Uvodno obraćanje Ivice Dačića na otvaranju 22. Ministarskog saveta OEBS-u u Beogradu Vesti

Uvodno obraćanje predsedavajućeg OEBS-u, prvog potpredsednika Vlade Srbije i ministra spoljnih poslova Ivice Dačića na otvaranju 22. Ministarskog saveta OEBS-u u Beogradu:

„Uvaženi ministri,

Zadovoljstvo mi je da vam poželim dobrodošlicu na ovaj 22. Sastanak Ministarskog saveta OEBS-a. Drago nam je što se KEBS/OEBS ponovo vratio u Beograd. Ponosni smo što nam se pružila prilika da još jednom, nakon 1977-1978. godine, ovde u Beogradu budemo domaćini sastanka naše Organizacije na visokom nivou. Nadamo se da ćete uživati u našem gostoprimstvu.

Predsedavanje Republike Srbije OEBS-u ima za cilj postizanje konsenzusa o suštinskim pitanjima koja su važna za unapređenje kooperativne bezbednosti u našem regionu. Uprkos komplikovanim okolnostima, uvereni smo da ćemo, uz političku volju, uspeti da vodimo otvoren, iskren i konstruktivan dijalog o svim pitanjima od zajedničkog interesa.

Nesumnjivo je da je najznačajniji zadatak OEBS u ovom trenutku dalja deeskalacija krize u i oko Ukrajine. Kada smo preuzeli predsedavanje početkom godine, konflikt je trajao i bilo je mnogo žrtava. U međuvremenu, do sada, potpisan je Paket mera za sprovođenje sporazuma iz Minska. Formirane su u okviru Trilateralne kontakt grupe četiri radne grupe i započeli su pregovori o sprovođenju Paketa mera koji daju određene rezultate. Mandat Specijalne posmatračke misije produžen je za godinu dana, obezbeđeno je njeno stabilno finansiranje i omogućeno jačanje njenih kapaciteta, kako u tehničkom pogledu, tako i u pogledu ljudskih resursa.

Napori Specijalne posmatračke misije u Ukrajini – SPM – i mnogih drugih delova Organizacije, usmereni su na uspostavljanje mira i stabilnosti u Ukrajini. Prekid vatre se uglavnom održava i nastavljaju se aktivnosti na povlačenju teškog naoružanja. U tom smislu, želim da podvučem značaj usvajanja Adenduma Paketu mera, koji se odnosi na povlačenje određenih dodatnih kategorija teškog naoružanja. Nesumnjivo je da moramo sve učiniti da se prekid vatre održi i tako spreči nastavak nasilja.

Trilateralna kontakt grupa i njene četiri Radne grupe obezbeđuju ključni mehanizam za uspostavljanje dijaloga među stranama o složenim političkim, bezbednosnim, socijalno-ekonomskim i humanitarnim pitanjima. Ona predstavlja ekskluzivni format koji omogućava intenzivnije angažovanje strana u cilju sprovođenja dogovora usaglašenih na visokom nivou u okviru Normandijskog formata.

U sprovođenju svog mandata, SPM je pokazala sposobnost neprestanog prilagođavanja novim izazovima. To ne bi bilo moguće bez političke i praktične podrške svih nas u OEBS. Zahvaljujem svim državama učesnicama na podršci SPM, posebno u pogledu angažovanja ljudi, obezbeđivanju tehničkih sredstava i doprinosa budžetu, što je od suštinskog značaja za održavanje i jačanje operativnog kapaciteta SPM.

Dozvolite mi da iskoristim priliku da se zahvalim šefu SPM i svim posmatračima na ličnoj hrabrosti i posvećenosti, bez čega ovakva misija, puna izazova, ne bi bila moguća. Takođe bih želeo da se zahvalim brojnom drugom posvećenom osoblju OEBS, kako na terenu, tako i u Sekretarijatu i institucijama OEBS, koji doprinose ovim naporima.

Poštovane kolege,

Naša rešenost da doprinesemo rešavanju krize u i oko Ukrajine, koja je zaoštrila već postojeće podele među nama, značajno će odrediti koliko smo sposobni da oživimo atmosferu povoljnu za zajednički rad na ostvarenju zajedničke vizije slobodne, demokratske, zajedničke i nedeljive bezbednosne zajednice regiona OEBS.

Iako je kriza u i oko Ukrajine dominirala agendom Organizacije i našeg predsedavanja, danas postoje i mnogi drugi bezbednosni izazovi u našem regionu. Takozvani zamrznuti konflikti, koji su i dalje nerešeni, još uvek predstavljaju ozbiljnu pretnju našoj zajedničkoj bezbednosti. Zbog toga treba da istrajemo i pojačamo napore u cilju revitalizacije odgovarajućih pregovaračkih formata.

Istovremeno, transnacionalne i globalne pretnje i izazovi i dalje podrivaju bezbednost u regionu OEBS i šire. Terorizam, organizovani kriminal, klimatske promene, kao i aktuelna migrantska kriza, zahtevaju hitan, odlučan i koordiniran odgovor svih nas. Kao što smo se u nedeljama koje su prethodile Ministarskom savetu saglasili u osudi terorističkih napada na Sinaju, u Parizu i Ankari, verujem da ćemo isto tako ujedinjeni nastaviti našu zajedničku borbu protiv ove globalne i sve prisutnije pretnje. Oštro osuđujem ova dela i upućujem saučešće vladama pogođenih zemalja i porodicama žrtava.

