МИЛИСАВ ПЕТРОНИЈЕВИЋ, народни посланик Социјалистичке партије Србије  на Осмој седници Другог редовног заседања Народне Скуптштине Републике Србије о Предлогу закона о буџету Републике Србије за 2016. Годину:

„Дејан Раденковић и Ђорђе Милићевић су јасно и јавно саопштили став Посланичке групе о предложеном Закону о буџету за 2016. годину и пратећим законима.

Ја ћу то данас да потврдим. Желим на почетку да кажем да је буџет за 2016. годину наставак приче о буџету из 2015. године, што сматрам чак и логичним, јер и онај 2015. и овај 2016. године су део једног јединственог трогодишњег програма фискалне консолидације у Србији.

Наравно, имајући у виду да буџет нису само бројке, већ и економска политика и политика, једноставно буџет је одговор на питање – куда иде Србија, Ја желим из неколико углова да образложим зашто подржавам предлог овог закона.

Поред полемика, оспоравања, сумњи да ће буџет 2015. године да се испуни, Влада је имала велике активност и то на два фронта, ако могу тако да се изразим. Један је, спровођење економске политике, а други о чему желим да говорим, сматрам га врло важним, јесте враћање вере у Србију.

Јасном политиком, чврстом одбраном и одлучним спровођењем, Влада је успела да постигне значајне резултате и на спољно-политичком плану и када су у питању европске интеграције и наравно, на унутрашњем плану.

Ја ћу се задржати само на чињеницама. Када је у питању спољно-политичка активност, Резолуција СБ, где је спречено да се Србија означи као геноцидни народ, УНЕСКО, где је спречено да Косово постане члан, историјска конференција Организације за европску безбедност у Београду и ево већ за који дан, отварање поглавља, можемо да имамо било какав став о томе, али то ће бити записано да је то у овој години, резултат активности Владе.

Када је у питању економска политика, завршавамо годину са дефицитом, могао бих рећи на два начина. Један начин је са трећином планираног дефицита за 2015. годину или другим, нешто више од половине планираног дефицита ако се рачунају и стари дугови које Влада укључује. То су чињенице и то не може да се побије.

Оно што желим да истакнем је да то није учињено само смањењем плата и пензија, иако је то највећи допринос сигурно, већ и што сматрам значајним и повећањем наплате прихода, чак скоро приближно исто.

Када је у питању смањење плата и пензија, да се подсетимо, Влада је тада бирајући између популарности и одговорности изабрала одговорност и једноставно и јавно и јасно саопштила водећи рачуна о најугроженијим категоријама да не буду погођени том мером, што показује социјалну опредељеност те Владе, да јој је жеља да се плате исплаћују онолико колико може, реално а да се створе услови, да се у наредном периоду обезбеде сигурне, стабилне и, наравно у складу са растом привреде, веће плате.

Раст формалне запослености и наставак пада стопе незапослености је бројка и она је присутна у 2015. години, а бројке су сурове. Оне не умеју да лажу.

Ребаланса није било. Започет је и опоравак привреде и то у овим условима финансијске консолидације, опоравак привредне активности на здрав начин захваљујући расту извозне и инвестиционе активности, и ако се не варам, пораст страних директних инвестиција на негде милијарду и по до милијарду и шесто милиона евра. Све због чега сам изнео само ове, неке од тих података, неке од тих резултата ове Владе је да би у ствари направио увод за 2016. годину.

За разлику од прошле године када смо усвајали буџет за 2015. годину сада имамо ситуацију да улазимо у буџет за 2016. годину са капиталом значајним који смо стекли у овој години, са поверењем грађана да смо на правом путу и наравно са значајним искуством. То нас и охрабрује, то нам и даје гаранцију и доказује нам да ће се и овај буџет у 2016. години наравно до краја спровести.

Ја ћу само кратко да се задржим на два питања. Када су приходи у питању који су иначе предвиђени да буду већи, желим само да Влади дам задатак, онај који је имала и ове године и успешно га извршила, а то су појачане мере на сузбијању сиве економије, посебно у области акцизних производа и контроли тржишта рада, борба за већу наплату пореских прихода и за већу финансијску дисциплину. Влада је показала у овој години колики су потенцијали у овој области и колико може да се уради, ја тражим да Влада на исти начин још више креативности покаже и у следећој години.

