Најновије

Интервју Предрага Ј.Марковића за „Блиц“ Вести

На интервју је стигао касно увече директно из Трстеника. Уморан али задовољан, са сјајем у очима кабинетског човека који је открио чари политичког рада на терену. Месец дана је у дресу СПС-а, је ли стигао да се разочара и покаје или је добио потврду да је правилно одабрао?

-Нисам стигао да се разочарам зато што је велика динамика догађања. Идем из места у место, спроводим програм, размењујем мишљења са људима. Једна ствар ме је пријатно изненадила, а то је да у врху партије влада прилична колегијалност. Нису поклоници и следбеници, већ имају равноправан однос међу собом. Ту мислим и на однос према Дачићу. Нема слепог потчињавања, рецимо Мркоњић га није питао кад је ишао у „Парове“! Дачић ми је дао неке оквире, али не добијам никакве дневне директиве од њега.

Имам утисак да сте искрено фасцинирани Ивицом Дачићем. Хоћете ли коначно признати чиме вас је то, осим шармом, још привукао?

-Понудио ми је широки делокруг рада. Колико пута се некоме ко се бави историјом и друштвом пружи прилика да ради нешто корисно.

Како је до тога дошло, је ли вас он звао?

-Нећемо сад о томе, али јесте ме он звао. Мени то не би ни пало на памет и изненадила ме је та идеја.

И како сте преломили?

-Политика је као тамни вилајет. Ко уђе, кајаће се, ко не уђе, кајаће се. Идете по мраку и нешто крцка под ногама. Да ли су то дијаманти или каменчићи, сазнате кад је већ касно.

И ви сте одлучили да заиграте, знате ли по чему газите?

-Још не знам.

У јавности је ваш нови ангажман био изненађење, многи вам замерају. Имате ли ви лично сумњу да сте можда трампили кредибилитет и репутацију за илузију да ћете са те позиције нешто набоље променити?

-Има тренутака кад је кредибилитет као девичанство код баба девојке. Шта ће ми кредибилитет ако га не употребим за неку корисну сврху. У овом случају та сврха је ангажман за побољшање друштва, а за тај ангажман потребна је озбиљна логистика какву даје велика партија. Мислим да СПС има ту логистику.

Демократска странка, у којој сте провели доста времена, то вам није пружила?

-Ишао сам на терен и митинге, али нисам имао широк делокруг ни толике могућности. Дачић ми је понудио могућност да формирам у оквиру партије тим за стварање визије будућности. Те трибине које радим се зову „Србија 2025“. Прво преко интернета и упитника сакупљам мишљења па онда на трибинама о томе разговарам са људима. Верујем да су партије сервис грађана и ово је нешто што има свака фирма која нешто продаје. Питају потрошаче како су задовољни њиховим производом. И ја мерим задовољство потрошача, јер су бирачи потрошачи политичког производа.

Мало њих је поверовало у ваше више циљеве којима сте објашњавали свој улазак у СПС. Да ли је то, да вас цитирам, само била „лудорија педесетогодишњака“?

-Није, наравно. Нећу да будем „ејџиста“, али ми средовечни и старији имамо ту предност да не морамо по сваку цену да преко политике решавамо посао, стан, каријеру.

Плаши ли вас могућност да ћете сада као политичар морати више да радите за интерес партије него за интерес народа?

-Плашим се те могућности, али колико сам схватио Дачића, његова идеја је да створи један широки фронт лево од центра и у смеру патриотског окупљања, тако да ту има места за разне идеје. Тамо где је само једна идеја и уска платформа, може да дође до преваге мање значајног или лошег интереса. Постоји и могућност да се уопште не бавимо политиком. Али као што рече један млади човек из Трстеника, ако се ми не будемо бавили политиком, онда ће се она бавити нама.

И ви сте одлучићи да предупредите ту могућност?

-Бар да пробам. Што би рекао мој пријатељ Воја Жанетић, ти си вулканолог и не можеш да вулкан гледаш са стране, тако да сам сишао у то гротло.

Је ли вруће?

-Још није. За сада је то још медени месец између мене и политичке каријере. Видећемо касније.

Слажем се да нису сви у политици лопови и да су неки људи тамо заиста из вишег интереса, али ови које гледамо четврт века нису потврда тога?

