Председник Скупштине Београда Никола Никодијевић изјавио је да ће средства намењена градским општинама убудуће бити праведније распоређивана, на основу јасних критеријума и мерила, чиме ће се у свим општинама стварати услови живота достојни 21. века, а живот грађана учинити лакшим и бољим.
Говорећи о наредној седници градског парламента заказаној за понедељак, 21. децембара, Никодијевић је за РТС рекао да су најважније тачке дневног реда „технички ребаланс буџета“ и критеријуми на основу којих ће општине добијати буџет за 2016.

Када је реч о ребалансу, истакао је постоје приходи градских предузећа и добит која се наплаћује од њих, а постоји и део неутрошених средстава из ове године.
„Та неутрошена средства или средства која представљају добит, прерасподељују се на обавезе које морамо покрити, што се првенствено односи на враћање дугова од пре шест, седам година“, навео је Никодијевић, додајући да пре свега мисли на субвенције за комуналне услуге, које Град треба да покрива преко својих ЈП.
Те субвенције, према његовим речима, годинама нису плаћане, нити евидентиране у буџету и није постојао реалан новац за њих, па су се гомилале као дугови, који сада износе око 5,5 милијарди динара.

Никодијевић  очекује да ће после 2017. тај дуг бити анулиран, а све будуће субвенције које Град буде преузимао биће на реалним основама.

Говорећи о Предлогу одлуке о утврђивању критеријума за обиме буџета општина, Никодијевић је рекао да се први пут доносе критеријуми који се односе на величину територије, број становника, разуђеност, на то да ли је она само централна или има и приградске делове.

Према његовим речима, досадашњи начин расподеле средстава није био заснован на некој логици и сада су први пут установљени јасни критеријуми по којима ће се општинама додељивати средства.

„Неће се сви сложити са поштеном расподелом и сигуран сам да ће бити и оних којима ће бити криво што више неће моћи да штампају милионске брошуре и неколико пута годишње мењају украсне жардињере и покретни мобилијар у парковима“, навео је он.
Са друге стране, додао је, постоје нерешени комунални и инфраструктурни проблеми у појединим деловима града који се не могу игнорисати, па је важније да сваки грађанин има услове живота достојне урбане средине каква је Београд.

Говорећи о Нацрту уговора о јавно-приватном партнерству са приватним превозницима, Никодијевић  је рекао да се са њима потписује уговор на десет година и да се могу поставити оштрији критеријуми који ће морати да буду испуњени.

На седници би требало да буде усвојен и План детаљне регулације Блока 11, односно подручја где се сада налази некадашњи хотел „Југославија“, између Булевара Николе Тесле, Кеја ослобођења и улица Гоце Делчева и Алексиначких рудара у Земуну.

Простор где ће бити изграђен хотел високе категорије из ланца „Кемпински“, са две куле високе спратности као део стамбеног и пословног комплекса, налази се ван зоне центра Земуна и Новог Београда, у оквиру урбанистичке целине познате као „Првобитни Нови Београд“.

Када је изграђен 1960. године, рекао је Никодијевић, хотел „Југославија“ је био највећи и најмодернији у тадашњој федерацији, са 1.500 просторија, два ресторана и пратећим садржајима.

Постојећи објекат хотела биће потпуно реновиран и модернизован, с дозвољеном спратношћу до осам спратова, односно 36 метара.
Северна кула, максималне спратности П+33, односно 140 метара висине, у продужетку Гоце Делчеве,  намењена је за пословне и комерцијалне садржаје, а Јужна кула, исте спратности у продужетку Алексиначких рудара, предвиђена је за становање високог стандарда.

„Две куле ће, заједно са хотелом „Кемпински“, представљати не само нови репер овог дела града, већ ће дати нови идентитет Земуну и Новом Београду. Земунски кеј ће постати туристичка дестинација привлачна за све туристе, али и наше суграђане“, сматра Никодијевић.

Он је напоменуо и да је детаљним планом предвиђено очување и оплемењивање свих зелених површина, као и изградња додатне треће пешачке и бициклистичке стазе.

Извор: Танјуг