НЕЂО ЈОВАНОВИЋ, народни посланик Социјалистичке партије Србије на Трећој седници Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије о Предлогу закона о изменама и допунама закона о Агенцији за лиценцирање стечајних управника:

„Мислим да је у досадашњем току расправе више било политиканства и прикупљања политичких поена од стране опозиције на законима о којима треба говорити искључиво са стручне стране, тако да ћу ја покушати да, са становишта онога што можемо равноправно да разменимо као мишљење, дођемо до што квалитетнијих решења, да од стране Посланичке групе СПС упутимо и одређене сугестије.

Наиме, ја ћу говорити искључиво о Закону о изменама и допунама Закона о Агенцији за лиценцирање стечајних управника. Несумњиво је да се овде ради о једној законској супституцији, супституцији од Агенције за приватизацију ка Агенцији за лиценцирање стечајних управника. Недавно, 2012-2013. године та Агенција за лиценцирање стечајних управника, као једино здраво ткиво у комплетном корпусу стечаја је жестоко нападана, чак девалвирана до граница да се постављало питање њене функционалности и даље одрживости.

Не само да је неопходна Агенција за лиценцирање стечајних управника, већ се појављује као неко ко би могао да преузме и одређене обавезе од стране друге законом устројене институције.

Не желим ни у ком случају да кроз ову дискусију на било који начин доведем у сумњу неопходност потребе да се стечајни поступак учини што ефикаснијим. То је један од основних циљева. Када већ говоримо о томе, онда је неминовно и неопходно повезати одредбе овог закона са Законом о стечају. Зашто?

Због тога што говоримо о Агенцији за лиценцирање стечајних управника, као стечајном управнику са само једном фокусираном области, а то је да се Агенција за лиценцирање стечајних управника појављује као стечајни управник само тамо где је стечајни дужник предузеће са већинским друштвеним капиталом или је тај стечајни дужник у току трајања стечајног поступка, кроз власничку реконструкцију, стекао тај статус због чега се над њим устројава једна врста законске регулативе, односно где се као стечајни управник појављује сада Агенција за лиценцирање стечајних управника. До недавно је то била и сада је Агенција за приватизацију, односно Центар за стечај.

Морам да будем потпуно искрен и отворен пред грађанима, као адвокат сам имао добра искуства са повереницима стечајног управника. Зашто? Због тога што су Ужице, град из кога ја долазим и Привредни суд у Ужицу један од најреспектабилнијих судова у Србији, тада сигурно најбољи суд у Србији, имали и те како сложене стечајне предмете које је веома успешно решавао, као што је случај са Холдингом „Војин Поповић“ из Новог Пазара, који је после дуготрајног вођења стечајног поступка успешно решен и захваљујући тада сарадњи са Агенцијом за приватизацију, преко повереника који су били јако посвећени свом послу, тај је стечајни поступак окончан.

Због чега ово говорим? Због тога што је обавеза стечајног управника да под један, води рачуна о имовини стеченог дужника, да је заштити, да је осигура, да је повећа, да по одвојеним тужбама, односно тужбама за побијање правних радњи и правних послова стечајног дужника, врати у стечајну масу оно што је тој стечајној маси, кроз пуноважне правне послове, отуђено, а треба да припадне стечајном дужнику, како би се постигао циљ стечаја, а то је равномерно, равноправно намирење поверилаца уз спречавање оштећења поверилаца, а нарочито тамо где се ради о намерном оштећењу поверилаца. Све ово сада треба да буде обавеза Агенције за лиценцирање стечајних управника, као стечајног управника.

Да би се избегла једна предрасуда, једна грешка у критикама, уважени министре, молим вас да саслушате и следећу чињеницу које сте ви и те како свесни, јер сте предложили такав закон.

Агенција за лиценцирање стечајних управника, као стечајни управник, сада не врши само контролу. Зашто? Због тога што се Агенција за лиценцирање стечајних управника везује само за предузећа са друштвеним капиталом. То је исто чинила и Агенција за приватизацију. Над Агенцијом за приватизацију није вршен стручни надзор, на шта указују одредбе члана 23. до 26. Закона о стечају. Међутим, оно што ће да изазове полемику и што ће створити проблеме у пракси, молим вас да то имате у виду и молим вас да преко Одбора на то интервенишете, где постоји опасност од одређеног вида појаве самоконтроле, односно од одређеног вида практичног проблема, када је у питању стечајни управник оличен у Агенцији за лиценцирање стечајних управника…

Молим вас да обратите пажњу на члан 22. Закона о стечају, где каже – организација из става 1, а то је Агенција за приватизацију, дужна је да овлашћеној организацији, а то је Агенција за лиценцирање стечајних управника, доставља тромесечне извештаје о току стечајног поступка, при чему треба да има у виду стање стечајне масе, другу документацију прописану овим законом и националним стандардима за управљање стечајном масом у циљу вођења статистичких података.

Уважени министре, овде ће постојати један проблем, морате га сагледати. Ако је раније Агенција за приватизацију достављала извештај, била је дужна да доставља извештај Агенцији за лиценцирање, коме ће сада Агенција за лиценцирање да доставља извештај? Било би логично да тај тромесечни извештај доставља Министарству привреде и мислим да то тако и треба да ради. То је сугестија Посланичке групе Социјалистичке партије Србије.

