НЕЂО ЈОВАНОВИЋ, овлашћени представник Социјалистичке партије Србије, на Десетом ванредном заседању Народне скупштине Републике Србије о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о акцизама,  Предлогу закона о потврђивању Споразума о зајму (Пројекат унапређења земљишне администрације у Србији) између Републике Србије и Међународне банке за обнову и развој и Предлогу закона о потврђивању Споразума о зајму између Републике Србије и Међународне банке за обнову и развој (Зајам за развој и реструктуирање предузећа СОЕ-ДПЛ):

“Захваљујем се председавајући, уважени министре са сарадницима, уважене колеге народни посланици, на самом почетку ћу истаћи да ће Посланичка група СПС у дану за гласање и подржати и гласати за предложени сет закона о којима данас расправљамо.

Најпре ћу почети од оног што је фактички и била прва тачка дневног реда овог заседања републичког парламента, то је Предлог закона о изменама и допунама Закона о акцизама.

 Уважени министре, ви сте рекли од прилике који су циљеви овог закона, а ми у Посланичкој групи СПС сматрамо да су они у сваком случају вишедимензионални и да се са усвајањем овог закона    постижу најмање три циља.

Први циљ је несумњиво хармонизација акцизне политике са фискалном политиком ЕУ. Други циљ је попуна буџета Републике Србије, а трећи циљ је стварање предуслова ЕПС-у и свим онима који од ових средстава која се добијају наплатом акцизе могу да остваре одређене позитивне ефекте.

Данас је било доста критика, нарочито од опозиције, када је у питању повећавање цене по основу наплате акциза компаративним посматрањем са земљама у нашем блиском окружењу и то са Хрватском и са Словенијом. Па, хајде онда да демистификујмо ту причу. Хајде да управо кренемо од тих паралелних начина устројстава или систематизације како се то акцизна политика устројавала, како се акциза наплаћивала и по ком основу?

 Хајде да пођемо од Хрватске. За Хрватску је речено да има много бољи стандард него Србија, да има много веће плате и то је тачно. Али, подсетићу Хрватска је још 1994. године увела акцизе на енергенте, пре свега на електричну енергију, 2010. године Хрватска почиње са хармонизацијом акцизне политике са фискалном политиком ЕУ, да би та хармонизација била завршена Законом о трошаринама који је донет у Хрватској на један безболан начин којим је у потпуности спроведена хармонизација акцизне политике са фискалном политиком ЕУ.

 Влада Хрватске, након извршене хармонизације доноси уредбу којом повећава акцизе на електричну енергију. Зашто? Па, због тога што води рачуна о свом буџету. То је одговор опозицији да управо одговорне Владе у државама, чију фискалну политику штите, воде рачуна о заштити свог буџета без обзира колико њихови фискални системи били стабилни, колико њихова финансијска конструкција комплетног система економског и финансијског била стабилна или не.

 Иста ситуација је и у Словенији. У Словенији је након извршене хармонизације 2007-2009. године дошло до повећавања акциза, односно наплате акциза, управо због тога да би се заштитио буџет државе, као што је то урадила Хрватска.

 Поставља се онда питање зашто би ми били већи папа од папе и зашто би се ми правили паметнији од оних који су пустили наш буџетски систем једном стихијском начину попуњавања или боље рећи не попуњавања.

 Због тога ова Влада има подршку СПС, јер одговорно партиципира у Влади и сматра да су ова системска решења добра.

 Ми у Посланичкој групи СПС и те како добро знамо да грађани Србије нерадо прихватају овај концепт и да је ово за грађане Србије једна непопуларна мера, јер било какво повећавање цена које се плаћају на име утрошене електричне енергије, у сваком случају грађани не доживљавају на позитиван начин, што је и логично и природно.

 Ми, као странка која и те како води рачуна о социјалној правди, са социјалног аспекта и социјалног становишта сматрамо да грађане у том правцу треба разумети.

Али, исто тако грађани треба да знају да је управо ова мера нешто што ће представљати предуслов за позитиван ефекат у неком будућем периоду. Зато ћемо се, уважени министре са вама сагласити када сте у уводном излагању рекли да је ово једна врста жртве коју грађани Србије подносе како би се у неком догледном периоду очекивали управо позитивни ефекти за грађане.

