СУЗАНА СПАСОЈЕВИЋ, народна посланица и овлашћени представник Социјалистичке партије Србије на Шестој седници Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије на заједничком јединственом претресу о Предлогу закона о озакоњењу објеката и Предлогу закона о изменама и допунама Закона о државном премеру и катастру:

„Свакако да је циљ Предлога закона о озакоњењу да се једном у Србији направи евиденција свих изграђених објеката, јер ако смо озбиљни на путу ка Европи од нас се тражи да имамо и озбиљну евиденцију објеката. Мислим да је овај закон право решење и прави начин и уверена сам да ће после свих закона које смо у последњих 20 година доносили, овај закон дати резултате које очекујемо и наравно да ће посланичка група СПС у дану за гласање подржати Предлог закона“.

„Поштовани председавајући, уважена министарко, колегинице и колеге народни посланици, веома важан сет закона је данас пред нама и о сваком закону заиста има доста тога да се каже.

Почећу дискусију од Предлога закона о озакоњењу објеката и ту најпре желим да кажем да се надам да је ово заиста последњи пут да о легализацији објеката говоримо као о Предлогу закона.У последњих 20 година смо више пута доносили нове законе или мењали постојеће, али као што сте и ви већ рекли, без неких већих резултата.

О разлозима бесправне градње смо много тога чули и раније и данас и не бих да то понављам. Једноставно желим да истакнем оно што смо сви запазили, да се између доношења два закона број бесправних објеката увећава и свакако највећу одговорност у том ланцу одговорности имају бесправни градитељи, али ништа мању одговорност немају ни органи инспекције, јер је управо у њиховој надлежности обавеза и да контролишу и да спречавају бесправну градњу.

Мислим да ће се овим законом многе ствари решити, најпре оно што јесте циљ и предлагача и свих нас, да се једном за свагда реши са бесправном градњом, да се направи евиденција изграђених објеката и да на тај начин идемо у корак са светом.

Оно што желим да кажем и што ме у ствари плаши јесу имовинско-правни односи, који су и до сада били велика препрека и када је у питању легализација објеката и када је грађевинска дозвола у питању. Овај закон је предвидео једну широку лепезу решавања имовинско-правних односа, али се плашим да ће ипак, познавајући наше грађане, доћи до проблема.

Ево простог примера. Ако је пре 50 година продата парцела која је била величине једног хектара, десетак купаца је купило и направило објекте, и до сада је у земљишној књизи остао власник исти који је био и пре 50 година, одселио се, умро је, једноставно је недоступан, како ће ти власници решити имовинско-правни однос са парцелама на којима су градили бесправни објекат, осим у судском поступку?

Али, да ли су сви наши грађани едуковани у том правцу да то могу да остварују у судском поступку? Са друге стране, то изискује и доста времена и доста трошкова.Можда смо требали да предвидимо неко једноставније решење, макар за део парцеле која се налази испод ових објеката или која је потребна за редовно коришћење објекта.

Што се тиче одредби закона којима се одређује шта може бити  предмет озакоњења који предвиђа да осим објекта који је завршен, предмет озакоњења  може бити и зграда на којој су изведени конструктивни радови,темељ,зидови, стубови итд сматрам да је требало предвидети могућност  да предмет озакоњења може бити и објекат у било којој фази изградње али под посебним условима  који се зову уклапање.

Циљ свих нас је да што више објеката буде уписано у редовне процедуре.Значи да има и грађевинску и употребну дозволу, а зашто не омогућити грађанима који су објекте започели и завршили да им уклапањем створимо могућност да могу да уђу у редовну процедуру, добију локацијске дозволе и наставе даље по Закону о планирању и изградњи.На овај члан је наша посланичка група поднела амандман и о томе ћемо више говорити у дану када се буде расправљало у појединостима.

Такође када говоримо о истом члану којим се дефинише шта је предмет озакоњења, па се одређује да је изграђен објекат и објекат где су урађени конструктивни радови, темељ, стубови, кровна конструкција, ту имам једну дилему и једно питање –познавајући каква је ситуација у животу, да су грађани из потребе да што пре реше стамбено питање направили објекте до плоче и уселили се у такве објекте и живе годинама у таквим објектима, да ли такви објекти могу да буду предмет озакоњења, с обзиром да сте рекли да је циљ закона да власници објекта имају неки папир о објекту у коме живе?

Ови људи живе у објекту до плоче и да ли тај објекат може да се озакони иако нема кров, јер једноставно наши грађани у оваквој економској ситуацији немају средстава да укрове своје објекте.

