МИЛЕТИЋ МИХАЈЛОВИЋ, овлашћени представник Посланичке групе Социјалистичке партије Србије на Деветој седници Првог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије о Предлогу одлуке о избору Повереника за заштиту равноправности:

„На дневном реду имамо избор Повереника за заштиту равноправности и СПС је свакако заинтересована за ову тему, па и за сам избор, с обзиром да СПС стоји на ставу и на позицији да су данас веома важна независна регулаторна тела у Србији и да морамо и кроз време и кроз праксу и кроз живот да чинимо да у пуном свом капацитету и изражају такви органи делују у Србији, као што се то иначе догађа у савременим демократским друштвима.

Република Србија је донела Закон о забрани дискриминације 2009. године и посланици СПС-а имају задовољство да су и сами учествовали у доношењу овог закона на челу са Славицом Ђукић Дејановић која је тада била председница Народне скупштине.

Забрана дискриминације је темељ демократског друштва и Србија као земља у транзицији је на добром путу да достигне стандарде савременог демократског друштва. Доношење овог закона је значајан корак у том правцу, тим пре што забрана свих облика и видова дискриминације произилази из многих међународних споразума које је Србија потписала или раније државе чији је Србија сукцесор и правни наследник, мислим на државу СФРЈ, на Савезну Републику Југославију, Заједница Србије и Црне Горе и коначно Србија следи обавезе из ратификованих споразума на међународном плану.

Са друге стране, упориште се налази у члану 21. Устава Републике Србије, који изричито забрањује дискриминацију. Такође, једно поглавље веома значајно и не тако мало третира питања људских мањинских права и слобода, тако да из тога непосредно или посредно произилазе сва она питања која су значајна и која говоре заправо о забрани дискриминације.

У правном систему Републике Србије постоје закони који на појединим местима третирају ова питања, али не у целости. На другој страни постоје они закони који су у целости посвећени забрани дискриминације, али се то односи само на одређене друштвене групе, као што је нпр. Закон о забрани дискриминације особа са инвалидитетом из 2006. године.

Међутим, било је приметно да кршење забране дискриминације према различитим групама и појединцима, према њиховом личном својству се не смањује, већ се и појачава. Из тих разлога било је важно донети кровни закон, а то је Закон о забрани дискриминације, који се интегрисано залаже и регулише сва ова питања, повезује их и даје једну целину са којим ће се ефикасније регулисати ово веома важно питање.

Доношењем овог закона Србија се сврстала у ред земаља које су институционално уредиле забрану дискриминације по било ком основу, али морамо рећи да то свакако није довољно јер ми у реалности, у свакодневном животу имамо многе неправилности које се дешавају и за последицу имају кршење права појединаца или одређених група и кршење забране дискриминације.

Законом о забрани дискриминације изричито се забрањује дискриминација по основу многих својстава, по основу рођења, расе, пола, сексуалне оријентације, узраста, вере, рада, имовине, брачног стања, верске припадности, инвалидности, политичке припадности итд. Заправо, можемо поставити питање – шта је то дискриминација и она је свакако неједнако поступање према једнакима или једнако поступање према неједнакима. О томе се увек мора водити рачуна.

Наше друштво треба да буде ослобођено страха да пријави акт дискриминације. Наравно, ми још нисмо стигли на тај ниво и у тај степен схватања и свести и морамо још дуго радити на том плану са више аспеката.

Дакле, доношење овог закона, али пре свега уставна начела у нашем Уставу која третирају ова питања, као и Закон о забрани дискриминације и ови други посебни закони, у којима се у појединим деловима то питање решава, све то остаје као декларативно мртво слово на папиру, ако нема имплементације ових закона, а пре свега Закона о забрани дискриминације.

Важну улогу у имплементацији у примени закона свакако има Повереник за заштиту равноправности који има улогу не само у спречавању већ и у превенцији дискриминације. Данас у Србији постоје многе предрасуде и потребно нам је још дуго времена за социјалну и културну еманципацију. Заправо, кроз образовно васпитне и културне садржаје, кроз информисање, кроз медијске, политичке, спортске и економске садржаје, морамо едуковати и градити нову свест и схватање људи у нашем друштву.

Дакле, цео посао који се тиче ове теме, ових питања у спречавању дискриминације неће се завршити једним законом ма какав он био, нити Повереник за заштиту равноправности макар он био, да употребим један термин, супермен, не може уредити то питање и довести га на пожељни ниво савременог демократског друштва.

Када је реч о предложеној кандидаткињи за дужност Поверенице за заштиту равноправности, госпођи Бранкици Јанковић, имао сам задовољство да са њом сарађујем по одређеним питањима на један веома коректан начин, а заправо била је сарадња на пољу онога што је функционисање социјалних установа у општини Петровац на Млави и Центра за социјални рад. Госпођа Бранкица Јанковић у свом раду исказала је велику одговорност и бригу управо за оне делове популације и за оне случајеве који су највише на мети дискриминације данас.

Из свега изнетог, Посланичка група СПС из тих разлога ће и гласати за овакав избор.

Напоменућу још на крају да по нашем схватању, схватању Посланичке групе СПС, у делу који се односи на њену професионалну активност и на све оне референце које јој дају право и могућност за избор на ову функцију, да је наше схватање да она апсолутно испуњава те услове, чињеницом да је она радила нпр. у установи Геронтолошког центра као помоћник директора у 2014. години, као и у Министарству за рад, запошљавање и социјалну политику као државни секретар две године, где је свакако у свом раду имала управо та питања заштите људских и мањинских права и спречавања дискриминације. Затим, радила је у установи Геронтолошког центра Београд, где  је радила од 2006. до 2012. године као директор, а наравно да је са позиције директора тим пре била у позицији да  и те како заступа интересе таквих група и да ради на забрани и спречавању дискриминације. Коначно, радила је и у Гимназији „Руђер Бошковић“ као наставник предмета „Устав и право грађана“. Наравно да је и то један од момената који јој даје такав један легитимитет.

Дакле, из свих тих разлога, уз чињеницу да СПС подржава улогу, значај и рад независних регулаторних тела и субјеката и чини све да они у пуном капацитету и изражају дају свој допринос даљем демократском развоју и еманципацији нашег друштва, гласаће за избор госпође Бранкице Јанковић за Повереника за заштиту равноправности“.