МИЛЕТИЋ МИХАЈЛОВИЋ, овлашћени представник Социјалистичке партије Србије на Једанаестом ванредном заседању Народне скупштине Републике Србије о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о јавном информисању и медијима

“Поштована председнице, поштовани господине министре, сарадници министра, даме и господо народни посланици, данас говоримо о изменама и допунама Закона о информисању и медијима.

Подсећам да је Народна скупштина нови закон о информисању и медијима усвојила 2014. године, тачније у августу 2014. године, тако да данас овим изменама имамо неколико чланова који ће бити у функцији превазилажења одређених неусклађености, уподобљавања са Законом о приватизацији и омогућавања појединим срединама да оно што је требало да ураде, ураде за наредна четири месеца.

Овим Законом о информисању и медијима, држава је исказала своје стратешко опредељење да се промени власничка структура, пре свега изласком државе из медија, наравно и локалних самоуправа, почев од аутономне покрајине и преко градова и општина.

Овакво законско решење резултат је нашег опредељења да постанемо део европске породице народа. Дакле, наш циљ је придруживање ЕУ.

Подсећам, за европски пут Србија се определила још 2004. године доношењем Резолуције о придруживању ЕУ. Дакле, ако нам је циљ улазак у ЕУ, онда морамо да идемо овим путем у реформисању и ових закона који се тичу информисања и медија. Морамо следити стандарде Европе у овој области.

У вези са тим, један од циљева који на том путу морамо да остваримо јесте и обезбеђивање потпуне независности медија, што се остварује, пре свега, изласком државе из власништва над медијима и то је један од захтева који се мора испунити.

Наш активни однос, мислим пре свега на Народну скупштину према процесу придруживања, произилази из Резолуције о улози Народне скупштине и начелима у преговорима о приступању Републике Србије ЕУ, донетој 2013. године и овим документом смо се обавезали на усклађивање националног законодавства са правним тековинама ЕУ.

Овим законом имамо усклађивање са законом о изменама и допунама Закона о приватизацији, којим су утврђени нови рокови за довршетак приватизације свих до сада неприватизованих предузећа, односно предузећа у реструктурирању, чији је већински или делом власник држава, односно локална самоуправа.

Подсећам да смо 28. маја ове године донели Закон о изменама и допунама Закона о приватизацији, који налаже да су сви субјекти приватизације дужни да изврше попис и процену фер тржишне вредности целокупне имовине, обавеза и капитала са стањем на дан 31. децембар последње пословне године, а то је 2014. година, и да то доставе Агенцији за приватизацију у року од 30 дана од дана достављања захтева Агенције. Дакле, и тај раскорак који постоји између ова два закона се овим изменама и допунама  решава.

Нови рок за приватизацију је дат у овим изменама и допунама и тај рок је 31. октобар 2015. године, али под условом да овај рок може да буде у функцији даљег процеса приватизације за оне медије који су покренули поступак приватизације, односно где је објављен јавни позив за продају капитала. У супротном, ако то није урађено, односно неће бити завршено до 1. јула ове године, онда се поступак приватизације обуставља и завршава се дељењем акција без накнаде запосленима у предузећима која се баве овом облашћу.

Важно је подсетити се и на то да се законом прецизирају обавезе купца капитала да обезбеди континуитет медијских садржаја у одређеном временском периоду. Али, овде ћу рећи да можда ваља размишљати у правцу обезбеђења дужег рока у коме купац капитала има обавезу да одржи континуитет медијских садржаја.

Такође, по нама из Посланичке групе СПС, било би потребно сагледати могућност да се и јавној установи Међународни радио Србија, тј. Савезна јавна установа Радио-Југославија, обезбеде исти рокови за завршетак приватизације, као и за све друге медије, имајући у виду да је предлагач закона дао рок овој установи само до 31. јула, а свим осталим медијима до 31. октобра ове године.

Дакле, и овде имамо исте проблеме као и код других медијских кућа или предузећа у процесу приватизације, те не би ваљало направити разлику и дискриминисати ову установу.

Ми смо као посланичка група у том смислу и поднели један амандман који је у функцији изједначавања положаја свих субјеката који се приватизују у овој области, што подразумева и довођење и Савезне јавне установе Радио-Југославије у исти положај.

Потпуни прелазак нашег друштва на тржишну привреду подразумева и тржиште у области медија, у области производње медијских садржаја. Дакле, мораће медијске куће да изађу на тржиште, као и у свим осталим привредним гранама. Али, наравно, не треба гледати све црно, узимајући у обзир да постоји и могућност, и то овај закон дозвољава, да се финансирање информисања и медија може остваривати из јавних прихода преко пројектног финансирања.

