МАРЈАНА МАРАШ, народна посланица Социјалистичке партије Србије на Шестој седници Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије о Предлогу закона о изменама и допунама закона о здравстевној заштити:

„Имајући у виду да Министарство здравља прописује и контролише услове за рад апотека, као и да врши контролу рада апотека, потребно је да министар доноси акт којим се уређује шта све може бити предмет промета у апотеци. С тога се изменом из члана 1.овог предлога закона прописује да поред промета лекова и медицинских средстава на мало, апотека може снабдевати грађане и дечијом храном, дијететским производима, одређеним врстама козметичких и других средстава за заштиту здравља у складу са актом који доноси министар. По закону који је до сада важио акт је доносила надлежна комора“.

„Уважени председавајући, уважени министре са сарадницима, даме и господо народни посланици, Посланичка група СПС подржава усвајање Закона о изменама и допунама Закона о здравственој заштити из разлога што сматрамо да ће предложеним решењима допринети јачању одрживости и правичности система здравствене заштите.

Предложеним решењима стварају се могућности за даље унапређење здравствене заштите и ефикаснији рад здравствени установа и приватне праксе, као и других правних лица која обављају здравствену делатност.

Такође, овим изменама се кроз унапређење организације здравствене службе унапређује сам квалитет здравствене заштите и доприноси се унапређењу права пацијената.

Предложена решења представљају резултат сарадње Министарства здравља, надлежних комора здравствених радника и заједнице медицинских факултета.

Имајући у виду да Министарство здравља прописује и контролише услове за рад апотека, као и да врши контролу рада апотека, потребно је да министар доноси акт којим се уређује шта све може бити предмет промета у апотеци.С тога се изменом из члана 1.овог предлога закона прописује да поред промета лекова и медицинских средстава на мало, апотека може снабдевати грађане и дечијом храном, дијететским производима, одређеним врстама козметичких и других средстава за заштиту здравља у складу са актом који доноси министар. По закону који је до сада важио акт је доносила надлежна комора.

На овај начин уређивање делатности апотека се у потпуности уређује са актима које доноси министар,као и за све друге области здравствене заштите. Апотека је здравствена установа у којој се обавља фармацеутска делатност на примарном нивоу и заиста би било потребно да се препусти Министарству здравља да својим општим актом уређује питање шта све може, поред промета лекова и медицинских средстава на мало бити предмет промета у апотекама.

Ова измена треба да допринесе уређењу апотекарског сектора. Европско апотекарство се развило под утицајем арапског апотекарства. Прве апотеке за залихама лекова настале су у 13. веку у Италији  и Француској, а што се тиче Србије, медицина и фармација развијале су се упоредо са оснивањем првих средњовековних болница на Хиландару, Студеници и Дечанима. Међутим, прву апотеку у Србији је отворио дипломирани фармацеут из Земуна, Матеја Ивановић, који се сматра родоначелником српске савремене фармације.

Већ дужи низ година се апотекарски сектор Србије суочава са великим тешкоћама, стихијско отварање апотека, нелојална конкуренција, неиспуњавање услова по питању кадра, давање енормних попуста на поједине лекове при маржи која није довољна да покрије трошкове рада апотеке.

Србија је једна од ретких земаља у којој се не зна тачан број апотека, а према евиденцији коју води комора, скоро 50% апотека не испуњава услове по питању кадра.

Већ дуже време представници Фармацеутске коморе Србије и поједина стручна лица упозоравају да би требало јасно регулисати чиме све апотеке, осим промета лекова и медицинских средстава, односно дечије хране и дијететских производа могу снабдевати грађане. На тај начин избегли смо ситуацију да нам апотеке у жељи за што већом зарадом личе на самосталне трговинске радње са мешовитом робом.

Уплив великог капитала нефармацеута у апотекарску делатност који по правилу немају такав степен одговорности, допринео је не само стихијском отварању апотека и нелојалној конкуренцији између њих, већ и безкомпромисној опструкцији за доношење било каквих прописа који представљају основ за увођење реда у апотекарски систем Србије.

Надам се да ће тај ред постићи на овај начин, тј.решењем где Министарство здравља општим актом уређује шта све може бити предмет промета у апотеци.

Посебно се државне апотеке суочавају са бројним тешкоћама у свакодневном раду и одливом пацијената у приватне апотеке, што државне апотеке доводи у тешку материјалну ситуацију.

Искористила бих овом приликом, министре, да похвалим рад апотекарске установе у општини Врбас, чији је оснивач СО Врбас. Општина Врбас снабдевања лекова и санитетским материјалом организује апотекарска служба који има једну градску апотеку, један огранак у самом граду и још осам јединица за издавање готових лекова.

Свако насељено место има по једну јединицу за издавање готових лекова.Они су из сопствених средстава, уопште се не издвајају из буџета локалног средства за њихове материјалне трошкове, реновирали комплетно све јединице за издавање лекова, реконструкцију урадили тих објеката, потпуно су опремљени и повратили су поверење грађана у државне апотеке.Тако да, потпуно нема разлике када је квалитет пружања услуга између појединих приватних које важе за најбоље и наше апотеке, чији је оснивач локална самоуправа“.