Али, оно што грађани не знају, а ни ви то нисте изнели у уводном излагању, јесте следећа чињеница. Оно што је било планирано у погледу мењања акцизне политике Републике Србије, јесте најављено увођење акциза на електричну енергију која је требала да резултира повећањем цена за крајњег корисника у висини од 15%.

 Управо, захваљујући напорима премијера и вас лично, до 15% повећања није дошло, него до 12,5%, при чему ако говоримо о том релаксирању, највећу штету трпи управо ЕПС, јер 7,5% у сваком случају иде у буџет и од 7,5% у сваком случају користи ће имати грађани, без обзира на који начин, да ли преко фонда пензијско-инвалидског осигурања или кроз друге ефекте, али у сваком случају корист осећају грађани Републике Србије.

 „Електропривреда Србије“ трпи, али ЕПС с друге стране такође од овог начина нормирања или систематизовања може очекивати ефекте у смислу или реструктурирања ЕПСа, или од ефеката који се очекују од овог закона.

То су разлози због чега грађани Србије треба да препознају да ова заиста непопуларна мера са социјалног аспекта треба да буде једна врста терета која у неком догледном периоду може остварити позитивне ефекте и ми у том правцу сматрамо и делимо ваше расположење које је оптимистичко, да ће и даљим мерама које спроводи Влада Републике Србије до тих позитивних ефеката и доћи.

Што се тиче других предлога закона, ја бих се најпре осврнуо на Предлог закона којим се потврђује Споразум о зајму за развој и реструктурирање предузећа и то јавних предузећа.

Уважени министре, Посланичка група СПС овде даје безрезервну подршку. Апсолутно све „неверне Томе“, без обзира којој политичкој опцији или провенијенцији припадале, да ли владајућој или опозиционој, овде неким чињеницама не могу ни у ком случају приговарати, односно те исте чињенице не могу доводити у сумњу, због тога што постоји огроман број проблема на нивоу јавних предузећа због чега се управо овај закон о зајму мора донети.

Неки проблеми су заједнички већини јавних предузећа. Други су карактеристични само за нека јавна предузећа. Ја ћу поменути оне које ви нисте таксативно набројали али су вам и те како добро познати – ниска трошковна ефикасност која се испољава кроз вишак запосленик, склапање штетних уговора, обављање социјалних функција на нивоу јавних предузећа што није у складу са фискалном консолидацијом и финансијском консолидацијом, прекомерно спонзорисање од стране јавних предузећа које је иначе присутно мање-више у свим јавним предузећима.

Са становишта државе, највећи проблеми се односе на јавна предузећа која генеришу губитке које потом покрива држава из буџета. Е, због тога је овај закон неопходан, јер грађанима Републике Србије сигурно није познато да само десетак предузећа од 800 јавних предузећа послује позитивно. По висини губитака, несумњиво предњаче „Србијагас“, „Железнице Србије“, „Градско саобраћајно предузеће Београд“.

Најважнија мера са становишта доношења системских закона, барем онако како то посматрају социјалисти и Посланичка група СПС, јесте за „Србијагас“ , да ово предузеће престане да испоручује гас купцима који их не плаћају, да престане испоруку гаса неплатишама. Важно је да се елиминишу и непродуктивни трошкови који су везани за посреднике у трговини гасом, као и да држава хитно приватизује зависна предузећа ван основне делатности.

У случају „Железница је проблем далеко комплекснији. Решавање тог проблема је заиста компликовано и оно подразумева затварање великог броја непродуктивних пруга и концентрацију ресурса на кључне магистралне правце као што су Коридор 10, пруга Београд – Бар и друго.

Међутим, потребно је извршити поделу предузећа и отпуштање вишка радника. Ви сте већ рекли да је у том правцу потребно обезбедити новчана средства за отпремнине, са чиме се ми потпуно слажемо.

Што се тиче Градско – саобраћајног предузећа у Београду, решење можда постоји, а ви ћете размислити о томе, а то је да се врши повећавање зарада и новчане масе за исплату зарада уз смањење вишка радника и снажније укључивање приватних предузетника.

