Најновије

Образовање је инвестиција у будућност Посланичка група

МИЛЕТИЋ МИХАЈЛОВИЋ, народни посланик Социјалистичке партије Србије на Петој седници Другог редовног заседања о Предлогу закона о допуни Закона о буџету Републике Србије за 2015. Годину:

„Питање материјалног положаја образовања, па самим тим и просветних радника изазива велику пажњу и оно је веома важно питање. Сматрам да је корисна свака дискусија коју овде чујемо, без обзира што проблем посматрамо из различитих углова, можда понекад у смислу политизације проблема, али у сваком случају сматрам да највећи број нас посланика има намеру да да допринос решавању овог проблема који не може да се реши преко ноћи.

Ја бих истакао у име Посланичке групе СПС да је добро да ће се амандманом проширити ова помоћ у смислу права добијања новчане помоћи и на високошколске установе, да ће оно обухватати основно образовање, средње образовање, студентски стандард, односно људе који раде на тим пословима, у домовима ученика и студената, итд.

За предшколско образовање примања иду из буџета локалних самоуправа, и то јесте реалан проблем о коме треба разговарати и требало би пронаћи неки начин да, ако не може другачије, онда да се то надомести из буџета локалних самоуправа.

Мада, ту постоје велики проблеми јер у појединим локалним самоуправама ни та примања нису на одговарајућем нивоу која су предвиђена одређеним коефицијентима за предшколско образовање због њиховог материјалног положаја и због висине буџета. Ту постоје и одређени лимити, не сме да се прекорачи маса средстава за такве намене, тако да је проблем свакако веома сложен, али сматрам да су и они веома важна карика у систему образовања и васпитања у нашој земљи и да би требало видети да ли можемо ту нешто да урадимо.

Систем образовања и васпитања је највећи систем који је корисник буџетских средстава. Према подацима Завода за статистику, пре две године, он је обухватао преко милион корисника, тачније милион и 285 хиљада корисника. Ту су обухваћени не само запослени у предшколском образовању, основном образовању, средњем образовању, у високом образовању, већ и сами предшколци, ученици основних школа, ученици средњих школа, студенти, њихове стипендије, ученички и студентски стандард, установе и институције из области образовања, образовање одраслих, уџбеници, инвестиције, материјални трошкови, итд.

Дакле, свакако је то један велики систем који захтева много средстава и самим тим, у овим условима у којима се данас налази Србија, тешко је задовољити све апетите.

Наравно да ми треба да тежимо томе да се повећа проценат БДП који ће се издвајати за образовање и да он треба да буде преко 5%, мада је тешко то утврдити, постоји и део тог приватног сектора у области образовања где се стичу одређена средства и одређена улагања.

У сваком случају, тај проценат је падао и претходних година, а и данас није на задовољавајућем нивоу због економске кризе која је захватила један шири простор, глобалног карактера. Али, реформе које смо започели, на челу са Владом Републике Србије обећавају да једним истрајним и доследним радом, што стално пропагира и наша Влада, да ћемо успети да станемо у ред европских земаља које ће имати стабилну економију и тиме обезбедити стабилан прилив средстава у буџет, што ће омогућити решавање положаја образовања у нашем друштву.

Нама је познато да у садашње време, али и већ дужи период уназад, од укупних буџетских средстава која се издвајају за образовање 96% иде на плате, а да свега 4% иде на све остало, и  апсолутно је јасно да је то заиста мало. Међутим, то је наша стварност. Реформама и опоравком Републике Србије, на чему ради предано наша Влада, ови параметри морају и верујем да ће се променити на боље.

Рекао бих и то да већ дуже време лош материјални положај образовања генерише негативну селекцију кадрова у самом образовању и свакако да то има одређене последице које су веома значајне. Веома је значајно да квалитетно образовање које је нама потребно треба да у крајњој резултанти омогући бољу продуктивност, и не само то, него образовање треба да нам обезбеди један другачији вредносни систем у посматрању стварности у ономе што јесте живот који је пун свести, пун знања, пун вредноће, поштења итд. У условима где смо имали изврнуте вредносне системе, ми смо имали један хаос, један неприкладан и непримерен однос према ономе што је образовање, према ономе што је потреба да се образујемо и ту морамо заиста доста да урадимо и да те ствари променимо.