Aktuelne podele ne treba da nas sprečavaju da se uključimo u rešavanje izazova koje sam pomenuo. S tim u vezi, naše predsedavanje je, u saradnji sa drugim državama učesnicama, uložilo velike napore kako bi se definisao odgovor OEBS na ove ozbiljne pretnje. Povećano angažovanje OEBS oko ovih pitanja, zajedno sa drugim međunarodnim akterima, posebno našim mediteranskim i azijskim Partnerima za saradnju, od ključnog je značaja za rešavanje ovih složenih, često međusobno povezanih pretnji, koje pogađaju sve naše države učesnice.

Dame i gospodo,

Kada sam u januaru ove godine, na Stalnom savetu u Beču, predstavio prioritete predsedavanja Srbije, govorio sam o primarnom značaju obnove poverenja u kreiranju pozitivne agende za budućnost. Istakao sam jedan broj ključnih reči, koje u ovom trenutku, više nego ikada, treba da odrede naše delovanje: dijalog i kompromis, mirno rešavanje sporova, izgradnja poverenja, solidarnost, odgovornost i saradnja. U ovako složenim okolnostima, pitanje obnove konsenzusa o evropskoj bezbednosti mora biti naša centralna preokupacija. Pokušali smo da podstaknemo konstruktivnu diskusiju tokom neformalnog sastanka na visokom nivou u Helsinkiju u julu mesecu i u drugim prilikama tokom cele godine. Nadam se da će nas nastavak ove debate ovde u Beogradu odvesti barem korak dalje na teškom putu ponovnog uspostavljanja poverenja.

Uveren sam da je OEBS, sa svojim inkluzivnim članstvom i sveobuhvatnim konceptom bezbednosti, najpodesniji forum za vođenje ovakve diskusije. U godini obeležavanja četrdesetogodišnjice Helsinškog završnog akta i dvadesetpetogodišnjice Pariske povelje, duboko smo svesni zaveštanja koje smo dobili u nasleđe. Treba da crpimo inspiraciju iz hrabrosti lidera iz vremena Hladnog rata koji su uspeli da postave nov temelj uređenju odnosa između država uprkos atmosferi opterećenoj snažnim ideološkim antagonizmima. I dalje sam optimista da ćemo vremenom uspeti da obnovimo međusobno poverenje i vratimo se na pravi put.

Imajući ovo u vidu, nesporno je da naš dijalog treba da se zasniva na punom poštovanju principa OEBS i sprovođenju preuzetih obaveza od strane svih država članica OEBS u sve tri dimenzije. Ne može biti kompromisa kada je reč o primenjivanju osnovnih principa i obaveza koje pružaju osnov za kooperativnu bezbednost na prostoru OEBS. Obezbeđivanje njihove efikasne primene je jedina moguća osnova za obnavljanje poverenja.

Predsedavanje Srbije je takođe nastojalo da podstakne efikasan i otvoren dijalog kako na redovnim sastancima OEBS, tako i u okviru procesa „Helsinki +40″. Iako vođen u teškim okolnostima u protekle tri godine, neformalni dijalog kroz proces „Helsinki +40″ doneo je neke korisne ideje. Dozvolite mi da posebno istaknem napore za nastavak razgovora o poboljšanju efikasnosti i delotvornosti OEBS-a, koji mogu da obezbede značajnu platformu za debatu koja će biti usmerena na budućnost – diskusiju koju treba da nastavimo da vodimo.

Moraćemo takođe da produbimo i diskusiju o jačanju kapaciteta naše Organizacije da pruži adekvatan odgovor u svim fazama konfliktnog ciklusa, kao i o bližem povezivanju sa radom partnerskih organizacija, naročito sa UN, u skladu sa glavom VIII Povelje UN. Sa svoje strane, doprineli smo tom cilju organizovanjem neformalne diskusije o mirovnim operacijama OEBS, kojoj su mnogi od vas prisustvovali na marginama Generalne skupštine UN u Njujorku. Verujem da je ovaj značajan događaj bio samo prva od mnogih rasprava koje moramo da održimo ako želimo da efikasno pripremimo našu Organizaciju za buduće bezbednosne krize sa kojima se možemo suočiti u narednim godinama.

Nastavak neformalnog dijaloga o široj krizi bezbednosti i saradnje na prostoru OEBS, kao i o načinima jačanja kapaciteta Organizacije za rešavanje bezbednosnih izazova kroz tri dimenzije svakako mora da obuhvati poštovanje ljudskih prava i fundamentalnih sloboda i saradnju sa civilnim društvom. Uveren sam da će nas takav sveobuhvatan dijalog približiti punom poštovanju naših principa i obaveza.

Ovo će predstavljati važan zadatak za naredne predsedavajuće, Nemačku i Austriju, kojima želim uspeh u vođenju ovog dijaloga u naredne dve godine.

Na kraju, posebno bih želeo da se zahvalim Švajcarskoj, našem partneru tokom konsekutivnih predsedavanja, na bliskoj saradnji i podršci. Verujem da ovakva vrsta saradnje može biti korisno iskustvo i model za primer za neka naredna predsedavanja.

Srbija će kao član Trojke 2016, kao i nakon toga, i dalje biti aktivan partner u ovom nastojanju, jer čvrsto veruje da naša Organizacija može da obezbedi ključan doprinos konsolidaciji bezbednosti i ponovnoj izgradnji poverenja na evroatlantskom i evro-azijskom prostoru.

Hvala.“

Izvor, foto: MSP

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.