СТЕФАНА МИЛАДИНОВИЋ, народна посланица Социјалистичке партије Србије на Шестој седници Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије о Предлогу закона о трговачком бродарству и Предлогу закона о радном времену посаде возила у друмском превозу и тахографима:

„Данас ћу, за разлику од велике већине мојих колега, образлагати законе, који су на дневном реду, из области саобраћаја. Нажалост, ови закони су данас остали у сенци пакета закона који се односе на непокретности.

Предлог закона о радном времену посаде возила у друмском превозу и тахографима је нов закон који обједињује постојеће прописе и уноси извесне новине у област саобраћаја. Имајући у виду неусаглашеност прописа којима се регулишу међународни и унутрашњи саобраћај у погледу обавеза возача, односно посаде, времена управљања и одмора, али и питања контроле тих времена, односно употребе тахографа, предлог да се донесе закон који ће једнообразно уредити примену свих прописа јесте најбоље решење, јер тренутно прописи који уређују ову област су Закон о безбедности саобраћаја на путевима, заправо само три члана овог закона од 243 или 245, затим уредба Владе која се у једном делу ослања на овај закон. Она уређује област времена управљања и одмора возача када обављају међународни превоз, поступак издавања тахографских картица и поступак овлашћивања радионица за тахографе.

У првом делу ова уредба се односи на међународни превоз, док у другом делу на тахографе и радионице. Иначе, само време одмора и управљања за возача у домаћем превозу предвиђа Закон о безбедности на путевима, заправо члан 244. је предвидео и доношење подзаконског акта који до данас није усвојен.

На основу Закона и Уредбе, Агенција за безбедност у саобраћају усвојила је и подзаконске акте који се тичу послова у области тахографа, правилник о радионицама за тахографе, правилник о програму и начину полагања испита за техничаре у радионицама за тахографе и правилник о начину коришћења тахографа који се односи на обавезе возача и превозника при коришћењу тахографа, али само у домаћем превозу.

Србија је потписница европског Споразума о раду посаде на возилима која обављају међународне друмске превозе. Овај споразум дефинише обавезе возача у погледу времена управљања и одмора и услове које морају испуњавати тахографи у погледу конструкције, као и сам начин њихове примене.

Само делимично је уведен у наше законодавство, као што сам рекла, овом уредбом Владе, док се међународни превоз обавља у складу са Уредбом која је у великој мери усклађена и са Европским споразумом и директивама ЕУ. У том смислу од овог закона се, када су у питању правила управљања теретним возилима и коришћење тахографа не очекују велике измене за превознике у међународном превозу, већ су новине значајне за онај део транспортне привреде који се односи на унутрашње тржиште.

Први део закона регулише возача и посаду, односно обавезе возача и самих превозника, узимајући у обзир природу посла коју обављају професионални возачи, а она је сама по себи специфична у односу на друге професије. Због тога је било неопходно прецизније уредити ову област и регулисати је последњим прописом. Политика ЕУ кроз директиве уводи ову праксу. Први корак је био усвајање Закона о раду који предвиђа да се посебним прописом уређује радно време запослених у области саобраћаја. Такође, радно време ових радника морало је бити прецизније дефинисано имајући у обзир да Закон о раду, чланови 64. и 65. дефинишу дневни одмор запосленог у току радног дана, али се не познаје институт скраћеног и подељеног дневног одмора. Управо је ово један од спецификума професије професионалног возача. Посебно важно је било регулисање у случају ноћног рада како би се осим заштите чланова посаде унео елемент повећања безбедности саобраћаја на путевима.

У циљу постизања конкуретности закон предвиђа изједначене услове у домаћем и међународном превозу, радно време посаде у друмским возилима може да траје најдуже 60 сати недељно, с тим да просечна радна недеља на нивоу четири месеца не сме трајати дуже од 48 сати. Обавезе послодаваца закон прецизније дефинише, предвиђају се одређене санкције у случају непоштовања одредби које се тичу радног времена посаде и тиме се додатно штите права радника, а и индиректно утиче на безбедност саобраћаја.

Други део закона регулише сва питања тахографа. У овом сегменту није дошло до великих промена, сви прописи које сам навела су обједињени али и допуњени неким новим одредбама.

Овај закон заправо предвиђа накнадну уградњу граничника брзине. Ово је изузетно важно, будући да је од 2011. године, заправо од 1. јула 2011. године ступила на снагу одредба која дефинише обавезу поседовања овог граничника брзине у возилима која се први пут региструју у Републици Србији. Било је неопходно да се ово предвиди законом, јер граничник брзине јесте технолошки везан за тахограф, па ће сада радионице за тахографе које испуњавају услове добити од Агенције за безбедност саобраћаја и дозволу за уградњу ових граничника.

Радионица за тахографе више не може бити у форми предузетника, пошто су послови радионице дефинисани као делатности од општег интереса и од сада ће само привредна друштва или јавна предузећа моћи да се баве овом делатношћу, а предузетници који су радили до сада, колико смо схватили, наставиће да раде до истека дозволе.

Такође, прецизније је дефинисан стручни надзор над радионицама које врши Агенција за безбедност саобраћаја, а опет, надзор над Агенцијом врши Министарство, односно инспекција министарства надлежног за послове саобраћаја. Ублажене су казне у односу на уредбу, које су биле и превисоке до сада и није било градација казни.

Будући да су у овом закону учествовали, не само колеге из Министарства, већ и стручни тим из Агенције за безбедност саобраћаја, али и колеге са Саобраћајног факултета, рекла бих да су практично сва решења у циљу ефикаснијег пословања привреде и у том смислу ми ћемо и подржати овај закон.

Још један нови закон је Закон о трговачком бродарсту, који уређује превоз и услове за приступ тржишту, односно обављање одређених делатности у водном транспорту, стварно правне односе на броду, одговорности и ограничења одговорности, уговоре у пловидби, заустављање брода, извршење обезбеђења на броду, као и друга важна питања. Овим законом се практично ова област после 40 година регулише. Закон о поморској и унутрашњој пловидби регулисао је ову област на свој начин још 1987.године.

Будући да је овај јако обиман и правно захтеван закон, специфичан по много чему, ја ћу, у складу са расподелом времена које имам за дискусију, напоменути само неке од новина.

Предлогом закона се омогућава заштита конкуренције, предвиђају се нове поставке бродске хипотеке, превиђа се увођење лиценци, полагање стручног испита, успоставља се јавни регистар лиценцираних возара и прописују се услови за добијање лиценци за обављање делатности возара.

У сваком случају, овај закон ће допринети развоју ове привредне гране, а рекла бих да је ово једини вид саобраћаја који до сада није имао јасно уређене имовинске, односно трговинско-правне односе и Социјалистичка партија Србије ће овај закон у потпуности подржати“.