ЂОРЂЕ МИЛИЋЕВИЋ, народни посланик и овлашћени представник Социјалистичке партије Србије на Деветом ванредном заседању Народне скупштине на заједничком претресу о Предлогу закона о одбрани од града, Предлогу закона о запаљивим и горивим течностима и запаљивим гасоивма и Предлогу закона о изменама и допунама Закона о министарствима:

„Најпре желим да кажем да се Посланички клуб СПС у потпуности слаже са ставом да зарад општег и јавног интереса ову изузетно важну и значајну област, односно посао заштите и одбране од града треба и мора после толико година да буде уређен посебним законом, законом који ће на један целовит начин уредити ово изузетно важно и значајно питање, законом који ће унапредити јединствен систем одбране и заштите од града, као интегрални део система заштите и спасавања од елементарне непогоде и других несрећа.

Сложићу се у констатацији да тренутни актуелни систем није функционалан, да јесте некако разједињен и да умногоме таквом систему јесте и допринела одлука из 2011. године да овај посао буде поверен, односно да буде у надлежности МУП. Наравно да се у том тренутку јесу јавили бројни проблеми попут недостатка кадровских капацитета, немогућности ангажовања и финансирања лица за деловање, односно стрелаца, набавке противградних ракета и мислим да сте изрекли једну сјајну констатацију у том контексту, да када је већ овај посао поверен МУП, онда је било логично и да МУП буде надзорни орган или да управља и „Путевима Србије“ и „Србија водама“.

Ни у једној држави овај посао није у надлежности МУП, слажем се са оним што јесте наведено у образложењу овог законског предлога. Дакле, имамо један лош систем, систем који на одређен начин јесте, нажалост парализован. Ми ово не говоримо да би критиковали некога ко је 2011. године покренуо иницијативу за доношење овакве одлуке, дакле не позивамо на одговорност.

Просто, желимо на овај начин да укажемо на потребу да се систем мења, да се систем унапреди и закон о којем данас говоримо јесте управо резултат рада и координације неколико министарстава унутар актуелне Владе Републике Србије и закон о којем данас говоримо управо представља, сложићемо се, један одговоран и озбиљан однос Владе према овом изузетно важном и значајном питању.

Верујемо да усвајањем овог законског предлога, хоће бити унапређен систем одбране и заштите од града на територији Републике Србије, да хоће бити прецизно и јасно дефинисане надлежности и Републике Србије и покрајине и наравно локалне самоуправе и да хоће бити дефинисан једна стабилан систем финансирања када је реч о пословима одбране и заштите од града.

Инвестирање у противградну заштиту, односно у заштиту и одбрану од града се и те како исплати. Анализе неких економских ефеката говоре, рецимо, да један динар који се уложи у заштиту од града може бити чак враћен до 14 пута више у неком догледном временском периоду.

Интенција овог законског предлога јесте да се обезбеди један интегрални приступ у заштити од елементарне непогоде града, уз комбинацију активних мера заштите, односно одбране, и пасивних мера заштите, односно осигурања. Ми мислимо да је ово добар концепт. Мислимо да ово јесте добар приступ који може дати жељене резултате и који рецимо са аспекта пољопривреде конкретно, пошто пољопривреда нажалост и пољопривредници јесу најугроженији, може омогућити да се сачува више плодова, што опет значи бољу снабдевеност, што значи ниже тржишне цене, мањи увоз, већу упосленост у прехрамбеној индустрији, а са друге стране, овакав концепт и овакав приступ, оно што је такође веома важно, може растеретити републички буџет, односно мање интервенције од стране републичког буџета и локалних самоуправа када је реч о накнади штете.

Заштита од града дефинитивно јесте горући проблем пољопривреде. Мислимо да се сви можемо сложити у констатацији да пољопривреда јесте реална, развојна шанса Србије и да су евидентне мере које Влада Републике Србије и ресорно министарство предузима како би се побољшала инвестициона и пословна клима и побољшао инвестициони и пословни амбијент у пољопривреди.

Пољопривреда јесте један од ретких сектора који у годинама иза нас остварује суфицит када је реч о спољно-трговинској размени. Примера ради, у 2014. години у периоду када су Србију задесиле тешке елементарне непогоде, поплаве, имамо суфицит, мислим отприлике преко милијарду евра.

Ово сасвим довољно говори у прилог констатацији колико је важно на прави начин кроз један квалитетан законски оквир уредити и дефинисати ово питање, односно уредити и дефинисати ову област.

Усвајањем овог закона ми ово питање решавамо кроз један системски приступ, што је веома важно и долазимо до онога што заправо јесте најпотребније у овом тренутку, а то је да се на најједноставнији и најсигурнији начин заштите пољопривредници, пре свега од елементарне непогоде града.

Оно што такође желим да кажем, а везано је за овај законски предлог, сматрамо да јесте позитивно то што су локалне самоуправе имале прилику да дају сугестије и предлоге на нацрт овог законског предлога. Између осталог, овај законски предлог јесте повучен из процедуре да би се уважиле одређене сугестије и предлози и да би дошли до што квалитетнијег законског оквира.

Позитивно је и то што је у сарадњи са Привредном комором Србије одржано неколико квалитетних јавних расправа, што су се могли сагледати и чути предлози и сугестије заинтересованих страна, заинтересованих лица, образовних и научних институција и што су приликом израде овог закона уважавана и коришћена документа релевантних међународних организација.

Дакле, ми заиста верујемо да усвајање овог законског предлога хоће омогућити да се трајно и одрживо реши функционисање овог система, да у дугорочном смислу хоће бити отклоњени сви они проблеми и недостаци који су се нагомилавали годинама уназад и који су отежавали функционисање овог система и да ћемо коначно ставити тачку на једну конфузију и хаос који је постојао на терену.

Што се тиче трећег законског предлога о којем данас говоримо само у неколико реченица, искористићу прилику да саопштим став СПС, дакле тачно је да ова област јесте регулисана Законом о експлозивним материјама, запаљивим течностима и гасовима који јесте усвојен 1977. године. Тачно је и то да последња измена овог закона јесте учињена 1994. године и саме чињенице када је усвојен закон и када је урађена последња измена у парламенту довољно говоре да је потребна нова законска регулатива.

Јасно је да важећи закон не прати савремена техничка решења, није прилагођен савременим прописима и да се намеће обавеза одвајања законских регулатива.

Дакле, доношењем закона ми верујемо у оно што је дефинисано као циљ који се жели постићи када је реч о овом законском предлогу, да се обезбеде све правне претпоставке да у складу са савременим техничким достигнућима и прописима развијеног света ЕУ Србија постигне апсолутну сагласност када је реч о законодавној уређености у овој области.

Поновићу још једном, у потпуности подржавамо и сматрамо оправданим циљеве који се желе постићи усвајањем овог закона. Пре свега, ту мислимо на већу заштиту и безбедност имовине и лица, ефикаснији рад државних органа, бољу сарадњу државних органа, коришћење међународних стандарда и међународне праксе, доношење и примену нових подзаконских аката и техничких прописа. Казнене одредбе и покретање прекршајног поступка јесте усаглашено са одредбама Закона о заштити од пожара, усаглашавање са Законом о хемикалијама, као и усаглашавање одредби са Правилником о полагању стручног испита и условима за добијање лиценце и овлашћења за израду главног пројекта заштите од пожара и посебних система мера заштите од пожара.

На самом крају, још једном ћу истаћи да ће Посланичка група СПС у Дану за гласање подржати овај законски предлог“.