сагледам из образложења овог законског предлога, мислим да је то јасно дефинисано да су у плану израда једна жичара на Копаонику, три стазе са системом жичара на Златибору, што сматрамо да је веома добро, јер развој планинских центара са повећањем капацитета система жичара јесте веома важан државни пројекат, имајући на уму чињеницу да туризам јесте реална развојна шанса Србије. То је део платформе економског развоја планинских центара централне Европе. Дакле, капацитет жичара ће се све више повећавати и то наравно, подразумева да ова област мора бити уређена и са правног и са економског, али и са техничког аспекта.

Са друге стране, закон који сам малочас споменуо, системски закон, Закон о Железници, између осталог и он намеће обавезу усвајања законског предлога који ће регулисати обавезу о којој данас говоримо. Слажемо се, ово јесте један комплексан систем и потребна је јединствена терминологија. Наравно, важно је ову област ускладити са директивама европског парламента, пре свега зарад хармонизације нашег законодавства са законодавством ЕУ, али и зарад увођења неких нових приступа, техничких, правних, економских новина, као и новина у структури управних органа.

Ви сте о томе већ говорили, шта је то што конкретно садржи и шта је то што се уређује овим законом? Дакле, само ћу у једној реченици рећи, уређују се жичаре, услови за изградњу, реконструкцију и одржавање, стављање на тржиште, управљање постројењем жичаре, органи и организације тела надлежних за спровођење закона и вршење надзора над применом овог закона. Ми верујемо да усвајањем овог закона ће бити повећана и ефикасност, и безбедност, и сигурност ове врсте саобраћаја.

Пред нама су данас и два споразума, односно два предлога закона у виду споразума, Предлог закона о потврђивању Споразума о ваздушном саобраћају између Владе Републике Србије и Владе УАЕ и Предлог закона о потврђивању Споразума о ваздушном саобраћају између Владе Републике Србије и Владе Народне Републике Кине. Без обзира што је овде реч о ваздушном саобраћају, ја ћу рећи на који начин ми сагледавамо споразуме о којима данас говоримо. Сматрамо да се овим споразумима даље унапређују добри односи држава које иду једном узлазном путањом, а такође доприноси и даљем свеобухватном развоју односа у различитим сферама.

Ова два споразума по нашем мишљењу јесу још један искорак напред у свеобухватним односима. Унапређују се већ традиционално добри односи Владе Републике Србије и Владе Народне Републике Кине.

Желим да подсетим само на неке чињенице које нису везане са овај законски предлог, али сматрам да јесу јако важне. Након успешне посете председника Владе Републике Србије Народној Републици Кини уследила је након три деценије и веома важна посета премијера Кине Србији. Самит председника Кинеске Владе и 16 премијера централне и јужне Европе одржан је у Београду и он има огроман значај, не само за регион, већ има огроман значај и за Европу.

Са друге стране, када је реч о економским односима, бројне компаније из Кине су радиле на реализацији, већ су радиле на реализацији значајних пројеката у Републици Србији, а постоји заинтересованост у перспективи за поновну сарадњу када је реч конкретно, рецимо, о пројекту пруге Београд – Будимпешта, а када говоримо о пројектима на којима смо имали сарадњу, пре свега мислим на мост Земун – Борча, пројекат Термоелектране „Костолац“ и изградња деонице на Коридору 11.

Други споразум јесте по нашем мишљењу, наставак и унапређење добрих билатералних односа и добрих политичких односа две владе, Владе Републике Србије и Владе Уједињених Арапских Емирата. Када је реч о овом споразуму желим да истакнем неколико чињеница за које сматрамо као посланички клуб да су важне пре свега због односа две владе.

Дакле, желим да подсетим на неке ствари. Уједињени Арапски Емирати су Србији одобрили кредит од једну милијарду долара. Србија у претходних неколико, дужи низ година уназад није добила кредит по повољнијим условима и мислим да је Србија на том кредиту уштедела годишње од 30 до 40 милиона долара и сама чињеница да је Србији остављено на располагање да определи на који начин ће утрошити средства говори о кредибилитету и међусобном поверењу Србије и Уједињених Арапских Емирата.

Такође, Влада Републике Србије и авио компанија из Уједињених Арапских Емирата „Етихад“ потписали су 1. августа 2013. године уговор о стратешком партнерству којим је основана нова компанија. Та нова компанија данас је постала лидер у региону, профитабилна компанија од компаније „ЈАТ“ која је била на ивици банкрота. Такође, у овом можда најважнији инвестициони пројекат, пројекат који треба да покрене по нашем мишљењу читаву Србију, који ће дати ново лице Београду али и Србији, пројекат који треба да покрене комплетну српску привреду, мислим на пројекат „Београд на води“, који се управо гради из средстава Уједињених Арапских Емирата. Наравно и овај споразум ће имати подршку Посланичког клуба Социјалистичке партије Србије.

Што се тиче петог законског предлога, реч је о Предлогу закона о потврђивању споразума између Владе Републике Србије и Владе Републике Македоније о утврђивању граничне процедуре за железнички гранични прелаз Прешево и Табановце.

Овај споразум је Србија већ потписала са Бугарском, Црном Гором, са осталим земљама у региону и суседним земљама у ЕУ и ми верујемо да, у оно што сте рекли у уводном излагању, да потврђивање овог законског предлога хоће на неки начин бити боље, допринети да буде боље регулисан гранични и железнички саобраћај, његово уредно и ефикасно одвијање, смањење постојећег нивоа административних мера и увођење ефикасније граничне контроле у железничком транспорту. Поновићу још једном, у Дану за гласање Посланички клуб СПС подржаће и овај законски предлог“.