ЂОРЂЕ МИЛИЋЕВИЋ, народни посланик Социјалистичке партије Србије на Десетом ванредном заседању Народне Скупштине Републике Србије на заједничком начелном и јединственом претресу о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о акцизама:

„Колега Јовановић је у једној исцрпној малопређашњој дискусији говорио о свим законским предлозима и одлукама које данас јесу тема, не умањујући значај и важност преосталих тачака дневног реда. У свом излагању ја ћу направити само још један додатни осврт и још једном покушаћу да наведем разлоге због којих Посланички клуб Социјалистичке партије Србије, поред преосталих тачака дневног реда и законских предлога и одлука, хоће подржати и Предлог закона о изменама и допунама Закона о акцизама.

    Дакле, већ је о томе било речи. Тачно је да разлози за усвајање овог законског предлога јесу постизање циљева из, како је наведено, домена политике акциза, хармонизација акцизне политике са прописима Европске уније и то, пре свега, у смислу проширења предмета опорезивања акцизама и на електричне енергију.

    Тачно је и то да разлог за доношење овог законског предлога, јесте и то што он представља основ за реализацију споразума који води ка фискалној консолидацији и који јесте предуслов и основ за реализацију споразума за Међународним монетарним фондом.

    Тачно је и то да овим законским предлогом на једној страни хоће бити омогућен већи прилив средстава, већи приход у републичком буџету. Дакле, то ће бити негде око 17 милијарди динара на годишњем нивоу.

    Тачно је и то да ће он омогућити већу економичност уштеду, рационалнију потрошњу електричне енергије и да се на овај начин ствара једна трајна основа за развој енергетског сектора, односно сектора енергетике.

    Наравно да у потпуности јесмо свесни и на прави начин сагледавамо и потребе и ситуације у којој се налазе грађани Србије. Наравно да свако поскупљење тешко пада грађанима Србије, па и ово поскупљење, које ће у просеку по рачуну износити негде око 325 динара, хоће тешко пасти грађанима Србије.

    Наравно, да никада није прави тренутак за повећање цена, нарочито повећање цена и поскупљење електричне енергије. Али, оно што желим да кажем јесте да Влада Републике Србије у разговорима са представницима Међународног монетарног фонда на тему поскупљења цене електричне енергије, заузела један, рекао бих, озбиљан и социјално одговоран приступ и да Влада јесте успела да реализује оне циљеве које је желела постићи током разговора са представницима Међународног монетарног фонда. Ту, пре свега, мислим да дође до најмањег могућег, процентуално гледајући повећања цена електричне енергије у Србији, а с друге стране, сагледавајући пре свега социјалну ситуацију, социјално економске прилике у Србији, да се заштите социјално најугроженије категорије становништва.

    Наравно да није реч овде о томе да неко Србији жели нешто да наметне на силу или да ММФ жели да наметне на силу поскупљење електричне енергије или било коју другу одлуку. Мислим да у том контексту не треба посматрати ни ММФ као институцију, али ни разговоре који се воде са представницима ММФ-а. Међународни монетарни фонд јесте институција која жели добро Србији, која заједно са Владом Републике Србије ради на изналажењу најбољих могућих решења који воде ка одрживом буџету и који воде ка привредном расту.

    Наравно, позитиван став ММФ је веома важан и значајан. Колико је важан за инвеститоре, толико је важан и значајан за грађане Србије и он јесте охрабрујућа и позитивна порука грађанима Србије, да грађани Србије имају Владу која нешто конкретно чини и ради у њиховом интересу.

    Влада Републике Србије мора да буде истрајна и да настави са спровођењем реформских процеса, јер без реформи и реформског процеса неће бити позитивног помака и неће бити бољитка. Тај реформски процес подразумева и доношење храбрих, тешких и некада непопуларних одлука, али ова Влада је показала да све што чини и ради, не ради збор рејтинга политичких странака које чине владајућу коалицију, већ због грађана Србије, због будућности Србије и због будућности сваког грађанина Србије.

    Већ сам рекао, реформски процеси не смеју да стану. Влада мора да буде истрајна у томе. То подразумева, поновићу, и храбре и тешке и некада непопуларне одлуке, али то је нешто што води ка одрживом буџету и расту. Циљ је одрживи ниво дефицита и учешћа дуга у БДП-у.

