Најновије

Измене и допуне закона доприносе бољој примени у пракси Посланичка група

МИЛЕТИЋ МИХАЈЛОВИЋ, народни посланик Социјалистичке партије Србије, на Шестој седници Првог редовног заседања о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о приватном обезбеђењу и о Предлогу закона о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Савета министара Републике Албаније о узајамном признавању возачких дозвола.

 

„Данас поново имамо пред собом Закон о приватном обезбеђењу, заправо његове измене и допуне.

Као што већ знамо, овај закон је по први пут донет 2013. године, тачније крајем 2013. године, и њиме је било прописано да су за извршавање и примену овог задатка дати рокови од шест месеци од дана ступања на снагу, што је подразумевало доношење одређених подзаконских аката. Са друге стране, да правна лица, предузетници за приватно обезбеђење, као и физичка лица која врше послове приватног обезбеђења, свој рад морају ускладити са одредбама закона и подзаконским актима, а у складу са подзаконским актима у року од 18 месеци.

Приликом доношења овог закона и тада смо били можда свесни тога да је можда ово прекратак рок, али с обзиром на чињеницу да се две деценије није радило на овом плану, можда је и постојала оправдана амбиција да се може завршити у овом прописаном року, како је законом тада донето, сви ови послови који су били предвиђени што се тиче доношења подзаконских аката и што се тиче онога да су правна лица, предузетници и физичка лица имала да свој рад ускладе и примере одредбама закона. Могло се претпоставити можда да ће доћи до пробијања.

И сувише дуго времена је прошло, а да се овом материјом нико није бавио. Наравно, једна жеља и једна воља је постојала да се уради у том року, али можда није била довољно добра процена, што није страшно. То не може да буде сада камен спотицања у односу на оно што треба данас да урадимо да то променимо, да примеримо и да учинимо да се сви послови заврше у будућем прописаном року који ћемо овде донети. У закону су дати ти рокови и то је 1. јануар 2016. године, али бих се сагласио и са тим, министар је већ овде и поменуо, да можда треба размишљати да за неколико месеци померимо тај рок како би то реалније било, да заиста заживи у пракси.

Морамо рећи да је питање приватног обезбеђења један сектор и једна област која је заправо доживели једну експанзију у стварном животу и у пракси, а да при томе она није била регулисана на адекватан начин, законски и са прописима овде код нас у нашој земљи. Са друге стране, да је ова област приватног обезбеђења заиста доживела експанзију, али и на адекватан начин је уређена у ширем окружењу, у другим земљама око нас, па и у ЕУ, наравно.

Наравно да о овоме треба водити рачуна, јер та сфера приватног обезбеђења је заправо један део безбедносног система наше земље и он заједно са оним што је јавни сектор обезбеђења, односно безбедности, државни, како би га назвао, представља јединствени систем. То нису ствари за играње и самим тим то подразумева заиста детаљно прописивање свих сегмената ове веома сложене области, јер ту не могу и не смеју бити никакве импровизације, узимајући у обзир сложеност и тежину ове области и ових послова који се обављају.

Кроз подзаконска акта је заиста потребно много тога уредити, а нешто од тога је већ и завршено добрим делом. То је систем стручног образовања и оспособљавања, доношење програма обуке и нормативи за извођење обуке. Треба прописати униформе припадника приватног обезбеђења, прописати начин употребе средстава принуде, начин извођења техничке заштите, изглед и садржину легитимације службеника који се баве приватним обезбеђењем, критерије за обезбеђивање обавезно обезбеђених објеката, као и минималне техничке услове код обавезне уградње система техничке заштите у неким објектима као што су банке, финансијске институције итд.

Највећи део овога је ипак завршен, али треба оставити пристојан рок и онима који ће се сутра бавити овим пословима да се ускладе са законом и са свим оним прописима који су овде дати у подзаконским актима.

Осврнуо бих се и на то политизовање овог питања и није ништа страшно ако опозиција критикује актуелну власт и актуелну коалицију, то је и њен посао итд, али при томе мора да, или би бар требало, да тако кажем, остане достојанствена и да на један аргументован, уљудан и коректан начин то чини. У противном онда имамо само неке изјаве и констатације које дневно-политички служе данас и које заиста немају никакву политичку тежину.

Зашто овај закон није донет раније, када је постојао Нацрт закона о приватном обезбеђењу, у време када је СПС била у коалицији са ДС на власти. Не верујем да смо ми из СПС могли да се супротставимо тада политичкој моћи и политичкој вољи ДС, по било ком питању. И да је било те политичке воље, онда би сигурно овај закон био на дневном реду још тада и био би донет. Та политичка воља се створила тек касније, када смо ми из СПС ушли у коалицију са СНС и зато је тај закон донет крајем 2013. године, а данас ми овим заправо моћи ћемо учинити да тај закон исправимо, да га допунимо и изменимо.

Сложио бих се са колегом послаником Ковачевићем из ПУПС да ћемо можда већ следеће године бити у прилици поново да ставимо овај закон на дневни ред. То уосталом јесте и правило. Закон се не доноси само једном за сва времена. Он мора да претрпи и да доживи одређену проверу у пракси, да се уоче мањкавости, а онда да се кроз измене и допуне ствари исправе, како би био у потпуности применљив на један објективан и реалан начин у животу и у пракси.

Наравно, овде овај закон предвиђа и питање уређења начина наплате такси за издавање легитимације службеника, с обзиром да Закон о буџетском систему предвиђа и прописује да се то може учинити само законом, а не уредбом. Ево, кроз измене и допуне овог закона и то питање на адекватан начин решавамо, а кроз подзаконски акт ће бити утврђено која је то висина која ће бити за ову таксу.

Мора се, наравно, уважити и та чињеница да, с обзиром да је реч о једном новом закону, о једној новој области а која је веома, веома сложена, то подразумева и другачију организацију МУП-а са својим одговарајућим службама, са својим одговарајућим комисијама итд. које треба да одговоре свим захтевима које прописује овај закон и наравно да је зато потребно време.

Дакле, лако је давати неке паушалне оцене, лако је критиковати, али је много теже прионути на рад, суочити се са стварним тешкоћама, са тежином задатка и са тим изаћи на крај. Мислим да заправо ова коалиција СНС и СПС заправо тај посао ради и из тог разлога ће наша посланичка група гласати за овај закон.

Када је реч о Предлогу закона о потврђивању споразума између Владе Републике Србије и Савета министара Републике Албаније о узајамном признавању возачких дозвола, наравно, можемо констатовати да се овим чином заправо унапређује полицијска сарадња, да је то један споразум који је закључиван од стране наше земље и са другим државама у окружењу и што је најважније, важно је да кроз доношење овог закона и кроз потврђивање овог споразума ми са своје стране укажемо да смо пристали на сарадњу са Републиком Албанијом, без обзира колико постојао анимозитет или нека дистанца или одбојност у ономе што је сарадња са Републиком Албаније са наше стране, односно са њихове стране, када је реч о њиховој сарадњи са нама.

Усвајањем овог споразума и неких других, ми заправо релаксирамо те односе и покушавамо, наравно, да се приближимо ономе што јесте будућност живота и на Балкану и у Европи, Европској унији, да морамо сарађивати по свим питањима и да све спорне ствари можемо решавати кроз политички дијалог и кроз споразумевање и то је, ето, један од почетака и на том плану.

На крају још да констатујем да ће Посланичка група СПС оба закона подржати. У потпуности подржавамо ово што су излагања била и господина министра на овом плану и увек ћемо бити на том курсу да унапређујемо све законе који, наравно, временом траже одређене измене и допуне“.

 

Категорије: Посланичка група