Најновије

Будимо део европског простора високог образовања Посланичка група

МИЛЕТИЋ МИХАЈЛОВИЋ, народни посланик Социјалистчке партије Србије на Шеснаестом ванредном заседању о Предлогу закона о уџбеницима, Предлогу закона о изменама и допунама Закона о основама система образовања и васпитања, и Предлогу измена и допуна Закона о високом образовању:

Имамо данас на дневном реду три закона из области образовања: измене и допуне Закона о основама система образовања и васпитања, Закон о уџбеницима и измене и допуне Закона о високом образовању.

Дакле, увек су ови закони из ове области веома сложена материја, веома комплексна.Мислим да не треба давати олако негативне оцене при сваком покушају побољшања закона кроз измене и допуне и предлагање новог закона. Најлакше је критиковати и налазити мане предложеним решењима, али сматрам да је увек постојала одговорност, а да је она присутна и данас овде када министар просвете, науке и технолошког развоја излази са овим предлозима и да у сваком случају то претпоставља један бољитак у овим областима, у овој материји.

Наравно, са друге стране, не треба олако глорификовати сва понуђена решења, а кажем из разлога што је ово сложена, комплексна материја и одређена решења су можда и под знаком питања и можда кроз праксу треба то све проверити, а онда када дође време и када се потврде одређене мањкавости кроз нове измене и допуне опет учинити корак унапред и предложити решења која ћемо сматрати у датом тренутку да су боља.

У светлу овога што сам напоменуо да се и декларишем да ћемо ми из Посланичке групе СПС подржати сва три закона.

Дакле, предложени закон о уџбеницима представља једно ново решење и један нови бољитак у односу на претходни закон и ту треба истаћи, оно што је већ речено, да ћемо овим имати већу доступност уџбеника, а то значи образовања ученика и полазника.Кроз овај закон имамо инсистирање на унапређењу квалитета уџбеника, што је веома важно.Добра је намера да се дефинише обим садржаја и да се одређених садржаја уџбеници растерете.Наравно, треба водити рачуна о томе да сами уџбеници, садржај и начин на који је материја изложена не претпоставља само репродуктивно учење, већ да ти садржаји треба да испровоцирају сналажење и начин размишљања ученика, а то је тзв.активно учење.

Када говоримо о смањењу и о дефинисању обима, имали смо у прошлости ситуацију да се у уџбеницима налази много чињеница које су сувишне.То је карактеристика и у основној школи да има пуно чињеница које су сувишне, од велике густине шуме, не види се дрвеће. Није сврха у томе.Треба тежити томе да ученици разумеју суштину.

За похвалу је и то што ћемо имати електронски додатак уз уџбенике, али под условом да то не условљава нешто друго, а то је набавка лап-топова, компјутера и других уређаја, па да се то опет претвори у неки бизнис.Добро је да издавачи плаћају трошак оцене квалитета.То су неки моменти који заслужују похвалу и нуде један нов квалитет у овој области.

Наш стратешки циљ је да уџбеници буду бесплатни, што се уклапа у уставну одредбу да је основно образовање, поред тога што је обавезно, бесплатно, као што је и превоз ученика изнад удаљености од четири километра бесплатан.

Са пројектом бесплатни уџбеници у прошлом периоду се кренуло, на задовољство великог броја грађана, корисника, али морамо бити објективни у овом тренутку да држава није у могућности да то реализује до краја на такав начин, као што је то био покушај у прошлости, који је за сваку похвалу, али надамо се да ћемо у неком наредном периоду поново доћи до тренутка када ћемо моћи један такав пројекат у потпуности да реализујемо.

Данас је пројекат бесплатних уџбеника прилагођен могућностима државе, тако да се на основу пријавних листова процењује висина партиципације за ученике одређеног разреда и одређеног статуса, социјалног, материјалног, у смислу угрожености, али ако то буде урађено кроз одређене квоте, кроз одређене партиципације, мислим да ћемо ускоро доћи у једну ситуацију да сагледамо да заиста постоји слој становништва који није у могућности да набавља уџбенике и друга наставна средства сем кроз ову партиципацију државе и да ту треба пронаћи начин и механизме за комплетну помоћ коју држава треба да пружи или уз помоћ локалне самоуправе.

Када је реч о оцени квалитета у члану 22.став 14. који гласи – начин и поступак давања стручне оцене прописује министар. Ми сматрамо да би можда требало навести којим начелима и принципима се долази до стручне оцене. Овај члан се бави само процедурама око начина избора одређених комисија, начина поступања око стручне оцене, а целокупна садржина и начин процене оцењивања је препуштена да поступак, начин и садржину стручне оцене прописује министар.Мислим да ово заслужује један другачији приступ.Можда треба размислити да ли је могуће сада или у неком наредном кораку ближе дефинисати шта је то што би требало да суштински садржи једна стручна оцена.То је веома важно за оно што је садржај уџбеника.

На крају када је реч о овом закону ја бих предложио у име СПС још нешто што не мора да се удене овде у закон кроз неки амандман, односно кроз члан.То је могуће урадити кроз подзаконска акта.Прво да се стандардизују формати уџбеника, односно да буду истог формата нпр. А4, што појефтињује штампу.Друго, да се уџбеници штампају на исто тако квалитетном офсетном папиру, а не на конздруку који је јако тежак.Радне свеске, односно оно што су компоненте уџбенику такође се могу штампати на јефтинијем папиру.