Стратегијом развоја образовања до 2020. године пројектовани су дугорочни циљеви. Ти циљеви: су побољшање услова рада у образовању, побољшање материјалног положаја просветних радника, услова школовања наше деце, веће инвестиције, које су и те како потребне образовању. Ја бих рекао да је за сваку похвалу труд и залагање Владе, а и доследност једне такве политике да се стварају бољи услови у нашим образовним установама кроз реновирања, кроз адаптације , а за сваку је похвалу и реновирање санитарних услова у школама и камо среће да то уопште није на дневном реду. То је у једном нормалном друштву требало давно да буде решено. Нажалост, ми смо заиста по свему ономе што је наша стварност јако ниско и заиста треба предано и дуго да радимо, мукотрпно, да би испливали на једну површину која представља сасвим другачију стварност, нормалну стварност у којој можемо објективно и на један ваљан начин да водимо рачуна о потребама разних сфера у нашем друштву.

Наше образовање свакако треба третирати као инвестицију у будућност, а не као трошак. Дакле, то што образовање ствара данас, као готов производ се добија за 15-20 година. Значи, унапред морамо да размишљамо, јер тај производ, фигуративно речено, ће бити носилац ове државе, овог друштва и просперитета нашег друштва.

Зато образовање има ту веома важну улогу које морамо да будемо свесни . Ја бих рекао у име Посланичке групе СПС да се овим питањем наша актуелна Влада и ова Посланичка група и те како залаже у том правцу. Међутим, ствари не могу свакако да се промене преко ноћи и да све створимо за веома кратко време.

Наравно, наша Посланичка група ову помоћ од 7.000 не сматра коначним решавањем материјалног положаја просветних радника. То је заиста нешто што је и мало и недовољно, али основна мисао која мора јавно да се саопшти у нашим постојећим условима у којима ми живимо, привређујемо и радимо је просто таква да је немогуће да та помоћ буде већа и то треба прихватити. Сви би ми волели да не само образовање, него и друге сфере и друге области имају много већа примања, много веће плате, али је то у овом тренутку заиста немогуће.

Такође, заслужује подршку и повећање плата у просвети од 4%. У овом тренутку то је тај највећи проценат који ће бити издвојен за просвету од 1. јануара и то је сасвим оправдано, узимајући у обзир да у систему образовања ради највећи број високообразованих кадрова, а да су њихова примања испод нивоа високообразованих кадрова у другим областима. Тако да, свакако је то један од потеза, један од корака у правцу изједначавања положаја са кадровима у другим областима, а што ће опет омогућити да када дође на дневни ред усвајање закона о платним разредима буду људи из образовања у једнакој позицији са одговарајућим степеном образовања у другим областима.

Свакако да је доношење закона о платама и платним разредима системско решење које би требало да реши то на један праведан начин, јер ће то онемогућити гледање у туђе двориште, па онда упоређивање, па онда никада краја тим расправама ко је заслужио, ко није итд.

Наравно, закон о платама и платним разредима још увек није дошао до оног потпуног уобличавања и неке коначне верзије. Чини се да треба још доста порадити на томе. То нису једноставне ствари, али верујем да ћемо добити један квалитетан закон у одређеном тренутку и да ће он допринети решавању свих ових питања.

На крају, Посланичка група СПС у сваком случају подржава допуну буџета кроз издвајање ових средстава у висини од 7.000 динара за све запослене у образовним институцијама.

Ми би апеловали на то да треба сви да схватимо да је тешко време, да не можемо ни из чега створити нешто више и да сви треба да будемо стрпљиви и да предано радимо на својим задацима. Наравно, то се очекује и од просветних радника који су веома значајни за будућност Србије, јер васпитавају и образују нашу децу. И сам сам просветни радник и зато се залажем за све ово на овакав начин . Увек сам говорио да је рад са децом, са младим људима привилегија. Мислим да нема лепшег посла од таквог посла радити са младим људима, са децом, уобличавати их као људе и стварати нов квалитет у људском смислу кроз знање, кроз вредносне системе итд, али са друге стране то је и те како велика одговорност, а то ова држава и друштво мора да цени и зато просветни радници и сви запослени у образовању заслужују велику пажњу. Посланичка група СПС гласаће свакако за овај закон“.

 

Категорије: Посланичка група