-У политици вам је као са новинама. Кад читате новине, црна хроника вам ствара утисак да има много више убистава и страшних ствари него што их реално има. Тако је и са политиком. Степен покварености и прљавштине је нешто мањи него што нам је свакодневни утисак. Друго, ако у политику не улазе људи који су мало и наивни, доћи ће до „самоиспуњавајућег пророчанства“ и ако се људи добрих намера држе даље од политике онда ће она постајати све гора.

Кад сте већ решили да се спуштате у вулкан, зар није ваша помоћ била потребнија Демократској странци него СПС-у или сте проценили да ДС-у нема помоћи?

-Ивица Дачић је показао да га занима моје деловање и показао је највећу веру у мене, много већу него разне фракције Демократске странке. То је као да вас неко држи на клупи или вас пусти да играте целу утакмицу.

У ДС су вас држали на клупи?

-Па, видите сами! Имао сам неки положај у Демократској странци, али никад ову врсту ангажмана и одрешене руке.

Шта ћете предложити Дачићу ако вас већ није узео само због имена већ због мишљења?

Неке од основних идеја левице, али заједно са родољубљем.

Немојте, молим вас, па патриотизам је овде најизлизанија, а и прилично компромитована реч. Препродата је више пута…?

-Као и слобода и правда. То је судбина великих речи. Можда је баш зато битно ко их изговара. Треба им повратити уверљивост, да не буде оно војник о скраћењу, политичар о родољубљу.

Присуствујемо ли оном историјском тренутку када се прича са Косовом завршава на нашу штету?

-Историја је такмичење које траје годинама и није један меч, већ низ турнира на којима народи добијају или губе поене. Ми треба да сакупљамо поене и да осмислимо неке креативне начине да заштитимо светиње и интересе нашег народа на Косову. Има неких формалних ствари које наша држава и дипломатија већ ради. Та баштина ће се звати српски споменици на Косову и то није безначајно, а треба се изборити да наш Завод за заштиту споменика културе добије искључиво право да брине о њима. И Црква има капацитет да сачува наше светиње.

Имамо ли стрпљења да издржимо до тренутка када ће се ситуација променити у нашу корист?

-То Косово је једна црна рупа безакоња и место где су дословце на власти криминални ганговин и наркокартели. Протеклих година је трајала албанска демографска офанзива, али то је стало и ко има ноге, побећи ће са Косова. Врло брзо ће Косово опустети као и цео регион, тако да више нећемо имати страх да ће нас Албанци телима даље гурати ка Нишу! То ће бити пуста и делом еколошки упропашћена и запуштена земља. И ко сада улаже у ту црну рупу осим мобилних оператера? Тамо сем телефоније, пумпи и перионица ништа не ради. Једина земља која ће имати вољу да ту инвестира ће бити Србија и ако буде богата, моћи ће да купи Косово.

Да ли се Србији може десити да заузме оно празно место поред Турске у вечитој чекаоници испред врата ЕУ?

-Ризиковаћу да испаднем глуп, а волео бих да се нешто позитивно деси и да испаднем глуп. Због буџетских циклуса ЕУ реални рок за пријем Србије је 2027. година, јер се тад завршава следећи буџетски циклус. Рано је да уђемо 2020. када се завршава овај циклус. Хајде да будем оптимиста и кажем да се то може десити за десетак година.

Ваше мишљење о Вучићу?

-Вучић на себи носи огроман терет спољне и унутрашње политике. Ово је врло тешка ситуација за човека који има толико бреме на своји плећима. Поготово се ових дана на њега обрушило много тога, треба видети како ће изаћи на крај са толиким притисцима.

Дали сте ми праву политичку изјаву. Може ли мало конкретније?

-Ја њега никад нисам срео. Надам се да ћу га срести, па ћу вам у неком следећем разговору пренети утисак. Једино што ми се пре десетак година, док сам га гледао на телевизији, допала кошуља коју је носио па сам купио исту такву. Можда она буде основ неког нашег разговора или евентуалне сарадње.

Какве је боје била та кошуља?

-Црвено-бела. Можда су то били подсвесни знаци мог левичарског става, а код њега звездашког, али допала ми се кошуља.

Извор: Блиц