МИЛАН ЛАТКОВИЋ , народни посланик Социјалистичке партије Србије о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о здравственој заштити, Предлогу закона о изменама и допунама Закона о здравственом осигурању и Предлогу закона о изменама Закона о здравственој документацији и евиденцијама у области здравства на Деветој седници Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије:

„Здравље народа представља општи друштвени интерес и најзначајнији ресурс за развој друштва. Управо због тога Влада Републике Србије и надлежно министарство, Министарство здравља учесталим изменама и допунама закона у области здравља дају свој значајан допринос да се овај општи друштвени интерес што успешније реализује.

Предложеним изменама и допунама Закона о здравственој заштити на еластичнији и рационалнији начин се уређује неколико правних питања, а то су пренос оснивачких права клиничко болничких центара са града на Републику, затим на целисходнији начин се уређује питање специјализација страних држављана који су завршили факултет здравствене струке, а који не обављају здравствену делатност у Републици Србији, уређује се питање лиценцирања здравствених сарадника и на крају, на нов флексибилнији и оперативнији начин уређује се институт допунског рада у здравству.

Изменама и допунама Закона о здравственој заштити уређује се преузимање оснивачких права од стране Републике над клиничко болничким центрима чији су оснивачи били градови. Шта је битно? Битно је да се овим решењем ствара правни основ и обавеза да се капитална улагања у објекте и високо медицинску опрему врши од стране Републике.

Предлог измена закона утврђује финансијску обавезу да се у буџету Републике за ове намене у 2016. Години обезбеде средства у износу од 150 милиона динара. То су значајна средства која ће унапредити и побољшати услове и ниво пружања здравствених услуга у овим здравственим установама.

Предложеним изменама и допунама закона утврђује се такође да у клиничко болничким центрима, органе управљања и органе руковођења, а то су управни и надзорни одбори, директор и његов заменик именује и разрешава Влада Републике Србије.

Имајући у виду потребе и потребу даљег стручног, научног и техничко-технолошког развоја, клиничко болничких центара, предложена решења представљају здравствене установе у исти ниво, као институт и клиничке центре.

Изменом члана 185.Закона о здравственој заштити, регулишу се питања већ споменутих специјализација страних држављана. Они су завршили факултет здравствене струке, али нису у ситуацији да обаве специјализацију у својој републици. Да би се та могућност омогућила овим будућим специјализантима потребноје да се изврши измена досадашњег решења које је било нерационално и мислим да ће ово сада допринети да се много једноставније дође до спровођења те потребе за усавршавањем младих снага из нашег окружења.

Предложеним изменама и допунама закона питање ових специјализација изузима се из надлежности Министарства здравља и установљава се целисходније решење, тако да се ово питање ставља у надлежност министарства здравља државе у којој странац обавља здравствену делатност. Та матична држава странцу одобрава специјализацију и ужу специјализацију и упућује кандидата за упис на одговарајући факултет здравствене струке у нашој Републици. Притом, услови, начин и поступак уписа уређују факултети међусобним споразумом.

Поштоване колегинице и колеге, лиценцирање здравствених сарадника није било правно уређено у досадашњем закону. Наиме, Закон о коморама здравствених радника не уређује и питање здравствених сарадника. Овај Предлог закона уређује ово питање и предвиђа да издавање, обнављање и одузимање лиценце врше надлежне коморе, односно стручна удружења којима по својој струци припадају здравствени сарадници.

Такође, о издатој, обновљеној и одузетој лиценци решење доноси директор надлежне коморе.

Изменом члана 199. регулише се обављање допунско града у здравству. Наиме, даје се могућност здравственом раднику, као и другим запосленим у здравственој установи и приватној пракси који раде пуно радно време да могу да обављају одређене послове из своје струке код другог послодавца ван радногв ремена, а до једне трећине пуног радног времена. На овај начин врши се усклађивање са чланом 202. Закона о раду којим се дефинише институт допунског рада. Према новом решењу радник није у обавези да тражи сагласностк од свог руководиоца, односно директора установе.

Међутим, здравствени радник је дужан да о закључењу уговора о допунском раду са другим послодавцима писаним путем обавести директора здравствене установе, односно оснивача приватне праксе у ком ради пуно радно време.

Неопходно је примерак уговора достави у року од 15 дана инспекцији рада ради контроле и допунског рада у здравству. Ово решење је у складу са нашим тржишним системом који подразумева слободно кретање капитала и роба, рада, услуга у свим областима.

У оквиру свог излагања говорићу и о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о здравственом осигурању у коме се врше две кључне измене и допуне и то су – врши се измена члана 66. о здравственом осигурању и предлаже се издавање потврде о коришћењу здравствене заштите за осигуранике који су упућени на рад у иностранство.

Важност ове потврде доноси се на временски период на који је осигураник упућен на рад у иностранство. Овде се ради о нашим дипломатама, дипломатском особљу и члановима њихових породица, као и на запослене у нашим привредно-трговинским организацијама у иностранству.

До сада закон их је обавезивао да се у Србији оверавају и потврде на 12 месеци, што је изискивало непотребне трошкове.

Друга, али ништа мање важна измена односи се на најосетљивију категорију грађана, а то су труднице. Свима је позната ситуација кашњења накнаде зарада трудницама које се налазе на боловању због болести или пак компликација у вези са одржавањем трудноће. Ова кашњења су и по неколико месеци.

По важећем закону трудницама се исплата накнаде за исти месец исплаћује у два дела и то 65% преко рачуна послодавца, а 35% фонд уплаћује на рачун осигуранице. Овакав начин исплате накнада показао се да доводи до пролонгирања исплата дела накнаде за трудничко боловање.

Новим предлогом се прописује да се пренос средстава запосленим женама за време одржавања трудноће у целости исплати преко рачуна послодавца, а верујемо да ће се на тај начин решити досадашњи проблем при исплати.

Због свих наведених квалитетних решења, Посланичка група СПС ће у Дану за гласање подржати наведене предлоге закона“.