Најновије

Србија и Р. Српска формирају Мешовити комитет за енергетику Вести

Србија и Република Српска формираће Мешовити енергетски комитет који ће се бавити реализацијом приоритетних заједничких пројеката у енергетици, најавили су данас министри енергетике Србије и Републике Српске Александар Антић и Петар Ђокић.
Министри су рекли и да је Италији упућена нова иницијатива за реализацију пројеката хидроелектрана на средњој Дрини.
Први састанак Мешовитог енергетског комитета биће одржан 10. октобра у Бања Луци, на челу тог комитета биће ресорни министри, а у његов рад биће укључени и директори енергетских предузећа Србије и Републике Српске, речено је после састанка два министра у Београду.
Приоритет и Србије и Републике Српске је реализација заједничких енергетских пројеката, рекао је Антић новинарима после састанка са министром Ђокићем.
Неки од заједничких пројеката су електроенергетска конекција Србије, БИХ и Црне Горе односно пројекат електромреже Бајина Башта-Вишеград-Пљевља, као и пројекти хидроелектрана на средњој Дрини, за које Србија и Република Српска имају потписан међудржавни споразум о сарадњи са Италијом.
“Морамо на организован начин да отворимо са Италијом питање будућности тог пројекта,” казао је Антић и додао да је ту и пројекат хидроелектране на горњој Дрини “Бук бијела” и хидроелектрана на доњој Дрини, посебно због заинтересованости чешких партнера да улажу у те пројекте, међу којима су ХЕ Козлук и ХЕ Дрина 1,2 и 3.
“На првом састанку мешовитог комитета за енергетику покушћемо да усагласимо ставове и ако је могуће ублажимо санкције које Енергетска заједница припрема према БИХ, због нерешавања неких питања у односима између Републике Српске и Федерације БИХ,” рекао је Антић.
Два министра су разговарала и о накнади за потопљено земљиште у општинама у Републици Српској из ХЕ Бајина Башта и Зворник, које је заустављено 1992. године, а договорно је да се оформи експертска група која ће имати први састанак до 1. октобра и које ће дефинисати модел плаћања накнаде.
Колики ће бити износ те накнаде треба да одлучи та експертска група, рекао је Антић и додао да постоје драстичне разлике у ставовима Србији и Републике Српске о томе колико треба да износи та накнада.
Министар Ђокић је рекао да су захтеви општина из Републике Српске за накнаду оправдани и да је закључак две владе да се од 1. јула дефинишу услови плаћања и да се почне са плаћањем накнаде.
Говорећи о захтевима Енергетској заједнице према земљама региона и БИХ, Ђокић је нагласио да Република Српска, према Дејтонском мировном споразуму има овлашћења да се бави питањима енергије, што укључује и производњу и продају енергије.
“Став Републике Српске је да та овлашћења сачува и у будуцности, без обзира на притиске,” истакао је Ђокић и нагласио да је Република Српска испунила свој део обавеза према Енергетској заједници у значајној мери, и да је донела стратегију развоја енергетике до 2030. године, док Федерације БИХ још није.
Питање гаса Српска је за сада добро дефинисала Законом о гасу, што не значи да та област не може још боље да се уреди и спремни смо за разговоре о томе са Федерацијом БИХ, казао је Ђокић.
Такође, жеља је да се настави сарадњу у промету гаса предузећа “Србијагас” и “Гас рес” из Бања Луке и развој гасне политике онако како је почета, имајући у виду раније иницијативе и активности које смо водили везано за гасовод Јужни ток, истакао је Ђокић.
Када је реч о пројектима на средњем току Дрине који треба да се реализују у сарадњи са Италијом, министар Ђокић је истакао да се чека изјашњавање Италије о томе, “јер ако они више нису заинтересовани за те пројекте да тражимо нека нова решења.”
Српска је посвећена развоју енергетског сектора јер због неулагања у хидроелектране, како је рекао, “рекама нам отичу милиони долара”, а најавио је и да се у Републици Српској приводи крају изградња термоелектране, снаге 300 мегавата, која представља највећи енергетски пројекат у региону.
Та термоелектрана ће бити пуштена у пробни рад средином децембра, а почетком маја следеће године “изаћи ће на мрежу”, казао је Ђокић и нагласио да Република Српска не жели на томе да стане и да жели да улаже и у обновљиве изворе енергије и да постане “велико градилиште у енергетици”.
Извор: Танјуг

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.