Одредбама члана 4.одређује се да објекти за које је издата привремена грађевинска дозвола не подлежу одредбама овог закона. Нисам схватила зашто, с обзиром да је привремена грађевинска дозвола уведена 80-тих година, а знате шта је био циљ привремене грађевинске дозволе, да се адаптирају објекти на приватним парцелама, сопственим парцелама, мали објекти у некој површини од 50 до 80 квадрата, па с обзиром какав је наш менталитет, та је привремена дозвола временом злоупотребљена, грађени су објекти на државном земљишту, велики стамбени објекти у комерцијалне сврхе и углавном су све те привремене дозволе имале неки рок важења. Тај рок важења је већ одавно истекао.Осим тога, 2003.године је укинута одлука којом је уведена привремена дозвола.

Са друге стране, ако знамо да инвеститори који су градили објекте нису поштовали услове из те привремене грађевинске дозволе, нису поштовали пројекте на основу којих је издата привремена грађевинска дозвола, питам – како је могуће онда извршити технички пријем таквог објекта, и на основу чега издати употребну дозволу? Заиста мислим да биодредбе овог закона требало да се односе и наобјекте са привременом грађевинском дозволом.

До сада се када је легализација бесправних објеката у питању као проблем појављивало непоштовање удаљености објекта од суседне парцеле и то је заиста у пракси стварало доста проблема. Требала је да се набави сагласност и у већем броју случајева то није било могуће и ову промену подржавамо и једноставно имам питање – како ћемо решити случајеве где је објекат нелегално изграђен и једним својим делом, да ли кровом, степеништем, терасом је зашао на суседну парцелу и на тај начин умањио права власника суседне парцеле? Да ли ћемо те објекте легализовати и на који начин?

Када су таксе у питању, ми подржавамо предлог који иде у смеру квалификације, али сматрамо да је ипак требало направити разлику између људи, грађана који су искључиво зидали објекте јер их је мука натерала на то, бесправно градили да би задовољили своје стамбене потребе и чланова своје породице и направити разлику између оних који су градили објекте да би стицали профит, а нису поштовали закон.

Свакако да је првенствено циљ овог закона заштита јавног интереса државе. Свакако да је циљ Предлога закона да се једном у Србији направи евиденција свих изграђених објеката, јер ако смо озбиљни на путу ка Европи од нас се тражи да имамо и озбиљну евиденцију објеката. Мислим да је овај закон право решење и прави начин и уверена сам да ће после свих закона које смо у последњих 20 година доносили, овај закон дати резултате које очекујемо и наравно да ће Посланичка група СПС у дану за гласање подржати предлог закона.

Следећи у низу, а не и мање важан је Закон о државном премеру и катастру.Драго ми је што је директор данас са нама, који вероватно и зна каква је ситуација на терену. Катастарске евиденције у Србији су различитог нивоа и тачности и квалитета и то је вероватно последица скупљања података приликом различитих технологија у дужем временском периоду и таква ситуација једноставно није на оном нивоу да би задовољила потребе и грађана и привреде и инвеститора.

Тако да, ви сами знате да сви они грађани који су упућени и који имају потребу да сарађују са катастром имају један заједнички осећај незадовољства, јер катастар карактерише једна неорганизованост у раду, гужве пред шалтерима, рокови за упис непокретности да се извади један лист непокретности итд. Да не говоримо о копији плана, конверзији, препарцелацији и свим другим пословима који се у катастру морају завршити. Рокови су заиста непримерено дугачки.

Такво стање није од јуче и, наравно, ви не сносите одговорност за то, али једноставно је крајње време да се таква ситуација у катастру што пре реши, јер ми нећемо моћи да испоштујемо ни оно што се предвиђа Законом о планирању и изградњи, да грађевинска дозвола буде издата за 28 дана, ако то катастар успорава.

Осим тога, све што говорим, говорим из искуства, и кад је грађевина у питању и када је купопродаја непокретности у питању, све почиње и све се завршава у катастру. Зато је катастар веома битан, опет понављам, и за привреду и за грађане, а нарочито, што је нама веома важно, битан за инвеститоре.

Управо због тога и желим да истакнем одредбе за које сматрам да су и најбитније у предлогу овог закона, а то је смањење рока за упис права на непокретностима.Као што смо чули, то је до сада било 60 дана.Смањење на седам дана је изузетан рок и то заиста подржавамо свом снагом.Затим, смањење рока на пет радних данада се изваде потврде, изјаве и сви остали документи.Једино ми није јасно зашто нисмо законом предвидели да рок за упис хипотеке буде 24 сата, када знамо колико је битно за наше грађане да се хипотека упише брзо.За све оне који желе да подигну кредит, такве су и процедуре банака, а из искуства и из праксе знамо да је могуће хипотеку уписати за један дан.