Што се тиче приватизације јавних предузећа, у принципу је могуће приватизовати сва предузећа која раде у условима конкуренције. У овим условима несумњиво послује Телеком, Дунав осигурање, односно Дунав група и друга.

У државном власништву би требало да остану природни монополи као што су Електромрежа Србије, део „Железница“ која се баве инфраструктуром, Пошта, комунална предузећа која се баве водоснабдевањем, канализацијом и друга предузећа.

Оно што је овде неспорно је да сва ова предузећа као губиташи, без финансијске помоћи која се обезбеђује управо на начин за који се ја надам да ће у дану за гласање подржати сви они који имају добре намере према грађанима Републике Србије, а због грађана Републике Србије се све ово и ради, јесте управо усвајање ових закона због тога што, подсетићу на статистику, јавна предузећа чији је оснивач Република Србија су у структури следећа – 25 је у статусу јавних предузећа, четири у статусу акционарских друштава, седам у статусу друштава са ограниченом одговорношћу.

Ова предузећа имају око 93 хиљаде запослених и примају субвенције од 27 милијарди динара. Уважени министре, који је то терет? Двадесет седам милијарди динара субвенције. Да ли је онда уопште потребно одговарати на питање било коме ко у опозицији даје критике које су по мени неаргументоване и неосноване да се овај проблем мора ургентно и хитно решавати. Мора и управо је ово зачетак решавања тог проблема.

На крају, желим да истакнем и оно што се везује за закон који се односи на потврђивање Споразума о зајму за сређивање, односно унапређење земљишне администрације. Хајде да ту будемо мало отворенији него што иначе јесмо за јавност, а то је да је ово једна од неуралгичних тачака  када је у питању много што шта, почев од саобраћаја, инфраструктуре, привреде, приватизације, па надаље да не набрајам.

Зашто неуралгична тачка? Због тога што овде управо у несређености или неуређености земљишне администрације стоји генератор свих проблема који се односе на немогућност издавања грађевинских дозвола на начин који је то закон прописао, немогућност спровођења приватизација на начин који је закон прописао и са ефектима који се од приватизације очекују и много што шта друго.

Али, уважени министре, ја се надам, обзиром на вашу несумњиво изузетно високу стручну референцу, да ћете и у Влади Републике Србије истрајавати на решавању још једног проблема, а тај проблем је чисто нормативне природе. Ми са службама за катастар непокретности у пракси имамо невиђено много проблема, али највећи проблем јесте несумњиво спорост служби за катастар непокретности. Један такође велики проблем јесте немогућност да се на транспарентан начин спроведе све оно што се од катастра очекује, како би грађани имали могућности да адекватно реагују на све оне проблеме са којима се у катастру суочавају.

Ово истичем због тога што имамо системско решење да по жалбама на одлуке служби за катастар непокретности одлучује ресорно Министарство за саобраћај, инфраструктуру и грађевинарство. То министарство је оптерећено са не неколико десетина, него неколико стотина хиљада жалби и ми  не можемо да очекујемо од Министарства за саобраћај, инфраструктуру и грађевинарство ефикасно одлучивање уз такву затрпаност, а с друге стране, не можемо ни очекивати да грађани доживе правну сигурност и да у кратком року или у разумном року добију одлуку по жалби, док се тај проблем не реши.

Потребно је реструктурирати катастре, потребно је донети нова системска решења којим ће се другачије организационо уредити службе за катастар непокретности, да се не понављају грешке из периоде које је ова Влада наследила, које смо ми наследили, из периода када су генератори проблема били Републички геодетски завод, а сада службе за катастар непокретности на други начин, без намере да говоримо о субјективној одговорности, јер ако нешто није системски добро решено, не можемо говорити о појединачној кривици док се то системски добро не реши.

Наравно, и за све остале законе који су данас предложени, односно предлоге одлука, Посланичка група Социјалистичке партије Србије ће гласати у дану за гласање и исте подржати и подржава Владу Републике Србије и вас лично у настојањима да се сви ови проблеми што пре превазиђу”.