НЕНАД МИЛОСАВЉЕВИЋ, народни посланик Социјалистичке партије Србије на Трећој седници Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије, о Предлогу закона о изменама и допунама закона о шумама:

„У оквиру расправе о изменама и допунама Закона о шумама, говорићу данас о еколошком аспекту и значају заштите шума.

За шуме се, као што је рекла моја колегиница Гордана Топић, каже да су плућа наше планете. Дрво је најстарији живи организам, а највећа плућа планете су тропске шуме Амазоније. Оне су највеће на свету и из њих планети земљи долази највише кисеоника.

Међутим, данас нажалост, можемо да констатујемо да су плућа планете готово животно угрожена, чак се и Амазонска џунгла угрожава јер апсорбује значајне количине угљендиоксида и постаје резервоар отровних материја. Ако се она сведе само на обичну шуму, то ће изазвати катастрофално убрзање глобалног загревања наше планете.

Неконтролисана сеча амазонских прашума носи са собом несагледиве последице. Тешко је, нажалост, прецизно превидети и све последице за екосистем планете, али је реално претпоставити да ће последице глобалног загревања бити погубне за многе биљне врсте.

Шуме покривају око 30% од укупне копнене површине. Има их и у најтоплијим и у најхладнијим пределима, осим на Антартику. Називамо их разним именима: тропске шуме, прашуме, тајге, плућа.

Једно је јасно, уништавамо их невероватном брзином, иако у њима живи половина биљно-животињских врста, људи посеку око 16 милиона хектара под шумом годишње, што је управо као да сечете шуму на површини од око две Србије годишње.

Сечом шума уништавамо огроман део биодиверзитета планете, а сечемо их из разних разлога. Сечемо их због новог простора за живот, јер нас је на планети свевише. Сечемо их због путева, њива, сечемо их због индустријске употребе дрвета, неводећи рачуна о томе да су животиње и биљке које живе у тропским шумама углавном ендемске и губитком станишта нестају и оне.

Не страдају само биљке и животиње од крчења шуме. Триста милиона људи живи у светским шумама. Најпознатији су пигмеји, који живе у централној Африци. Осим тога, од живота шума живи 1,6 милијарди људи.

Да подсетим да чак 12 до 20% од укупне светске емисије гасова са ефектом стаклене баште долази од крчења шуме. Сечом шума, које хладе нашу загрејану планету, ослобађа се огромна количина угљендиоксида који нас даље греје.

Као што су Амазонске прашуме плућа планете, српске шуме су плућа Србије. Да би планета била зелена, свака држава мора чувати своје шуме. Србија и кроз данашње измене Закона о шумама, побољшава законодавни оквир који треба да буде основа за много одговорнији однос према шумском благу.

Нажалост, код нас је уобичајена пракса да се не држимо слова закона ако то није у нашем уском интересу. Зато је закон о коме данас расправљамо важан за наше шуме, јер се побољшаним законским решењима омогућава боље газдовање, боља заштита и што је најважније, стварају се услови за нова пошумљавања.

Да подсетим да Србија под шумама има око 29% површина, веома неправилно распоређених. Најмање је пошумљена Војводина, са неких око 7%.

Истакао бих нека нова законска решења и мере, која безрезервно подржавам. Пре свега, законски оквир прописује систем интегралног, јединственог управљања и заштите шума на територији читаве Републике, јер у природи за поједине процесе и екцесе не постоје границе. Пожар или губар или болести не знају за границе. Добро је што закон на прецизнији начин дефинише сам појам шуме, тако да се овим појмом обухватају и мале површине, тј. Површине веће од свега пет ари, уколико су обрасле шумским дрвећем и крунама дрвећа од 30% површине.

Овим законом прецизно се дефинишу појмови који доприносе заштити шума. То је, пре свега, појам санационалног плана. Зашто је то важно? Сведоци смо да су нам у прошлој години и од поплаве и од леда страдале и шуме. Појава великог броја клизишта на шумском земљишту оштетила је велику шумску површину, а ледене кише и снежни наноси уништили велике шумске површине и државне и приватне.

Досаданијепостојалазаконскамогућностдасеовештетедиректносанирају, јерзатенамененисумоглабитипројектованабуџетскасредства.Садсеовајвеликипроблемрешаватакоштосе у овимизменамазаконапредвиђадасезасанацијушумскештетемогупредвидетибуџетскасредства.

Поред овога, скренуо бих пажњу на још један велики проблем, проблем бесправних и неконтролисаних сеча шума. Велике површине и приватних и неконтролисаних државних шума се безусловно секу. Измене закона уводе много бољу контролу тако што се поново уводи пропратница којом се прати пути сеченог дрвета.

С друге стране, да би се надокнадиле изгубљене површине под шумама, било због сече или природних катастрофа, пожара, клизишта или ледолома, неопходно је брже и организованије пошумљавање. Држава ће у складу са овим законом обезбедити оквир и средства, али је потребно да и ми грађани учествујемо активније у томе. Некада се масовно пошумљавање вршило волонтерским радом. На тај начин су пошумљене стотине хиљада хектара. Апелујем и данас да се на сличан начин посветимо пошумљавању и заштити шума и шумског блага.

На крају да кажем да сам задовоља нрешењима у овом закону, којим се побољшава однос државе према шумама и обезбеђују и услови и средства за заштиту и да кажем даћу и ја и Посланичка група СПС подржати све активности Министарства пољопривреде усмерене на ову област и у дану за гласање ћемо подржати овај закон“.