У Србији сви морају да плаћају порезе, сви морају да плаћају доприносе, сви морају да плаћају дажбине, јер само тако омогућујемо да имамо здравство, да имамо образовање, да имамо наравно нове школе, нове вртиће, нова здравствене установе, итд. Ту морамо да будемо јасни и отворени, тако да кажем. Нико не може да избегне да плаћа порез, поготово они који имају неплаћене порезе а при том имају авионе, јахте итд. Ја дајем снажну подршку Влади да настави у том правцу.

Када су у питању расходи, ја желим да кажем врло кратко. Главне уштеде су на свим елементима расхода, али истичем два за које пружам подршку Влади, односно поздрављам такав приступ.

Једно је да нису смањена социјална права, тиме је Влада још једном показала своју социјалну одговорност и друго да су увећана средства за капиталне инвестиције, што показује да Влада има намеру да иде ка оном крајњем циљу, а то је јачању привреде, инвестиција, итд.

Врло кратко само када је у питању један од најтежих задатака који нас чека у следећој години, то је ефикасност јавне управе. Неспорно је да ту рационализације мора да буде и Влада је врло конкретно предвидела које ће мере предузети. Ја то подржавам јер знам да то јесте велики трошак и велико оптерећење и за привреду и за грађане, али оно на шта желим да скренем пажњу и да затражим од моје Владе, а то је да једноставно не стварамо климу да је јавна управа неки само трошак овој држави, која малтене не ради ништа.

Није тачно. То су значајне институције и нама треба и ефикасна и јака и стручна и професионализована и делотворна јавна управа и да то треба да имамо у виду када идемо на процес рационализације. Да пођемо од тога шта овој држави, шта привреди, шта грађанима треба, па да идемо даље. Дакле, у спровођењу ових предложених мера потребно је да обезбедимо такав приступ.

Знам да је тешко, знам да је то много посла, али мора и у следећој години да се заврши и онај пројекат Закона о платном разреду. Он је веома важан јер обезбеђује правичност које нема сада између разних области у Србији, а то нам је битно. На крају крајева, просвета и здравство нису у повољном положају када су у питању плате у држави, али истовремено је шанса да кроз ово буду, да тако кажем, у бољем положају, да се изједначе, а да не причам да треба узети у опцију и измене Закона о платама у државним органима од кога су сви побегли.

Данас имају неки, чак кажу девет стотина је коефицијент, неки кажу шесто, али углавном стотине, различите основице, итд. Данас имамо премијера Србије који је можда на тристотом месту. Говорим само о корисницима буџетских средстава, не говорим ван тога и ту мора да се код функционера уведе ред.

Оно што такође желим на крају да кажем, а ради се о једном правцу који Влада врло јасно нуди, мере фискалне политике и реформа јавног сектора и реформа привредног амбијента и завршетак реструктурирања и унапређење рада јавних предузећа нису циљ. То је средство, то је пут, то је начин да се дође до главног циља да се створи основ за побољшани привредни амбијент, да се створи основ за повећање инвестиција и домаћих и страних равноправно и ја то снажно подржавам јер само тако значи ново запошљавање. Само тако значи стварање основа за стабилан одржив раст у наредним годинама. Само тако се може доћи до крајњег циља, а то је бољи живот и бољи животни стандард грађана.

На крају крајева, то доводи до већег БДП. Ако је већи БДП, онда је проценат учешћа у јавном дугу мањи. Није нама висок проценат учешћа у јавном дугу само због великих трошкова, него и због тога што нам је БДП мали.

На крају, желим да снажно подржим управо ову поруку коју носи овај буџет, а то је јачање привреде уништене пљачкашком приватизацијом и погрешним привредним системом који је постављен.

Једино на тај начин, стварањем нових вредности, дакле, јачањем оних који праве паре, Србија може да створи услове за одржив развој, за бољи живот грађана.

У том смислу, ја дајем пуну подршку Предлогу закона и овим порукама и правцима акције Владе Републике Србије“.