Најновије

Вековно пријатељство и плодна сарадња у области образовања и науке са Руском федерацијом Посланичка група

МИЛЕТИЋ МИХАЈЛОВИЋ, народни посланик и овлашћени представник Социјалистичке партије Србије на Седмој седници Првог редовног заседана Народне скупштине Републике Србије на заједничком начелном и јединственом претресу о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о правној заштити индустријског дизајна, Предлогу закона о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе Руске Федерације о узајамном признавању и еквиваленцији јавних исправа о стеченом образовању и научним називима и Предлогу закона о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе Републике Македоније о узајамном признавању јавних исправа о стеченом образовању и о стручним, академским и научним називима:

„Данас су на дневном реду измене и допуне Закона о правној заштити индустријског дизајна и два споразума, односно два закона о потврђивању споразума у области образовања, то су билатерални споразуми Републике Србије које је потписала са Руском федерацијом, односно са Републиком Македонијом о узајамном признавању и еквиваленцији јавних исправа о стеченом образовању и научним називима.

    На почетку ћу рећи да ће Посланичка група СПС гласати за сва три закона. Када је реч о Закону о заштити индустријског дизајна, односно изменама овог закона, важно је истаћи да предвиђена решења првенствено имају за циљ да се ускладе са правилима која важе у ЕУ и да отклоне извесне уочене недостатке који су за последицу имали различито тумачење и примену закона.

    Мада су у питању измене терминолошке природе, оне треба да омогуће прецизније тумачење и ефикаснију примену важећег закона. Чињеница је да, као и код заштите интелектуалне својине у целини, тако и код индустријског дизајна, долази до проблема у примени Закона о заштити ауторских права. Зато се овим законом врше измене и допуне у оном делу који се управо односи на грађанско-правну заштиту, са циљем успостављања ефикасног система правне заштите индустријског дизајна као дела националног система заштите права интелектуалне својине.

    Изменама закона прецизније се у том смислу дефинише производ који је предмет заштите индустријског дизајна. Наиме, овом изменом, у дефиницију производа, поред делова који су намењени за спајање у сложени производ, паковања производа, графичких симбола и типографских знакова, додаје се и укупни визуелни идентитет производа. Иначе, изменом закона се прописују и периоди за које се, уз плаћање прописане таксе, врши продужење важење заштите, а периоди су од по пет година, у укупном трајању од 25 година, колико може да буде заштићени индустријски дизајн.

    Значајно је да се изменама закона прописује ко може заступати страна лица у поступку пред надлежним органом. Закон прописује да страно физичко или правно лице које нема пребивалиште или седиште у Републици Србији у поступку пред надлежним органом мора именовати заступника из реда лица уписаних у регистар заступника који води надлежни орган или домаћег адвоката. Другим речима, уколико страно лице има пребивалиште, односно седиште на територији Републике Србије оно неће бити у обавези да именује заступника.

    Затим, изменама и допунама закона се дефинише максималан број индустријског дизајна за које се може тражити заштита и дефинише вишеструка пријава за признање индустријског дизајна, што до сада није постојало. Законом се

поједностављује процедура пријављивања за признавање индустријског дизајна. Наиме описи индустријског дизајна за пријаву односиће се искључиво на оне елементе индустријског дизајна који га чине новим, а не на све елементе индустријског дизајна, како произилази из важеће одредбе. На тај начин подношење пријаве за признање индустријског дизајна биће знатно олакшано, будући да је досадашња одредба захтевала састављање веома обимних и често тешко разумљивих описа.

    Следеће, изменама је уређена садржина приказа индустријског дизајна. Приказ мора бити тако израђен да се јасно види како спољашњи изглед предмета заштите, као и његових делова који се виде стално или приликом његове редовне употребе. Добро је решење што претходно регистровање индустријског дизајна на националном нивоу, тј. у Републици Србији није предуслов за његово међународно регистровање.

    Закон уређује и обим права на индустријски дизајн. Обим права је важно дефинисати из разлога што се признавањем индустријског дизајна његовом титулару додељује монополско право из кога произилази садржина права у смислу овлашћења да своје право истакне према трећим лицима. Истовремено, са друге стране, изменама закона се прописује и ограничавање права носиоца права на индустријски дизајн у односу на радње учињене у приватне сврхе, а не само у не комерцијалне, како важећа одредба одређује. Чињеница да је нека радња извршена у не комерцијалне сврхе не значи нужно да је извршена у приватне сврхе, јер је могуће на пример да треће лице искоришћава заштићени индустријски дизајн тако што израђује производ према заштићеном индустријском дизајну и уступа га без накнаде трећим лицима или га чини доступним јавности на било који други начин који нема комерцијалну сврху.

    На крају, изменама закона се прописују обавезне процедуре о уласку Републике Србије у ЕУ. На пример, прописује се да ће се до дана пријема Републике Србије у ЕУ одредба овог закона која се односи на доступност јавности индустријског дизајна примењивати и у случају када у стандардним токовима пословања није постојала разумна могућност да пословни кругови специјализовани за дату област на територији држава чланица ЕУ или европског економског простора сазнају за откривање индустријског дизајна.

