МАРЈАНА МАРАШ, народна посланица Социјалистичке партије Србије о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о здравственој заштити, Предлогу закона о изменама и допунама Закона о здравственом осигурању и Предлогу закона о изменама Закона о здравственој документацији и евиденцијама у области здравства на Деветој седници Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије:

„Истакла бих на самом почетку да ће Посланичка група СПС у Дану за гласање подржати предложени Закон о изменама Закона о здравственом осигурању, Закон о изменама Закона о здравственој документацији и евиденцију у области здравства и Закон о изменама и допунама Закона о здравственој заштити, о чему ћу данас говорити.

Измене Закона о здравственом осигурању имају за циљ унапређивање, остваривање права из обавезног здравственог осигурања и обезбеђивање вишег нивоа, квалитета здравствене заштите, здравља грађана, а резултат су сарадње Министарства здравља, Министарства спољних послова и Републичког фонда за здравствено осигурање.

Предложена законска решења односе се на остваривање права на здравствену заштиту осигураника који су упућени на рад у иностранство, као и чланова њихових породица и на ефикасније остваривање права на новчану накнаду, осигураницама за време привремене спречености за рад, услед болести или компликација у вези са одржавањем трудноће.

Најпре, кроз продужење рока важења потврде за коришћење здравствене заштите осигураника који су упућени на рад у иностранство, као и чланова њихове уже породице, предложено је проширивање права, тако што ће се потврда о коришћењу здравствене заштите у иностранству, издавати за период, за који је осигураник упућен на рад у иностранство, а не као по сада важећем закону, најдуже 12 месеци, за исти период који се осигуранику изда потврда о коришћењу здравствене заштите у иностранству, издаје се и члану његове уже породице.

Они су до сада морали да се враћају у земљу након периода од 12 месеци, од дана издавања потврде, како би извадили нову потврду, што је изискивало додатне финансијске трошкове, одсуство са посла и друге проблеме.

Зато подржавам ново законско решење којим се прописује да ће потврда о коришћењу здравствене заштите за осигураника који је упућен на рад у иностранство, односно члана уже породице осигураника, важити за период, за који је осигураник упућен на рад у иностранство.

Измена Закона о здравственој документацији и евиденцији у области здравства, предлаже се продужење рока за доношење подзаконских аката за спровођење овог закона и то са 12 на 24 месеца од дана ступања на снагу Закона.

У том смислу, предложено је одлагање почетка примене закона са 1.јануара 2016. године на 1. јануар 2017. године. Разлог за померање рокова је, како се наводи у образложењу то што поступак за јавну набавку, интегрисаног здравственог информационог система, још увек није завршен тако да се не може приступити нити изради подзаконских аката, нити примени закона.

Законом о здравственој заштити, прописано је да се Предлогом закона о изменама и допунама Закона о здравственој заштити уређује преузимање оснивачких права над клиничко-болничким центрима, од стране Републике.

Предложена решења представљају резултат сарадње и консултација Министарства здравља, надлежних органа града Београда и представника синдиката у здравству, који су се сложили да ће ово предложено законско решење утицати позитивно на организацију и квалитет рада ових здравствених установа које треба да обезбеде што квалитетнију и комплетнију здравствену заштиту грађанима Републике.

Како клиничко-болнички центри обављају здравствену делатност на секундарном и терцијалном нивоу здравствене заштите, која је од посебног значаја за Републику, односно високо специјализовану, специјалистичку консултативну и стационарну здравствену делатност, уз коришћење веома компликованих процедура и скупе дијагностичке опреме, сматрало се логичним и адекватним решењем да оснивач клиничко-болничких центара треба да буде Република.

Ове измене закона на другачије начине регулишу и питање допунског рада здравствених радника, тако што се допунски рад у здравственом систему усклађује са одредбама Закона о раду.

Тако по новом решењу здравствени радник, здравствени сарадник, као и друго запослено лице у здравственој установи, односно приватној пракси и другом правном лицу које обавља здравствену делатност, који ради пуно радно време може допунски да ради код другог послодавца, ван радног времена у укупном трајању до једне трећине пуног радног времена.

Закон сада установљава и обавезу здравственог радника, здравственог сарадника или другог запосленог лица да о закљученом уговору о допунском раду писмено обавести директора здравствене установе, односно осниваче приватне праксе у којима ради пуно радно време.

О закљученим уговорима о допунском раду, здравствена установа, односно приватна пракса и друго правно лице које обавља здравствену делатност дужни су да воде евиденцију. Примерак оригинала уговора о допунском раду у року од 15 дана од дана закључивања уговора запослени мора да достави здравственој инспекцији. На овај начин обезбеђује се ефикасније праћење и контрола примене института допунског рада у области здравства.

Тиме ће се отклонити основ за бројне полемике у јавности и проблеме у пракси када је допунски рад здравствених радника у питању. Сада постоје многобројне примедбе на организацију такве врсте рада. Жучне расправе на ову тему нису само присутне у јавности већ и међу лекарима и унутар њихових струковних организација.

Највећи број лекара и медицинских радника ради савесно и правилно и смета им што неко од њихових колега злоупотребљава положај. Желим истаћи да је принцип права на рад, па и допунски једно, а злоупотреба права нешто друго.

Допунски рад је у неким случајевима био извор корупције. Међутим, појединачни случајеви не могу да буду основ за осуду целог здравственог система. Верујемо да овакви случајеви нису правило, већ изузетак. Неправилност и злоупотребе морају се сузбити правилнијим и доследнијим, организованим и спровођењем допунског рада, али и контролом законитости, а ту је улога инспекцијских органа незаменљива.

Евидентно је да у Србији имамо недовољан број лекара специјалиста, евидентно је да они нису адекватно плаћени, а евидентно је и да постоје проблеми у сфери допунског рада. Нажалост, суочавамо се и са тим да нам у потрази за бољом зарадом лекари специјалисти одлазе у иностранство.

Предложеним законским решењем ови проблеми настоје се решити. Надам се да ће предложена решења допринети да стручни специјалистички кадар који је неопходан услов за остваривање квалитетне и правовремене и ефикасне здравствене заштите у Србији остане у земљи.

У иностранство, нажалост, одлазе и млади лекари, али и специјалисти са дужим стажом и драгоценим искуством. Тако остајемо и без врхунских хирурга, анестезиолога, специјалиста разних специјалности у чије школовање су уложена велика средства и време и који своје знање неће моћи да пренесу на своје млађе колеге.

Србија уласком у ЕУ може очекивати још већи одлазак лекара. Разлози за одлив наших лекара су немогућност запослења, бољи услови рада и веће зараде, али и бољи третман струке у иностранству.

Треба мотивисати лекаре да остану у земљи. Како не бисмо дошли у ситуацију да морамо да увозимо лекаре, проблем се мора сагледати у целини и системски решавати, а један од начина је и допуштање допунског рада. Уз своју основну плату на име допунског рада лекари могу да остваре и додатну зараду.

Још једном да кажем да предложена законска решења о којима сам говорила треба да допринесу унапређивању, организације здравствене службе, односно унапређивању квалитета здравствене заштите, и Посланичка група СПС ће овај сет закона подржати у Дану за гласање“.