НЕЂО ЈОВАНОВИЋ, народни посланик Социјалистичке партије Србије на заједничком начелном и јединственом претресу о Предлогу закона о извршењу и обезбеђењу; Предлогу закона о изменама и допунама Закона о јавном бележништву; Предлогу закона о изменама и допунама Закона о уређењу судова; Предлогу закона о допуни Закона о судијама; Предлогу закона о допуни Закона о јавном тужилаштву; Предлогу закона о изменама и допунама закона о Високом савету судства; Предлогу закона о изменама и допунама Закона о Државном већу тужиоца; Предлогу закона о изменама и допунама Закона о Правосудној академији; Предлогу закона о изменама и допунама Закона о судским таксама на Деветој седници Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије:

„Имајући у виду да сам у начелној расправи изнео став Посланичке групе СПС у односу на предложени текст закона, замолио бих министра само да извршимо још једну кратку анализу још једног дела закона, предложеног закона, о коме се данас мало рекло, а то су јавни извршитељи.

Несумњиво је да и у том делу овај закон заслужује да буде афирмативно поменут. Имајући у виду да се сада појављује знатно строжија контрола над радом јавних извршитеља и то како судска контрола, тако и контрола од стране Јавно извршитељске коморе.

Од стране суда контрола ће се вршити несумњиво кроз саме поступке и доношење одлука по жалбама на одлуке извршитеља које су сада прописане овим законом, а што се тиче Јавно извршитељске коморе, та контрола ће се више везивати за рад јавних извршитеља, кроз њихову достојност, професионализам и све остале параметре са којима морају поступати у свом раду.

Наравно, да у том правцу треба подржати и предложено решење којим се подразумева повећавање капацитета стручности јавних извршитеља, а посебно у погледу обавеза јавних извршитеља да положе правосудни испит.

Међутим, ја бих само поставио питање да ли ћемо моћи да решимо један проблем како би избегли извесну дискриминацију између јавних извршитеља, јер је и у предложеном тексту закона наведено да су извршитељи, који буду именовани до 1. јула 2016. Године, дужни да положе правосудни испит до 1. јануара 2018. године.

Наравно да у сваком случају њихов стручни потенцијал мора да буде на оном нивоу који завређује и заслужује њихова позиција, односно њихов статус.

Међутим, шта у случају, с обзиром, да је ово краћи рок од две године, 1.јун 2016. године, 1. јануар 2018. године, ако постоје извршитељи, а биће их, који су излазили на полагање правосудног испита, нису успели да положе правосудни испит и добили су по закону забрану полагања испита у року од две године, да ли ће и они бити фактички на овај начин онемогућени да у овом року обезбеде свој статус извршитеља кроз положен правосудни испит? Да ли постоји могућност само да се ово време од две године, које је несумњиво потребно да се устроји, продужи или да се веже за почетак који не мора да буде почетак дана доношења закона? Дакле, једино у том правцу да извршитељи буду у потпуности равноправни и да имају равноправан статус.

Ми нисмо подносили у овом смислу било какав амандман, али смо сматрали да би ово могло да буде размишљање на основу чега би се сви извршитељи подвели под принцип једнакости пред законом и равноправности пред законом.

Оно што сам започео у начелној дискусији јесте везано за одредбе закона, односно предложеног закона о изменама и допунама Закона о судијама и време је да се да један врло јасан одговор. Када сам рекао данас да када се дају оцене за кандидате за носиоце правосудних функција, да се „нарочито истиче“, те оцене су углавном паушалне или се заснивају на субјективним ставовима судија које сачињавају колегијум судова из кога долази кандидат који конкурише за судију, односно носиоца правосудне функције.

Поставља се питање – на основу чега је завредео, односно заслужио да буде оцењен „нарочито се истиче“? Управо је то разлог да тај свој статус са оценом „нарочито се истиче“ буде проверен управо пред ВСС, како би се на основу критеријума које ће ВСС несумњиво донети, утврдило да ли је та његова оцена „нарочито се истиче“ оправдана оцена, основана оцена, заснована на његовом знању или пак није.

Ако није, онда је управо доказ онога што сада исправљамо, а то су те, тзв. „паушалне оцене“ на нивоу судија, нешто што треба елиминисати, избећи и засновати на јасним и егзактним показатељима.

Наравно да ћу вас замолити у том правцу да се стимулише и оно што је ВСС започео као пилот пројекат па стао, а не само да оцењује кандидате који ће бити или неће бити носиоци правосудних функција, већ да се онај правилник који је донет, сећате се, и враћен, у једном тренутку или једном периоду као пилот пројекат, зачео да живи, а то је оцена судија, актуелних судија, актуелних носилаца правосудних функција.

Зашто? Због тога што су се појавиле одређене мањкавости у самом правилнику, јер на основу тог правилника одједном су све судије биле одличне, све су завределе изузетно добре резултате, односно оцењене са добром оценом, а у суштини егзактни подаци који се везују за оно што је суштински рад судија, није дао такав резултат, већ сасвим супротно.

То значи да би судије морале да буду у континуитету оцењиване и да те оцене буду засноване на врло јасним и прецизним критеријумима, да ти критеријуми одражавају све оно што судија носи као свој терет посла, не само у смислу ажурности и квалитета рада, већ свега осталог што се везује за суђење, односно досуђивање, доношење пресуда, поступање у предметима, итд, на основу чега ћемо заиста направити добру селекцију и добру класификацију судија које завређују и заслужују да буду носиоци правосудних функција у односу на оне који то не завређују и не заслужују, а онда је логично да се већ једном прекине са том тзв. „лажном солидарношћу“ да председници судова се коначно одреде према оним колегама у својим судовима који не испуњавају ове услове и да се сходно закону такви и санкционишу, односно према њима адекватно одреди сходно овом закону.

Ја заиста не бих више, заиста не само што је СПС у овом сету закона нашла нешто што завређује једну посебну пажњу у смислу квалитета, наш допринос у томе ће увек бити присутан и ове дискусије и ова дискусија коју сам поновио у односу на оно што сам рекао у начелној расправи управо подразумева само допринос да још више, уколико је то могуће, побољшамо квалитет овог закона за који ћемо сигурно гласати“.