Друго је питање што такав начин финансирања у прошлости није био присутан, па се нисмо ни навикли на то. Овим решењима се претпоставља једно ново залагање, једна нова конкуренција и достизање једног бољег квалитета у области информисања ако се жели доћи до оваквих средстава из буџета као извора финансирања.

Међутим, морам да истакнем да ако говоримо о данашњем квалитету медија, за многе медије би се могло рећи да не одговарају својој изворној функцији, а то је реално информисање и примерени садржај. Многи медији у жељи за брзом зарадом прибегавају сензационализму, скандалозним непримереним садржајима, којима се веома често урушава углед и појединаца и јавних личности, породице, посебно углед државних институција, државе у целини, па и самог нашег друштва, што заиста није пожељно. О томе би многим механизмима ваљало повести рачуна.

Дакле, све је више тзв. жуте штампе или таблоида, који не преносе изворно информацију која је проверена, информацију која се сучељава са више страна или којом се контактира и субјект који је на тапету када се о њему информише, већ се информације обликују, прилагођавају интересу група и неких појединаца, или одређених центара моћи.

Наравно, то није генерална оцена и, на срећу, имамо правих и добрих примера у свету медија који дају наду да квалитет мора да победи и да мора да освоји тржиште.

Ми из Посланичке групе СПС смо захвални таквим медијима, захвални смо што нису подлегли шунду, неукусу и неистини. Тржиште на пољу медија у области информисања не може да се осваја сензационализмом, скандалима и неистинама, већ једним другим објективним приступом у овој области и квалитетом.

Што се тиче нас социјалиста, ми смо од 2000. године, иако смо у то време били опозиција, били уз медије. Ми смо из 90-их година и те како извукли много поука. Значи, из времена када је држава практично била власник доброг дела медија и, наравно грешке из тог времена нећемо сигурно поновити. Зато смо имали свој јасан став о слободи медија и када смо били део владајуће коалиције, када је усвојен тзв. Динкићев закон о информисању 2009. године. Иако смо били део владајуће коалиције, ми нисмо подржали овај закон, јер нисмо били за решења која су тада понуђена, а којима је ограничавана слобода медија.

Да подсетим, тада је предлагано законско решење по коме би медији били затварани уколико су 90 дана у блокади рачуна, а знамо која је криза била у то време. Затим, био је предвиђен и обавезан депозит за оснивања медија који није био баш тако мали. Такође, било је пуно проблема у ономе што је било објављивање одређених текстова који су врло лако могли да дођу на удар власти, односно тадашњих законских решења. Целокупна стручна и шира јавност тај закон је окарактерисала као увођење медијског мрака.

Дакле, овај закон из 2009. године представљао је потпуну контролу медија од стране државе. Ми смо заправо прошле године, као посланичка група СПС са нашим коалиционим партнерима, дакле, владајућа већина, учинили да исправимо те грешке и такав закон који није био добар.

Данас када уз велике напоре крчимо пут ка ЕУ дужни смо да без оклевања уподобимо законодавство са ЕУ и у сфери информисања, такође. Наравно, независност медија, чином изласка државе из власничке структуре или изласка АП, односно нижих јединица локалне самоуправе, дакле, независност тиме није дефинитивна. Постоје још бројни центри моћи који ће још дуго контролисати медије.

Стојимо као Посланичка група СПС на становишту да доношење једног закона, а и Закона о информисању и медијима, овакав какав јесте, није оно што треба да буде крајњи резултат. Кроз много активности, кроз политику, кроз разна поступања, кроз разне пратеће активности, кроз многе механизме, морамо да створимо један много бољи амбијент у коме ће тржиште изнедрити објективно информисање, а не информисање које се купује и које се наручује.

Подсетићу да је право грађана на истинито информисање уставно право. Дакле, то је уставна категорија. Циљ је истинито и објективно и благовремено информисање. Грађани морају бити поштеђени неистине и неукуса који неки медији пласирају, правдајући се зарадом, али ово питање није само ствар закона, већ је то питање за радиодифузно тело, за програмске савете, као и за савест оних који без имало респекта према интелигенцији народа јавност засипају недопустивим и непримереним садржајима и неистинама.

У сваком случају, данас, иако сам у име Посланичке групе СПС причао у ширем контексту, сматрамо да оно што је предмет данашњих измена и допуна јесте у функцији завршавања овог процеса којим ће се држава и локалне самоуправе изузети из власничке структуре информативних кућа, медијских кућа, што је једна од претпоставки за оно што је крајњи циљ, а то је независност и објективност медија.

О Предлогу закона о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе Народне Републике Кине о обостраном оснивању културних центара говориће наш народни посланик, господин Срђан Драгојевић, тако да се не бих задржавао на томе. Још једанпут констатујем да ће Посланичка група СПС-а гласати за оба закона”.