ЂОРЂЕ МИЛИЋЕВИЋ, народни посланик Социјалистичке партије Србије на Деветој седници првог редовног заседања Народне Скупштине Републике Србије на заједничком начелном претресу о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о приватизацији и Предлогу закона о изменама и допунама Закона о стандардизацији:

            „Колега Раденковић је у уводном излагању, као овлашћени представник Посланичког клуба СПС, рекао да ћемо ми подржати овај законски предлог.

            Оно што ћу додати јесте да, подржавајући овај законски предлог, Посланички клуб СПС заправо жели да подржи циљ који се жели постићи усвајањем овог законског предлога, а то је да се реши судбина оних предузећа за које постоје услови и могућност за приватизацију, односно да се олакша и да се помогне поступак приватизације.

            У потпуности смо сагласни са вама, господине министре, када кажете да све оно што није урађено у претходном временском периоду, када је реч о поступку и процесу приватизације, треба и мора да се уради сада, и у томе, наравно, имате подршку Посланичког клуба СПС.

            Правећи некакву хронологију, тачно је да Закон из 2001. године није могао да оконча и заврши овај изузетно важан поступак и процес за Србију. Нажалост, примењујући овај закон, последице јесу катастрофалне и погубне за српску привреду. Имали смо некако веома слаба предузећа, читав амбијент је био лош.

            У прилог оваквој констатацији говори оно што сте ви рекли у данашњем уводном излагању, да ми данас заправо говоримо о 526 предузећа чију судбину треба да решимо, а негде, чини ми се, чак преко 70% су предузећа која су већ била приватизована, па је приватизација раскинута и данас се та предузећа налазе у озбиљним проблемима. Такође сте рекли да првих 50, од 526 предузећа имају само дуговања од четири милијарде евра, што су огромни проблеми.

            Тачно је и то да закон који смо усвојили у републичком парламенту 2014. године јесте отклонио бројне недоречености и недостатке које је имао Закон из 2001. године и тачно је да он јесте, по нашем мишљењу, направио један квалитативан помак, искорак унапред, када је реч о регулисању самог поступка и процеса приватизације, али је тачно и то да постоје евидентни проблеми у примени одређеног броја чланова овог закона и ти проблеми се управо решавају усвајањем предложених измена и допуна Закона о приватизацији, о којем данас говоримо, кроз три, рекао бих, главне промене.

            Дакле, све оно што није могло бити решено у претходном временском периоду, биће решено кроз три кључне или суштинске промене. Прва промена тиче се тога да предузећа за која су објављени тендери за приватизацију хоће бити заштићена до 31. октобра. Друга промена да Влада Републике Србије може донети одлуку да одређени број предузећа буде заштићен најдуже до годину дана. Трећа промена – процена тржишне вредности предузећа на дан 31. децембар 2014. године.

            Када је реч о ономе што на неки начин представља прву промену, дакле, када је реч о предузећима за која постоје административни и сви други потенцијали, да се може објавити њихов позив за продају, та предузећа, дакле, хоће бити заштићена до 31. октобра, односно, биће заштићена од принудне наплате док се не оконча трећи позив за приватизацију. Уколико се предузећа продају, добиће нове власнике, то је позитивно, добро, а то и јесте циљ предложених измена. Уколико се то не деси, предузеће одлази у стечај.

            Што се тиче друге промене, такође веома важне, Влада ће имати могућност да сачини списак одређеног броја предузећа, лицитира се са бројем 17, ми ту цифру нисмо могли да видимо и то није тема закона о којем данас говоримо, али Влада ће сачинити списак одређеног броја предузећа које ће бити заштићено најдуже до годину дана.

            Оно што ми желимо поводом одлуке коју Влада треба да донесе да кажемо, јесте да је веома важно имати веома јасне и прецизне критеријуме, верујемо да их имате, и да треба имати једну орочену заштиту. Тачно је, заштита јесте годину дана, али, та заштита може бити и релативно краћа. Са друге стране, што се тиче критеријума, веома је важно да неки од критеријума буду утицај тих предузећа на запосленост у држави, али и на запосленост у региону, утицај предузећа на рад других привредних субјеката у држави, одрживост предузећа, тржишни потенцијал и, наравно, стратешки значај која предузећа имају, уколико се предузећа баве производњом стратешки значајних производа која предузећа производе.

            Оно што такође желимо да вам сугеришемо, важно је да, по нашем мишљењу, по мишљењу Посланичког клуба СПС, да оног тренутка када Влада донесе одлуку о одређеном броју предузећа чија заштита хоће бити орочена најдуже до годину дана, ресорно министарство, формира појединачне тимове за свако предузеће и да ти тимови буду у континуитету у контакту и са руководством предузећа, али и са синдикатима. Јер, нажалост, тачно је да руководства појединих предузећа нису имала за циљ и интерес да се започне са озбиљним поступком и процесом приватизације. Тачно је и то да вредности које јесу утврђене за поједина предузећа јесу отежавале и онемогућавале завршетак поступка и процеса приватизације и врло је важно да када је реч о једној новој процени тржишне вредности сагледамо све промене које се јесу у међувремену дешавале, да се утврди реално стање имовине, обавеза капитала и стварна тржишна вредност, како сте ви дефинисали, на дан 31. децембар 2014. године.

