Најновије

Предраг Ј. Марковић за Политику Вести

Неки ваш долазак у СПС сматрају најбољим политичким потезом у протеклих неколико година, док вас други оптужују за добру политичку трговину. Шта мислите о изненађењу који сте приредили, заједно с Дачићем?

Драго ми је да смо мало разгалили трому летњу политичку сцену. Прича о трговини показује неповерење – да ли је баш свако на продају? Колико кошта веома удобан и миран живот, који сам водио до пре два дана. Да ли људи који причају о продаји жале што нико неће да их купи?

То што је Ивица придобио баш вас, већ се оцењује као још један његов веш потез. Из других странака вам деле пацке. Шта мислите о тим критикама? Мислите ли да ће вас сада, као једног од највећих српских интелектуалаца, део јавности и политичких противника разаловати у прелетача, пошто сте променили три партије за две године?

Ја сам у покрету “Доста је било” био члан Савета за културу и учествовао са у неколико гостовања пред локалне изборе, А када кажете Демократска странка, на коју странку тачно мислите? Странка у којој сам ја био активан члан распала се на неколико странака. Којој ја то странци нисам веран? Пајтићевој, Живковићевој или оној Душана Петровића, или Бориса Тадића? А право да вам кажем нису се ни трудили да ме задрже.

Многе је изненадило то што ви, као историчар који је минимизовао значај НОБ-а, долазите код Дачића, који брани тековине револуције?

Никада нисам минимизовао значај НОБ-а. Увек сам понављао како је наша ослободилачка војска била четврта или пета на свету по величини. Увек сам био задивљен величанственим устанком 1941. године, пре свега Срба, јединим тако масовним у Европи. Али, нити су сви партизани били комунисти, а мало се зна да су четници на крају постали социјалисти, јер су Живко Топаловић и Драгиша Васић били идеолози тог покрета на крају рата. И у овом случају треба интегрисати  различите  ослободилачке традиције.

Како тумачите то што сте постали антитеза Черчелове теорије да је млад човек по природи ствари левичар, а како стари, постаје десничар?

Мој друг Миша Ђурковић тврди да код нас и нема праве деснице. Све наше партије, од Пешићевих радикала надаље, имале су снажне левичарске елементе. Зато је у нашем случају врло тешко говорити о томе шта је левица а шта је десница. Уосталом, Демократска странка је изворно била странка левог центра. Сматрам да је данас потребна нека врста леве алтернативе, не само у Србији, већ и у Европи. Свугде људе боли друштвена неправда и несигурност, а код нас је, наравно, стање још теже. Народ је жељан хлеба, али и правде. Зато верујем да треба подржати модеру леву странку. Замишљам да СПС може да буде таква странка.

Када смо већ код тога, написали сте на свом Фејсбук профилу да у педесетој години људи свашта чине, махом лудорије. И ви као да још увек имате ту дилему. Сматрате ли прелазак у СПС не само политичком, већ и животном авантуром?

Боље то него да јурим малолетнице или да купим кабриолет. А и не знам да возим ауто. Шалу на страну, осетио сам да је време да напустим потпуну удобност и сигурност свог живота. Да парафразирам народну песму: не може се земља спасавати у кафићу, све дуван пушећи. Блогери који су се обрушили на мене треба да се загледају у своје животе  и да размисле шта су то учинили за своју земљу. Када су устали из фотеље? Када су учествовали у некој акцији за опште добро? Ја ћу бар нешто да покушам.

Шта вас је разочарало у ДС-у, а шта код Саше Радуловића? Зашто Радуловића нисте обавестили да га остављате? И кад младић оставља девојку, не оставља је без речи, већ јој бар пошаље СМС. Радуловић је у вестима сазнао да је остављен.

Већ смо помињали да је тешко рећи која од неколико партија прави ДС. Што се Саше Радуловића тиче, он је један од најпаметнијих и најчеститијих људи које сам срео. Међутим, СПС, односно Ивица Дачић, понудио ми је шири делокруг. Када велика партија искаже спремност да понуди своју инфраструктуру за стварање визије, да организационо помогне  умрежавање мозгова широм земље, таква понуда се не одбија. Ивица Дачић и ја мо се договорили да поштујемо потпуно ћутање. Први пут сам био потпуно дискретан. Нико није знао за наше преговоре, чак ни најближи Дачићеви сарадници. Чак ни моја породица није знала за те преговоре. Иначе, Саша Радуловић је последњи човек којег би слагао.