Кад је у питању члан 86, који прописује на основу којих права се врши упис на непокретностима, није предвиђена једна могућност која се често појављује у пракси, а односи се на упис посебних делова новоизграђених објеката. Ја ћу на једном примеру да вам кажем како то изгледа.

Дакле, инвеститор је градио зграду са више станова, или је имао грађевинску дозволу, па одступио, или није уопште имао грађевинску дозволу. Станови су продати, инвеститор више не постоји, а купци тих посебних делова желе да уђу у законску процедуру, желе да легализују своје посебне делове. Станове су куповали на основу купопродајног уговора и у уговорима стоји једна квадратура која је из неког постојећег пројекта тада. Накнадним мерењем, у циљу легализовања тог посебног дела, утврђује се друга квадратура. Значи, у накнадној грађевинској и употребној дозволи стоји једна друга квадратура. Кад дође купац у катастар, приложи уговор о купопродаји као доказ о власништву, приложи накнадну грађевинску и употребну дозволу као доказ о легалности објеката и наилази на проблем. Катастар одбија да упише право на непокретности, јер се квадратуре  не поклапају из дозволе и из уговора. Не може да уради анекс, јер више не постоји инвеститор. Шта да ради тај купац?Знате ли колико је таквих случајева?То је заиста велики проблем. Говорим вам оно што се појављује као проблем у пракси.

Мислим да је овај закон можда био могућност да такве проблеме решимо, ако смо већ кренули у решавање проблема који постоји на терену и проблема који се појављују у пракси.

Још један проблем који је присутан у Србији, осим тога што не постоје планска документа у свим општинама и градовима, јесте евиденција у катастру која се не поклапа баш увек са стањем на терену.Знамо да је основно начело катастра да катастар мора да буде веран стању на терену.Ако смо доносили законе и о посебним уписима објеката без грађевинске дозволе и разне друге законе који нису дали ефекта, нисмо могли да направимо ту јединствену евиденцију. Међутим, осим објеката који нису евидентирани у катастру, постоји проблем и са неким парцелама које или нису у оним границама каве су на терену уписане или постоје неки други проблеми.Мислим да ту мора да се приђе решавању проблема.Обнова премера је једно од решења, али је то и скупо и дуготрајно. Да ли приморати грађане на неки начин да евидентирају парцеле и објекте, или спровести неку врсту снимања фактичког стања и објеката и парцела онако како је на терену, без обзира на папирологију коју власницу имају? Не знам шта је од тога прихватљиво.Дајем неке предлоге, јер једноставно заиста имам жељу да се у Србији једном за свагда успостави јединствена евиденција, да стање у катастру одговара стању на терену. Само тако можемо и привредно и економски да се развијамо и можемо да пратимо стандарде који постоје у тој области у Европи.

Када је реч о одредбама које се односе на забележбу, сматрам да је можда било потребно у оним одредбама које се односе на забележбу уписати право градње, односно да је за одређену грађевинску парцелу издата грађевинска дозвола. Евидентирање информација о томе да је за одређену парцелу издата грађевинска дозвола би спречило вођење неких других поступака везаних за исту парцелу.Осим тога, грађевинска дозвола инвеститору намеће, осим права, и извесне обавезе. Уколико инвеститор не испуни те обавезе, а парцелу стави у промет, довешће купца у заблуду. Забележбом да је грађевинска дозвола издата за одређену парцелу избегавају се овакве ситуације које евидентно могу да настану.

Оно што је за СПС веома важно, односи се на таксе, односно на онај део који је ослобођен плаћања такси.Ми предлажемо да ослобађање од плаћања такси имају лица која су на евиденцији за запошљавање, самохрани родитељи и лица у режиму социјалне заштите. Посланичка група СПС је поднела амандман и на овај члан.Једноставно, само као закључак, желим да кажем да добрим законским решењем, добрим мерама могуће је да се ово стање у катастру побољша. Ја, господине директоре, не сумњам да ћете ви радити на томе, јер видим шта сте већ почели да мењате када је катастар у питању. Катастар мора да буде ажуран, поуздан и мора да пружа правну сигурност и грађанима и привреди и свима онима који имају потребу да са катастром сарађују.

Желим да кажем да ће и овај предлог Посланичка група СПС подржати и све остале законе из овог сета закона, а о осталим предлозима закона ће моје колеге говорити у данашњој даљој расправи“.