    У целини посматрано, ове измене Закона о правној заштити индустријског дизајна представљају и прецизније дефинисање неких института и процедура и нужно усклађивање са правним тековинама ЕУ.

    Када је реч о билатералним споразумима које Народна скупштина треба да ратификује, односно да потврди, сматрам да је вредно истаћи њихов значај.

    Република Србија има веома развијену билатералну, политичку, привредну и културну сарадњу са Руском Федерацијом, са којом уосталом имамо вековно пријатељство, односе и сарадњу. Са Русијом до сада имао потписан велики број билатералних споразума, почев од Споразума о слободној трговини, потписаним августа 2000. године, којим су производи из Србије ослобођени царине када су намењени тржишту Русије.

    Само у време када је премијер био Ивица Дачић, са Руском Федерацијом је потписан велики број билатералних споразума, међу којима посебно истичем Споразум о оснивању Руско-српског хуманитарног центра у Нишу. Само током једног боравка премијера Дачића у Москви 2013. године, потписано је седам билатералних споразума, као што су Споразум о сарадњи у области железничког саобраћаја, Споразум о статусу војних меморијала на територији обе државе, Споразум о трговинско-економској сарадњи, Споразум о размени статистичких података о спољно-трговинској размени, Споразум о сарадњи у области пољопривреде и Споразум о сарадњи царинских служби.

    Међу тада потписаним споразумима налази се и Споразум између Владе Републике Србије и Владе Руске Федерације о узајамном признавању и еквиваленцији јавних исправа о стеченом образовању и научним називима. Интересантно је да се истакне да је иницијативу за потписивање овог споразума покренула руска страна 2009. године. Ваља истаћи и да се вишедеценијска сарадња Републике Србије са Руском Федерацијом у области просвете и науке може оценити као веома успешна, како у погледу обима, тако и у погледу квалитета, тако да потврђивање овог споразума додатно обезбеђује правни оквир за институционални наставак и унапређење те сарадње.

    Споразумом се потврђује жеља обе стране за даљим развијањем и подстицањем билатералне сарадње у области образовања, која се подиже на ниво узајамног признавања и еквиваленцију јавних исправа о стеченом образовању и научним називима који се издају у Републици Србији и Руској Федерацији. Споразумом су прецизирани конкретни облици сарадње и начини на које ће се она остварити. Узајамно ће се признавати дипломе о стеченом образовању на свим нивоима, од основног до високог, укључујући и докторске студије. Издавање еквивалентних јавних исправа од стране надлежних институција омогућиће и једној и другој страни лакшу размену запошљавања стручњака, односно довршетак школовања после сваког стеченог нивоа образовања у једној или другој држави потписници.

    Овај споразум са Руском Федерацијом само је још један облик билатералне сарадње са овом пријатељском земљом, која је наш пријатељ, али и велики значајни привредни партнер, како на пољу енергетике, тако и у области пољопривреде, грађевинарства, а свакако и у области културе, науке и образовања. Такође, желим да напоменем да је овај споразум, 10. априла 2013. године, у Москви, у име Владе Републике Србије, потписао тадашњи премијер Србије Ивица Дачић.

    Други Споразум о узајамном признавању јавних исправа о стеченом образовању и стручним академским и научним називима, о којем данас расправљамо, јесте споразум потписан између Владе Републике Србије и Владе Републике Македоније. Иницијативу за закључивање овог споразума, којим се обезбеђује правни основ за узајамно признавање јавних исправа о стеченом образовању и стручним академским и научним називима, покренула је македонска страна 2010. године.

    Споразумом се потврђује жеља две стране за развијањем билатералних односа у области образовања и науке, сагласно Лисабонској конвенцији из 1997. године о признавању квалификација које се односе на високо образовање у региону Европе. Чињеница је да наше две, иначе суседне државе, имају обострани интерес за уређивањем питања узајамног признавања јавних исправа о стеченом образовању и о стручним академским и научним називима, а пре свега због значајне усмерености једних на друге и због олакшавања образовања грађанима једне од потписница на територији друге земље потписнице. Имплементација овог споразума треба да допринесе и једноставнијим процедурама код запошљавања лица са признатим дипломама у земљама потписницама.

    Оба ова споразума представљају значајне облике билатералне сарадње Републике Србије и Руске Федерације, односно Републике Македоније, и одразиће се у крајњој линији на побољшање укупних политичких и привредних односа, које Србија негује и настоји да још више унапреди. Ово су још два примера о таквом курсу Републике Србије, која има на општем плану када је реч о сарадњи Републике Србије на ширем простору са свим осталим земљама у окружењу и шире.

    На крају истичем још једанпут да ће Посланичка група Социјалистичке партије Србије гласати за сва три закона која су на дневном реду“.

Категорије: Посланичка група