Осим тога што је овакав уџбеник лакши и јефтинији, једноставније је и лакше попуњавање уџбеника, односно тих радних материјала и компоненти јер на офсетном папиру је то много лакше него на конздрук хартији.На овај начин деци би олакшали терет. Гледао сам код своје деце, али и код друге, да када натоваре ранчеве са књигама, са радним свескама, са другим наставним средствима готово да ме асоцирају на маринце или пешадинце који натоваре себе тако великим теретом да је то заиста велики грех и велики терет за ту децу.

Поред овога, заговарамо и штедњу на свим нивоима. Можда би са јефтинијим уџбеницима могао бити обухваћен и већи број деце кроз програм бесплатног субвенционирања уџбеника, ако се штампају на овом јефтинијем папиру који је и лакши.Наравно, то може да се регулише кроз подзаконска акта, али и да се услови кроз тендер.Нека ово буде наш предмет за размишљање, приликом доношења ових одлука када се буду штампали уџбеници.

Када је реч о Закону о високом образовању, он је, да подсетимо, усвојен 2005.године чија је примена почела 2006. године. Овај закон је претпоставио увођење Болоњског система наставе, израду нових студијских програма, промену у начину извођења наставе, нове уџбенике, чешћу проверу знања студената, активнију улогу наставника и студената, јасно дефинисан процес акредитације високошколских установа итд.

Међутим, 2008. године КОНУС, Конференција Универзитета и Национални савет за високо образовање оценили су да број студената који је остварио 60 бодова у септембарском испитном року на универзитетима у РС је износио у просеку од 20 до 30%, што је доводило у питање опстанак високошколског система у том тренутку. Дакле, и КОНУС и Национални савет за високо образовање уз подршку студентских организација предложили су измене Закона о високом образовању, што је учинило да Министарство просвете у том тренутку предложи измене којим се прописује мањи број бодова за упис у наредну школску годину као услов за одржавање и стицање статуса студената на буџету.

Међутим, проблеми ове врсте нису престали, тако да се то наставило и 2010.године, 2012. године. Не бих се бавио сада детаљима шта је тада мењано, али ради постизања конкуренције једног тренутка за стицање статуса студената на буџету који се финансирају усвојено је решење да се унутар квоте високошколских установа рангирају студенти по броју бодова и просека оцена. Повећан је број рокова, али у истом стилу и на исти начин се наставило и 2012.године. Затим смо имали измене и допуне 2013.године, па 2014. године и наравно нису биле само ове ствари на дневном реду, али морамо бити реални и рећи да ипак постоји једна тенденција да се задржи статус кво, ситуација када је реч о броју бодова и броју испитних рокова.

Дакле, ми морамо бити у својој политици, нарочито ми из владајуће коалиције, конзистентнији у намери да ствари некако променимо кроз доследнију политику која ће учинити да наше високо образовање буде део европског простора високог образовања.То мора да буде императив и ако желимо да будемо респектабилни део европског простора за високо образовање.Морамо да следимо једну такву политику и морамо имати пред собом један императив који претпоставља да дођемо до тога да то буде већи број бодова, да буде мањи број испитних рокова и да једноставно створимо један миље, један начин размишљања и изграђивања свести да кроз упорнији, доследнији рад дођемо до резултата.

Када говоримо о овоме могли би да критикујемо све владе, и ми смо имали министра просвете Жарка Обрадовића, могли би да критикујемо и друге министре који су водили просвету и сада Вербића са овим предлогом али није у томе циљ. Знамо да универзитети имају своју аутономију.Са друге стране, не могу ни они а ни академска заједница, то подразумева и преофесоре и студенте, да иду линијом мањег отпора.Морају се ставити у ситуацију да су део онога што треба да буде шира заједница и да је императив да будемо респектабилни у том европском простору високог школства.

Честе измене закона су показале потребу да академска заједница буде одговорнија у том погледу и ми у том правцу треба да идемо. Међутим,није то једна генерална оцена да наше високо образовање и да се на нашим универзитетима иде том линијом мањег отпора и да се избегавају обавезе, избегава оно што су начела Болоњског процеса итд.

Са друге стране имамо светле примере добрих резултата који су показани на универзитетима и овде је наш посланик Жарко Обрадовић изнео да је рецимо 2012.године Београдски универзитет сврстан међу 500 најбољих универзитета на Шангајској листи. У 2013.години смо били међу 400 најбољих. У 2011.години студенти Електротехничког факултета у Београду су на такмичењу из роботике заузели прво место у Истамбулу. Године 2011. студенти ФОН били су први у Европи, а трећи у свету у решавању проблема методом – студије случаја. Студенти Правног факултета такође су били победници у области медијског права на Оксфорду итд.

Дакле, ове измене и допуне требало би да буду, ја мислим, ограниченог трајања.Већ треба да размишљамо на који начин треба да идемо у правцу налажења одређених механизама и имплементацији спровођења једне политике која ће нас приближити ономе што је уподобљавање у европском простору високог образовања.Не будемо ли то учинили, онда ћемо радити у корист своје штете и као држава и као друштво и, наравно, велику штету ће имати и представници младе генерације.

У сваком случају, ово што сам изнео представља једно размишљање које ће, надам се, допринети, ако не у овом тренутку, онда у следећим корацима, да сви ми заједно дођемо до бољих решења.

Рекао сам и на почетку, свако излажење пред ову Народну скупштину са предлогом новог закона или изменама и допунама претпоставка је бољитка и ми то увек подржавамо.Наравно да ћемо подржати и овога пута сва три закона. Дакле, Посланичка група СПС гласаће за ове законе.

Категорије: Посланичка група