Уважени министре, то мора да пише, то мора да буде систематизовано. Мора бити нормирано у закону, како се не би појавило у лутању. Према томе, овде у пракси постоје одређени недостаци и одређене недоречености које се морају дефинисати како би се избегло оно што може да се појави као проблем.

Оно на шта ми указујемо оправдано, јесте што се можда, а надам се да ћете то да уважите, садашње измене и допуне Закона о Агенцији за лиценцирање стечајних управника појављују као можда преурањено. Зашто? Зато што ми се чини да је требало прво изменити одредбе Закона о стечају, које следе у децембру, што ми здушно подржавамо, безрезервно, али би се одређене норме тада већ дефинисале како би се сада избегла апсурдна ситуација, јер ово је апсурдна ситуација, нажалост.

Други проблем који ће се овде појавити јесте практична примена Закона у односу на судове, мислим на привредне судове. Немојте ми замерити изнећу један лични став, јер вас лично изузетно ценим и уважавам, као човека који се посветио свом послу, а лични став је следећи – имајући у виду да преко 80% стечајне материје у судовима није ни у Агенцији за приватизацију, није ни у Агенцији за лиценцирање стечајних управника, тамо је знатно мање, у судовима се решавају кључна питања стечаја, где су актери са одређеним легитимацијама и стечајни управник и повериоци и стечајни дужник, да не говорим о стечајним органима. Тамо је материја.

Мој лични став је – да увек у доношењу предлога закона мора партиципирати Министарство правде преко мишљења привредних судова. Увек, чак да се појављује као предлагач здушно сам за то, а да Министарство привреде буде предлагач закона о стечајним управницима, као што ће бити предлагач закона о Агенцији за стечај.

Где ће бити практични проблеми, уважени министре? Практични проблеми ће бити несумњиво тамо где се сада Агенција за лиценцирање стечајних управника појављује са том легитимацијом код суда. Да ли ће тада да дође до блокирања рада суда? Неће. Да ли ће доћи до одређеног успоравања рада суда? Хоће.

Морам да вам кажем и зашто хоће и истовремено да предложим једно решење за које сматрам да ћете га прихватити. Било би одлично када би се повереници стечајног управника задржали и не би мењали. Шта то значи? Као што је Агенција за приватизацију комплетан стечајни поступак водила преко повереника, тако ће исто и Агенција за лиценцирање стечајних управника преко повереника наставити стечај, али тада мора да дође до нечега што је процесно неопходно, да се подвуче црта, да се изврши примопредаја између Агенције за приватизацију и Агенције за лиценцирање стечајних управника, да једни повереници другим повереницима предају и примопредајом се растерете своје обавезе и да се на основу извештаја судови релаксирају, да судови могу неометано да наставе да раде.

У супротном, уважени министре, имаћемо проблем. Који проблем? Ако Агенција за лиценцирање стечајних управника промени поверенике, онда долазимо у ситуацију издавања специјалних пуномоћја, долазимо у ситуацију упознавања са стечајним предметом, долазимо у ситуацију када се мења оно што смо већ до сада урадили, не радикално, али се мења у том смислу што ће нови повереник морати да, пре него што преузме од старог повереника, и те како добро сагледа ситуацију везану за стечајну масу, да покуша да је увећа и да настави послове његовог претходника. Како, уколико није упознат са материјом која је до тада већ фигурирала и циркулисала? То су објективни и практични проблеми.

Оно што изазива подозрење, када сам рекао подозрење, желим са будем прецизан, чињеница да повереници не губе легитимацију, они остају повереници. Били су и повереници Агенције за приватизацију, сада ће бити вероватно повереници Агенције за лиценцирање стечајних управника.

Међутим, овде сада има један проблем. Ви сте у Предлогу закона рекли да директор Агенције за лиценцирање стечајних управника добија нова овлашћења и нове обавезе. Једна од њих је и дисциплински поступак и изрицање дисциплинске мере у дисциплинском поступку. Ту је опасност самоконтроле. Зашто? Зато што ја као директор Агенције за лиценцирање стечајних управника одређујем ко ће да буде повереник, а истовремено сам ја тај који над повереницима врши надзор. С друге стране, поред тог надзора, паралелно водим дисциплински поступак. То је нешто што је требало и може бити разлог да се на одбору редефинише, да се амандманом разграниче овлашћења, како би се избегли било какви аргументи било ком критичару овог закона, да на овај начин уводимо систем самоконтроле, односно да Агенција сама себе контролише. Наравно, ово су све сугестије у циљу повећања квалитета предложеног закона, јер је нама и те како циљ да као део Владе допринесемо да овај закон у практичној примени буде што ефикаснији и квалитетнији.

Ја бих се задржао само на овоме што сам сада рекао, не бих проширивао тему, наравно, јер очекујем да ћете, уважавајући ове сугестије, нису примедбе, оне су сугестије, а и ако их третирате као примедбе, оне су добронамерне, да кроз амандмане пробамо, и то амандмане  Одбора, пошто их ми нисмо предлагали, да пробамо да ове одредбе побољшамо по квалитету“