Ако вам је Саша Радуловић личио на Таличног Тома, усамљеног борца за правду, како сте говорили, на кога вам личи Ивица Дачић?

С обзиром на идеолошко порекло, могао би да буде Мирко или Славко, само не знам ко би био други у тој комбинацији.

Можда сте то ви?

Не, ја личим на други пар из стрипова наше младости. Као млађи сам личио на Загора, а сада личим на Чика.

Како сте се осећали док сте седели поред Бате Живојиновића? Да ли вам је нешто рекао, или можда ви њему?

Бата је Џон Вејн наше кинематографије. Јунак свачијег детињства у другој половини двадесетог века. А иначе је диван човек и харизматична личност. Случајно смо на седници Главног одбора седели један поред другог, али је било добро седети поред легенде.

Да ли, како претпоставља политичка чаршија, ви пишете Дачићево Начертаније?

Не верујем у визију једног човека. Ако буде некаквих великих програма и платформи у крилу СПС-а, то ће бити плод рада више умних глава. Биће ми част и изазов ако будем међу њима. Мој покојни стриц Добрица Ћосић умео је да научи од сваког: од детета до чобанске старине. Волео бих да и ја тако умем да учим. Чини ми се да свака државна платформа мора да има два елемента: друштвену правду и национално достојанство. А остало ће се искристалисати у јавној расправи коју бих волео да поведем широм земље.

Ако је Добрица био отац нације, да ли вас, вашим уласком у СПС, припремају за „синовца нације”?

Отац нације је увек био мало ироничан назив за Добрицу Ћосића. Да останемо у том духу иронијске дистанце, ако ништа не урадим, постаћу пасторче нације.

Да ли сте и ви били један од учесника чувених ноћних шетњи са Добрицом Ћосићем?

Ја сам све велике одлуке у животу доносио после шетњи са мојим чичом. Пре неки дан сам ишао на гроб да му упалим свећу. Сетио сам се његовог деде, а мог прадеде Лесе, коме је пукло срце због политичке пропасти. Леса је, у то време поштених политичара, подигао кредит да би финансирао сопствену кампању. Пошто тада опозиција никада није добијала изборе, изборни резултати су га буквално убили. Многи људи мисле да је и Добрица Ћосић искоришћен и злоупотребљен у политичкој борби. Он је сигурно био свестан тог ризика. Могао је старост да проведе у дебелом хладу Академије као већина његових колега.

Ко је, заправо, политички злоупотребио Добрицу? Тито, Милошевић, босански Срби или ДОС? Или је он, заправо, био неформални владар Србије?

Добрица је био редак човек, чија је моћ била у угледу, а не у формалном положају. Оно што му многи данас замерају јесте да су му књиге штампане у милионским тиражима у доба Тита. То је парадокс тог режима. Тито је волео да у свету буде виђен као толерантан и благ државник. Зато није могао да хапси најпопуларније писце, какви су били Бранко Ћопић и Добрица Ћосић.

Да ли вам смета то што Ивица Дачић велича традиције Титовог времена?

Видите, Руси су интегрисали све своје позитивне традиције, и царске и совјетске. Не видим проблем у томе да ми поштујемо наслеђе из Титовог времена, поготово кад је реч о спољној политици и култури. И ми треба да сачувамо и величамо, као мали народ, све оно добро у нашој историји, од кнеза Вишеслава до Томе Николића. Једноставно, немамо право на тај луксуз да одбацујемо добре ствари.

Ко је већи добитник овог савеза: Дачић или ви?

Ако бог да и срећа јуначка, бићемо добитници Србија, СПС, Дачић и ја. Ако не, то ће бити још једна прича о пропасти интелектуалаца у политици.

Извор: Политика

 

Категорије: Вести