            Наравно да није идеја и циљ предложених измена и допуна Закона о приватизацији о којима данас говоримо да се пролонгира или одуговлачи приватизација. Наравно да није циљ да се приватизација не заврши. То је стратешко опредељење Владе Републике Србије и Влада Републике Србије се Законом о приватизацији обавезала да ће продају друштвеног капитала завршити до 31. децембра и ми верујемо да ће тај посао бити завршен. Овде је суштина у следећем.

            Сагледавајући прилике и ситуацију у појединим предузећима где постоји могућност да се оконча поступак приватизације, да се помогне да се та приватизација успешно заврши. Што се тиче других предузећа у којима нема могућности да се оконча поступак приватизације, та предузећа одлазе у стечај. Уколико се не може спровести реорганизација кроз стечај, одлазе у банкрот и ликвидацију.

            Оно што је веома важно, јесте да ресорно министарство, Влада Републике Србије, имају један социјалан однос према запосленима у том предузећу. Али, исто тако, недопустиво је да та предузећа стоје у једном недефинисаном и нерешеном статусу. Оваква ситуација не може да се пролонгира и одуговлачи у недоглед, да имате некакав фиктиван посао, минималну зараду, да будете терет републичком буџету а да не привређујете, да не остварујете профит, да немате производњу. Сви губици, када је реч о овим предузећима, директно јесу терет републичког буџета. Индиректно јесу терет пореских обвезника. Оног тренутка када уђу у поступак стечаја, она јесу терет сопствене имовине.

            Дакле, за Посланички клуб СПС сама приватизација јесте национални проблем и нажалост, огроман број грађана Србије јесте осетио негативне последице поступка приватизације у претходном временском периоду. То је за нас национални проблем и од реализације и завршетка овог изузетно важног поступка и процеса зависиће у многоме и економска будућност државе.

            Ми као посланички клуб подржавамо намеру, настојање и Владе Републике Србије и ресорног министарства да изнађе што већи број стратешких партнера за поједина предузећа, за што већи број предузећа и да се што већи број предузећа успешно приватизује. Верујемо да измене о којима данас говоримо ће омогућити да на један фер и ефикасан начин се заврши коначно промена власништва предузећа, да читав процес буде транспарентан и да постоји један ниво, рекао бих, максималне одговорности.

            Верујемо да ће се у Србији окончати поступак приватизације и у интересу Републике Србије и у интересу запослених и у интересу синдиката, али наравно и у интересу поверилаца. Веома је важно да сви они које сам набројао буду на истој страни, јер у супротном то јесте веома лоша порука за инвеститоре који размишљају о евентуалном доласку на наше тржиште.

            Дакле, ми овде говоримо о рекао бих, нужним компромисима неколико принципа који јесу и подједнаке важности и од подједнаког значаја. Шта је циљ? Циљ је сачувати радна места у предузећима која имају тржишну перспективу. Малочас сам говорио да треба на прави начин размотрити критеријуме који ће определити вас као министарство да предложите одлуку Влади Републике Србије и да треба сагледати стратешки значај одређених предузећа.

            Тим поводом желим да направим дигресију на оно што сте споменули у уводном излагању , а реч је о два предузећа. Мислим да сте их споменули „ИМТ“ и „ИМР“. Дакле, Србија има велики потенцијал у пољопривредној производњи. Неке процене су да је потребно негде око 15000 трактора годишње. Између 350-360 хиљада трактора код домаћих привредника је управо произведено у овим предузећима. обнова пољопривредне механизације домаћим тракторима за осиромашене пољопривреднике са релативно малим поседима је најефикаснија и најреалнија у овом тренутку.

            Треба истаћи да ова два предузећа јесу међусобно стратешки партнери. ИМР производи између 30% и 40% делова за тракторе ИМТ. У тракторе ИМТ, ИМР уграђује се око 97% домаћих компоненти, на шта су усмерени и на домаће произвођаче и према неким подацима којима располажемо, имају негде око 200 до 300 кооперантских фирми са око 5.000 запослених. Имају, колико смо схватили, стратешке партнере, седам заинтересованих стратешких партнера. Реч је о производњи трактора са традицијом од 90 година, што сврстава ове наше фирме у ред добро котираних произвођача са изузетно обученом радном снагом.

            Мислим да оба предузећа запошљавају негде у овом тренутку око 1.100 радника. Без обзира на проблеме које ова два предузећа у овом тренутку имају ми смо просто желели да вам сугеришемо, то наравно не доводи у питање нашу подршку и подршку концепту о којем данас говоримо, али смо просто желели да вам сугеришемо, имајући на уму потенцијалне пољопривредне производње, развојне шансе коју Србија у том контексту има, да са аспекта стратешког значаја размишљате и о ова два предузећа.

            Дакле, на самом крају, јасно је да предлогом измена и допуна закона, о којима данас говоримо, и Влада Републике Србије и ресорно министарство врло јасно показују по ко зна који пут да политика није и неће бити изнад економије и да ова Влада не постоји због политичких странака, политичких партија које јесу део владајуће коалиције, већ због грађана Србије.

            Ми овде говоримо о моделу како сагледати моделе и како понудити решења за будућност генерација. Дакле, прекинути са процесом економске еутопије јер то није одржива економија. Још једном на самом крају, у Дану за гласање имаћете подршку Посланичког клуба СПС када је реч о циљевима који се желе постићи усвајањем овог законског предлога“.