СТЕФАНА МИЛАДИНОВИЋ, народна посланица Социјалистичке партије Србије о Предлогу закона о изменама и допунама закона о шумама.,на Трећој седници Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије:

„Пред нама је, за социјалисте, један изузетно важан закон, без обзира што говоримо о једној од грана пољопривреде, јер шумарство сматрамо једним од врло важних развојних грана саме привреде. Шуме као природни ресурс и добро од општег интереса увек су биле фактор развоја једне државе. Цитираћу и вас, уважена министарка, да стање шума представља огледало и културног и историјског развоја једне државе.

Сама потреба за одрживим коришћењем, трајним постојањем и релативно спорим унапређивањем шумског фонда захтева један потпуно нови концепт управљања шумама. Шуме морамо посматрати и са еколошког аспекта, али исто тако и са привредног аспекта. За нас је неспорна улога државе и задатак државе у самомуправљању, развоју и заштити овог добра.

Измене и допуне закона које су данас на дневном реду јесу у складу са тим новим концептом и пре свега их данас разматрамо због потребе за усклађивањем са Законом о јавној својини, са Законом о јавним предузећима, затим попуњавањем неких правних празнина, уочених проблема у практичној примени закона, али и због одлуке Уставног суда.

Када говоримо о управљању овим ресурсом и одредби која је можда изазвала и полемику у парламенту, а тиче се управљања шумама на нивоу Републике, Уставни суд је прогласио неуставним члан 18. тачку 1. Закона о утврђивању надлежности АП Војводине, која се односи на шуме. Тачније, Уставни суд је укинуо одредбу према којој АП Војводина преко својих органа може да уређује шумарство на својој територији и обезбеђује остваривање јавног интереса у овој области. Социјалисти су сагласни са државним концептом према коме се шумама управља на нивоу Републике, па самим тим и шумама АП Војводине, у том смислу да не могу бити изузете од овог интегралног стратешког управљања.

Преостале две тачке, заправо преостала два става овог члана, важећа су и даље, а њима се омогућава функционисање јавног предузећа у покрајини, а то су „Војводинашуме“ и оне истовремено као јавно предузеће и газдује шумама и врши послове инспекцијског надзора, изузев инспекцијског надзора на граничним прелазима.

Измене и допуне о којима су моје колеге говориле су заиста добре. Осврнула бих се на неке одредбе. Допуњена је дефиниција шуме, заправо прецизније се дефинише површина земљишта обрасла шумским дрвећем, која сада подразумева најмање пет ари, односно са покривеношћу крошњама од 30%.

Закон предвиђа установљавање шумских области, ранија шумска подручја којих је било 27 заправо биће организовани у седам шумских области као највећих просторно планских целина газдовања шумама са дефинисаним шумским подручјима и националним парковима који улазе у оквиру ових области и представљају, рецимо, двоструку заштиту када су у питању природна добра.

Ова регионална организација допринеће и рационализацији процеса доношења планских докумената. Сада ће се уместо 27 доносити седам развојних планова шумских области, а самим тим ће и буџет за израду ових планских докумената бити мањи. Уз ове измене и уз нови Закон о националним парковима, који смо усвојили пре десетак дана, обезбеђује се усаглашено управљање и повећава се степен заштите ових заштићених подручја.

Шумарство као грана пољопривреде захтева планирање, које можда можемо окарактерисати као дугорочно, али оно подразумева подизање, развој, газдовање, гајење и искоришћавање а 10 година које се предвиђа као период планирања, јесте за животни век једне шуме заиста трен. Људски живот, за разлику од шумског траје веома кратко. Шумске биоценозе и одрживост шумског екосистема захтевају озбиљно стратешко планирање.

Оно што бих посебно истакла као позитивно, а о томе је и овлашћена представница Посланичке групе СПС говорила, јесте укидање накнада од 5% од процењене вредности стабла, које је као трошак имало физичко лице до сада у случајевима обавезе санитарне штете.

Када су у питању измене и допуне које се тичу газдовања шумама, прецизније је регулисано само газдовање, било да се ради о шумама које су у државној својини или шумама сопственика, односно корисника. Оно што желимо да похвалимо, када је у питању гајење, јесте враћање дознака, прецизније дефинисање вршења самих дознака и враћање дознака и пропратница које су 2010. године укинуте.

Код самог искоришћавања, или у закону коришћења шума, за право сече, промета посеченог дрвета, новим чланом 35. регулише се промет посеченог дрвета, односно забрањена је било каква сеча шумског дрвећа било где без жигосања и пропратнице. Овај члан, верујемо да ће утицати на смањење нелегалне сече и нелегалног промета шумске грађе.

Поздравила бих и вољу Министарства да се законом предвиди забрана сече стабала и делова стабала уочи новогодишњих и других празника, јер годинама уназад боримо се са штетама које су заиста велике. Десетине хиљада стабала, младица најчешће, страда уочи новогодишњих празника, то су наравно, четинари, али не мојмо заборавити да уочи нашег Божића страда и храст и то цер.

Када су извори финансирања у питању, новина у финансирању делатности од општег интереса у области шумарства, могу се финансирати из буџета локалних самоуправа. У вези са тим у члану 42. измена и допуна закона, поред прецизирања мера из програма развоја за које се обезбеђују средства из буџета Републике Србије, АП регулише се и финансирање од стране локалне самоуправе. Овим чланом се проширује број мера које ће се финансирати из буџета, посебно истичем нову меру, а то је санација шумских површина оштећених дејством природних непогода, клизишта, пожара, ледолома стабала, итд, што до сада није било могуће средствима буџета санирати овакве штете.

На крају бих се осврнула на неке чињенице које сте и ви изнели, а то је, пре свега, степен шумовитости Републике Србије. Рекли сте да је степен шумовитости, што јесте тачан податак, 29%, а чињеница је да је оптимални ниво исте према просторном плану Републике Србије 41,4%, при чему у структури наших шума доминирају изданачке шуме, и то указује да је стање шума незадовољавајуће. А зашто није? Кад год држава и друштво пролази кроз тешке моменте, прво што страда, страдају шуме. За формирање и развој шумских фитоценоза потребне су и деценије, а немаром и непланским коришћењем и газдовањем тим шумама неке површине нестају и за дан.

Према овом ресурсу и држава и друштво мора да се опходи и одговорније, јер шуме јесу извор и дрвета као сировине, место где се чува наш биодиверзитет, простор који нам користи за рекреацију, али и ресурс који има многе економске, еколошке и социјалне бенефите.

На крају као што је моја колегиница Гордана Топић рекла, ми ћемо подржати овај Предлог закона, и заиста вам у име Посланичке групе честитам на заиста квалитетном предлогу“.