    Ви сте, господине министре, говорили о првим фискалним резултатима у овој години и они јесу охрабрујући, они јесу добри. Позитивна вест за грађане Србије, ми очекујемо да ће дефицит на крају године бити у просеку од 500 до 600 милиона евра испод планираног.

    Када је реч о фискалној консолидацији, слажемо се у потпуности да је важно да постоји трајни извор прихода, што се и постиже законским предлогом о којем ми данас говоримо, дакле, акцизама на струју.

    Ви сте, такође, о томе говорили у уводном излагању. Годишњи приход који је планиран по овом основу је око 17 милијарди динара и та средства из Републичког буџета хоће бити усмерена управо, па желимо да верујемо да ће бити усмерена ка грађанима Србије, управо ка побољшању живота грађана Србије, у смислу пружања и квалитета свих оних услуга које држава пружа грађанима Србије. Ту мислимо и на здравство, на просвету и на социјалну заштиту.

    Држава и даље хоће штитити социјално најугроженије категорије становништва кроз програм заштићених купаца, којим најсиромашнији добијају део потрошње струје бесплатно. Мислим да је у буџету Републике Србије за ову годину опредељено негде око шест милиона евра за ову намену, односно за енергетску заштиту најугроженијих купаца.

    Мислим да је струја у свим државама акцизни производ и поред поскупљења цене електричне енергије, о којој данас говоримо, у Србији је и даље најнижа цена електричне енергије у Европи. Такође, желим да кажем да ми верујемо да у овом тренутку не постоји бојазност да ће ово повећање имати утицај на раст цена роба и услуга у Србији.

    Када већ говоримо о односу цене струје у Србији, према неким суседним државама, рецимо, већ је о томе било речи, али ћу поновити, Србија је јефтинија у просеку 15% него у Македонији, 12% него у БиХ, дупло јефтинија него у Хрватској, а око 50% у Црној Гори.

    Легитимно је право сваке политичке опције да има критички осврт према раду Владе Републике Србије, према одлукама које доноси Влада Републике Србије. То право нико не може одузети ни једној политичкој опцији.

    Ми сматрамо да не треба у политичком контексту и да није добро у политичком контексту говорити о теми о којој данас говоримо и ову тему сводити на ниво дневно-политичких тема. Сигурност снабдевања и будућност ЕПС-а и реформски процеси, који у Србији не смеју да стану и који морају да се наставе и који воде у правцу фискалне и економске консолидације, за нас су веома важне и значајне теме данас.

    Ово о чему данас говоримо је део мера које јесу, по нашем мишљењу, спас за српску економију и део мера које се тичу будућности Србије и, поновићу, део мера који се тичу будућности сваког грађанина Србије.

    Малочас је било речи, када већ говоримо о поскупљењу електричне енергије, ви ме исправите ако грешим, али мислим да је до формирања ове Владе цена струје поскупела чак 1000%, односно 10 пута више, а у периоду, рецимо, 2001. до 2008. године 726%, исправите ме ако грешим у овим подацима. Када будемо имали стабилну фискалну консолидацију, ми смо убеђени, наравно да у том тренутку можемо разговарати о корекцији која би акцизу о којој данас говоримо снизиле.

    Иначе, слажемо се у потпуности да Србија и енергетски систем морају и треба да уђу у режим рада који је тржишни. Мора се ући у нови инвестициони циклус, јер поновићу електроенергетски систем и електропривреда Србије морају бити стабилни. Мора се подстаћи ЕПС да се понаша одговорније и да успешно руководи овом компанијом.

    Такође, о томе је говорио господин Јовановић, овлашћени представник, процес реструктурирања ЕПС-а мора и треба да се заврши. Ми од процеса реструктурирања очекујемо већу ефикасност, реструктурирање менаџмента, очекујемо мање трошкове и, наравно оно што је и најважније, очекујемо да ће бити остварен далеко већи приход.

    Поновићу још једном оно што је господин Јовановић говорио, када је реч уопште о јавним предузећима у Републици Србији, имате нашу подршку када говоримо о рационализацији јавних предузећа. Рационализација мора да се настави, реформе морају да се наставе, мора се размишљати у правцу менаџмента који ће бити професионалан, јер то јесте једини начин да имамо ефикаснија јавна предузећа и јефтинија, односно јавна предузећа која ће пословати рационалније и све то у правцу јасно и прецизно дефинисаног концепта, а то је реформа јавног и јачање приватног сектора“.